Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Српска, Руска, Грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија и неколико малих православних цркава, четири старе патријаршије (Васељенска, Јерусалимска, Антиохијска и Александријска) и сви светогорски манастири, које време својих празника одређују према Јулијанском календару, припремају се за празнично бдење 14. јануара и дочек 2008. године.
Према Јулијанском календару, којег је задржала још и Руска православна црква, првог дана нове године обележавају се и два велика хришћанска празника - Обрезивање Исуса Христа и свети Василије Велики који се помињу на предпразничним вечерњим службама и на литургијама на сам дан празника.
Дан Обрезивања Господа Исуса Христа слави се, дакле, 1. јануара по Јулијанском календару, односно 14. јануара по Грегоријанском календару и један је од Господњих празника којим је објашњена суштина хришћанске вере и страдања Христовог.
Овим чином, како каже Свето писмо, Исус Христос преузео је на себе грехе људског рода, а чин обрезивања се сматра знаком очишћења од прародитељског греха.

Према запису владике Николаја Велимировића, "Христос је на себе примио људско тело... и поднео бол за грех одређен".
На овај дан, у свим храмовима СПЦ, служи се литургија Светог Василија Великог чији помен Црква такође слави првог дана Јулијанске Нове године.
Према историјском предању и предању цркве, Свети Василије се упокојио 379. године, у 50. години. Живео је у време цара Константина који је озваничио слободу исповедања хришћанске вере.
Василијева служба коју је написао сам светитељ, служи се, према канону СПЦ, 10 пута годишње - 1. јануара, уочи Божића и Богојављења, у све недеље Великог часног поста (осим Цветне недеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу.
Сачувана су многа богословска и апологетска дела Светог Василија кога СПЦ слави и 12. фебруара (30. јануара по Јулијанском календару) - на празник Света три јерарха. Јулијански 1. јануар у нашем народу је познат и као Васиљевдан, Мали Божић и Српска нова година.
Многи обичаји и обреди везани су за Мали Божић који се сматра завршетком божићних светковина.
Код Срба је обичај да се у кругу породице и пријатеља дочекује Нова година и на трпезу изнесе од Божића сачувана глава печенице и плећка, пола чеснице, божићња свећа и слама.
У неким крајевима Херцеговине сачуван је обичај спаљивања остатка бадњака, а у многим српским крајевима меси се обредни хљеб или Василица. Овај празнични дан обележен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ као "заповедни" празник.