Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Рођен је 24. јануара 1847. године. Као сјајан стратег посебно исказао у балканским ратовима и у Првом светском рату. Био је учесник свих ратова Србије од 1876. до 1916. У два српско-турска рата од 1876. до 1878. Командовао је Рудничком бригадом и Ветерничким одредом, јединицама које су се истакле у борбама на Јавору, Кревету, Великом Шиљеговцу, Ђунису, око Пирота и у ослобађању Ниша, Врања и Гњилана. У српско-бугарском рату 1885. био је начелник Штаба Дунавске дивизије, а 1890. постављен је за помоћника начелника Главног генералштаба. Тада је у програм обуке старешина увео решавање тактичких задатака на Вишој школи Војне академије, где је предавао тактику и генералштабну службу.
Команда над Шумадијском дивизијском облашћу поверена му је 1893, али му је 1895. одузета и 1896. је пензионисан под сумњом да сарађује с Радикалном странком. Реактивиран је 1903. после убиства краља Александра Обреновића и отад је као начелник Главног генералштаба и министар војске 1904, од 1906. до 1908. и 1912. руководио ратним припремама.

Захваљујући њему, српска војска је наоружана брзометним оружјем и тешком артиљеријом, утврђена је њена доктрина, повећан је и обучен резервни старешински кадар, отворене су официрске школе родова, обучено је више генерација генералштабних официра, израђени су ратни планови и прописани поступци мобилизације.
У Првом балканском рату је као начелник Штаба Врховне команде знатно допринео победи српских армија у неочекиваном судару с турском војском у Кумановској, а затим у Битољској бици у октобру и новембру 1912.
У Другом балканском рату 1913. правовремено је распоредио и припремио војску, предвидевши бугарски напад, што је било одлучујуће за тријумф у Брегалничкој бици.
У Првом светском рату 1914. допринео је вештим маневрисањем и груписањем главнине српских снага сламању надмоћних аустроугарских трупа у Церској и Колубарској бици. Руководио је повлачењем српске војске 1915, осујетивши низом маневара намеру немачке Врховне команде да је у садејству с бугарским и аустроугарским трупама опколи и уништи, али су га претходно савезници - погрешно проценивши ситуацију - онемогућили да офанзивом спречи Бугарску да ступи у рат на страни Централних сила.
У току повлачења српске војске тешко је оболео и упућен је на лечење у Француску, где је умро 1917. године.
Прочитајте и ово о Војводи Радомиру Путнику