Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Одлука о томе да ли ће се српска слава наћи на Унесковој репрезентативној листи нематеријалног културног наслеђа биће донета последње недеље у новембру.

"Слава као први српски самостални предлог требало би да скоро сигурно, мада увек постоји могућност да не, буде проглашена на заседању Комитета за нематеријлано кулурно наслеђе Унеско које ће бити одржано у Паризу од 24. до 28. новембра", рекао је члан Номинационог тима Марко Стојановић. Он је истакао да је Номинациони тим покушао да досије за упис конципира тако да слава буде "само отвор, она главна врата кроз која ће бити показано сво богатство нематеријалног наслеђа на територији Србије".

Према речима Стојановића, слава је кроз векове и кроз простор целе Србије, односно тамо где су Срби живели у различитим државама и под различитим окупацијама увек је била симбол српског идентитета.

Као таква је била најрепрезентативнији елемент културног наслеђа, закључио је он.

Кроз практиковање славе, види се нераскидива веза између званичне побожности, народне религиозности, друштвних ритуала и гозбе, а могу да се посматрају и други елементи - начин на који је обликован свечани образац у исхрани, песма и игра, инструменти коришћени приликом прослављања... 

Стојановић је нагласио да се стављањем славе на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, на нивоу светске или глобалне заједнице, даје другима увид у целокупно нематреријално наслеђе на територији Србије.

Како је подсетио, слава је номинована прошле године, док је ове године Центар за нематеријалну културно наслеђе предложио коло.

Тренутно је у Регистар нематеријалног културног наслеђа уписано 27 елемената, међу којима су пиротски качкаваљ, пиротски ћилим, пазарске мантије, певање из вика, гусле, словачко сликарство...

Било који од тих елемената, као и нови који се припремају могу да буду номиновани за Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа, напоменуо је Стојановић.

Танјуг