Почела 15. јануара 1804. године, сеча српских кнезова и виђенијих људи у Београдском пашалуку, после жалбе кнезова турском султану Селиму III на зулум дахија. Дахије су уз помоћ једног трговца из Земуна сазнале имена кнезова који су потписали жалбу и за само три седмице погубили су око 150 људи у Србији, укључујући Алексу Ненадовића, Илију Бирчанина, Хаџи-Рувима, Марка Чарапића, Јанка Гагића и Хаџи-Ђеру, погубљеног шест дана пред почетак сече кнезова.
Дахије су тиме покушале да угуше отпор и спрече ослободилачки покрет српског народа, али је сеча само подстакла српске прваке да убрзају дизање Првог српског устанка и избор Ђорђа Петровића Карађорђа у Орашцу 14. фебруара 1804. за устаничког вођу.
На слици: Поставка 'Сеча кнезова' у музеју „Муселимов конак“ у Ваљеву, згради у којој су били заточениАлекса Ненадовић и Илија Бирчанин.