Недостатак слободе почиње политичким сугестијама а диктатура је следећи корак
Милош Црњански (Чонград, 26. октобар 1893 - Београд, 30. новембар 1977), школовао се у Темишвару, Ријеци, Бечу, Београду, Берлину, Паризу и Лондону. На Београдском универзитету дипломирао је историју, а у Лондону спољну политику.
Био је професор Четврте гимназије у Београду, с као аташе за културу и саветник за штампу у Берлину, Риму, Лисабону и Лондону. Као један од најзначајнијих и најплоднијих личности југословенске књижевности XX века, Црњански је писао песме, романе, приче, драме, путописе, критике, есеје. Творац стихова "Суматре", "Стражилова", "Ламента над Београдом", писац "Дневника о Чарнојевићу", романа "Кап шпанске крви" и "Сеоба" 1971. године награђен је НИН-овом наградом за "Роман о Лондону", у коме је Црњански, великим делом аутобиографски, изнео трагичну судбину емиграције.
О Црњанском је Иво Андрић записао: "Од свих нас, једини је Црњански рођени писац".
Ово су неки од његових цитата:
* Они, који не умеју да се претворе у глумца - у свом животу - остају острва.
* Мислиоцу, а то значи уметнику, књижевнику, научнику, не можеш забранити да проналази нове путеве. Не можеш књижевнику држати перо и уместо њега да пишеш; научнику не можеш да одузмеш микроскоп; хирургу скалпел, и уместо њих да радиш њихов посао.
*Недостатак слободе почиње политичким сугестијама, а диктатура је следећи корак: забрана слободног стваралаштва!
* Нигде на свету не говори се о нама тако ружно као код нас. Што је горе, нигде на свету не дозвољава се тако олако другоме да то чини као код нас.
* Ја видим да ће доћи једно боље столеће. Оно увек долази.
* Са романима, какви су данас, не може се дићи револуција.
* Цела наша земља састављена је од комада прошлости. Далеко је од мене и сама помисао да би требало на тој прошлости стати. Далеко од тога. У будућност треба гледати. У будућност треба ићи. У будућност гледају и иду сви срећнији народи.
Курир
Ауторска права Радио Оаза 2026