Умро је 11. јануара 1735. године, црногорски владика и оснивач династије Петровић у Црној Гори, током чије владавине је на Бадњи дан 1702. изведено истребљење потурица, које је Петар II Петровић Његош опевао у "Горском вијенцу".
Кад га је у Сечују 1696. завладичио избегли српски патријарх Арсеније III Чарнојевић, преузео је сву духовну и световну власт у Црној Гори и право да бира наследника из своје породице. Према том правилу, владари из династије Петровић одређивали су за наследнике неког од синоваца, јер као владике нису могли да се жене.
Ослободилачки покрет у Црној Гори је под Данилом I ушао у фазу борбе за ослобођење од турске власти и за независност Црне Горе, при чему је била пресудна победа над Турцима у бици на Царевом Лазу 1712. године. Успоставио је везе с Русијом посетом цару Петру Великом 1715. и знатно подигао углед Црне Горе, а после смрти га је наследио синовац Сава Петровић.