Рођен је 9. јануара 1856. године, композитор и музички педагог, члан Српске краљевске академије, хоровођа Београдског певачког друштва, узор генерацијама композитора у стилизацији фолклорних мотива. Музику је студирао на Великој школи у Београду и на конзерваторијумима у Минхену, Риму и Лајпцигу, а по повратку у отаџбину основао је Српску музичку школу и Београдски гудачки квартет.
Његове композиције одликује изванредан, умногоме непревазиђен, смисао за уметничку обраду народних песама, при чему су Руковети врхунски домет наше музике, а црквена појања несумњиво међу најистакнутијим делима целокупног православног богослужења.
Написао је и више музиколошких студија. Дела: 15 "Руковети", "Приморски напјеви", "Козар", соло песма "Лем-Едим", сценска музика за "Ивкову славу", црквена музика "Опело", "Акатист Богородици", "Литургија". 
На слици: Мокрањчев портрет (аутор Урош Предић)
Текст који заслужује вашу пажњу, а посвећен Стевану Стојановићу Мокрањцу