Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Бадњи дан

2008.01.05

Данашњи дан, уочи Божића, 6. јануар, зове се Бадњи дан, а ноћ која следи Бадње вече, због тога што се тога дана и те вечери бденише, тј. бдије, и са нестрпљењем очекује најсвечанији моменат у историји рода људског - Рођење Богодетета Исуса Христа. Због тога се и видљиви симбол Његов, који са нарочитим обредом уносимо у домове своје, зове Бадњак.
Бадњак (млад церић или храстић) симболички представља Исуса Христа који је раскинуо ланце ропства греху и препородио човека и у њему разбуктао пламен љубави према добру, врлини, према Богу, као што и млад церић, тј. храстић, разбуктава ватру на огњишту и јарким пламеном осветљава све кутове домова наших.
У нашем народу развио се читав култ везан како за Бадњак, тако и за Бадње вече. На Бадњи дан изјутра, домаћин куће одлази у шуму и кад нађе церић или храстић погодан за Бадњак, најпре изговори кратку молитву, а потом га у три маха исече тако да падне на источну страну, јер одатле Господ долази. До ноћи Бадњак стоји пред кућом.

Тек увече, бадњачар га свечано уноси у кућу када поздравља укућане речима: "Добро вече и срећно вам Бадње вече", на шта ови одговарају: "Бог ти добра дао и среће имао". Затим из сита посипа Бадњак житом, премазује га медом и прелива вином, а потом узима кадионицу и окади најпре икону домаће славе, а потом и све просторије, да све замирише на тамјан и измирну. У свакој соби поспе сламу и звечећи новац (симболика овог дела обичаја везује се за тренутак када је Христос по рођењу положен у јасле на сламу и када су га мудраци источни, пошто су дошли да му се поклоне, даривали златом, смирном и тамјаном), а у собу где стоји икона баци по три ораха у сва четири ћошка (ораси представљају Свету тројицу која влада васионим светом од истока до запада и од севера до југа).
У граду се завежљајчић сламе са дреновим прутићем обично стави испод стола на ком је припремљена бадња вечера. Док се све ово чини, обично се поје Рождество твоје Христово, бадњачар квоче, а деца пијучу. Када се по свим просторијама поспе слама, бадњачар ставља Бадњак на ватру да прегори. Овај део обичаја данас се у промењеним условима живота ретко где изводи како треба. Обично се откине гранчица Бадњака који се стави да прегори на свећи.
Бадњачка вечера која следи многоврсна је и обилна, али строго посна. Не сме се појести све јело ни попити све пиће, него се понешто оставља преко ноћи на оном месту на којем се вечерало.