Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умро је 5. јануара 1991. године, најпревођенији српски песник у другој половини 20. века. Појава Васка Попе у послератној српској поезији означава снажан преокрет у односу на поетско стваралаштво његових савременика. Песнички израз Васка Попе је наклоњен афоризму, пословици, елиптичан је и језгровит, језик је сажет и лапидаран. Он пише кратке стихове без риме и интерпункције, који су блиски метрици српске народне поезије.
Називан је језичким чудотворцем и последњим великим оригиналним песником.
Дела: збирке песама "Кора", "Непочин-поље", "Споредно небо", "Усправна земља", "Вучја со", "Живо месо", "Кућа насред друма", "Рез", антологија народних умотворина "Од злата јабука", антологија поетског хумора "Урнебесник".

Попина збирка песама "Непочин поље" проглашена је 1975. године за најбоље песничко остварење на српском језику у послератном периоду.

Васко Попа (1922-1991)
КОСОВА ПЕСМА

Ја кос
Црноризац међу птицама
Склапам и расклапам крила

Чинодејствујем насред свога поља

Претварам у кљуну
Кап росе и зрно земље у песму

Ти боју сутра буди леп
Што ће рећи праведан

Ти зелена царице траво
Ти једина победи

Ти победо усрећи царичине слуге
Који је црвеним млеком хране

Усрећи и њене слушкиње звезде
Које је у живо сребро облаче

Певам
И палим једно перо из левога крила
Да ми песма буде примљена