Како су настали новогодишњи обичаји украшавања куће?

Многи пагански народи веровали су да зимзелено растиње чува од вештица, духова, злих сила и болести, а хришћанска легенда каже је анђео дао јелки звезду како би могла да је поклони Исусу.

Једна од легенди каже да су испред пећине у којој се родио Исус расли бор, кедар и јелка. Од среће што се родио Божји син, бор и кедар су се затресли и поклонили му плодове. Јелка је почела да плаче што нема плод и што не може ништа да му поклони. Један анђео се сажалио, скинуо звезду са неба и дао је јелки. Јелка се савила и са свог врха нежно стресла звезду поред Исуса.

Иако данас кићење новогодишње јелке сматрамо обичајем који је везан за хришћанство, многи пагански народи веровали су да зимзелено растиње чува од вештица, духова, злих сила и болести.

Као што данас украшавамо домове током новогодишњих празника гранчицама бора, јеле или смреке, и древни народи су украшавали прозоре и врата зеленилом. 
На северној хемисфери најкраћи дан у години (21. или 22. децембар) праћен је веровањем да зима долази сваке године због тога што се Сунце, тј. Бог, разболи или умори. Најкраћи дан у години је слављен као последњи дан болести Сунца и представља почетак његовог оздрављења. Зелене гранчице зимзеленог растиња значиле су да ће биљке да израсту поново, онда када Бог потпуно оздрави - у пролеће и лето.