Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умро је 25. јануара 1899. године, први поборник идеје о социјализму у Србији и на Балкану. Идеју о социјализму у утопијској верзији прихватио је у Русији, где је боравио од 1864. до 1866 и тада је на Московском универзитету студирао медицину, историју и политичку економију.
У Брчком, где је био учитељ, основао је српску читаоницу, једну од првих у Босни. Био је архимандрит и управник Српске православне богословије у Бања Луци, где су школовани свештеници и учитељи, одакле га је због слободоумних школских програма 1869. турска власт прогнала у Малу Азију. Одатле се уз руску помоћ спасао 1871. и дошао у Србију. Учествовао је у босанско-херцеговачком устанку 1875. Рашчињен је, а због ширења социјалистичких идеја протериван је и из Србије, чак затваран у лудницу, а умро је у Пожаревачком затвору.

Његове књиге, читане у свим деловима српства, штампане су још за Пелагићевог живота у око 250.000 примерака и одиграле су велику просветитељску мисију.
Дела: "Историја босанско-херцеговачке буне", "Одговор на четири друштвена питања", "Спас Србије и српства", "Социјализам и основни препорођај друштва", "Наука и радни народ", "Благодатник", "Преображај школе и наставе", "Нова наука о јавној настави", "Умовање здравог разума", "Посланица богу", "Колико нас кошта бог и господар", "Руковођа за српско-босанске, херцеговачке, старосрбијанске и македонске учитеље".