Умро је 20. децембра 1355. године, син краља Стефана Дечанског, краљ Србије од 1331. до 1346, када је у српској престоници Скопљу крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. Још за очеве владавине, истакао се као војсковођа, а победом над Бугарима у бици код Велбужда 1330. осујетио је Ромеју (Византија) да посредством Бугарске истисне Србију из Македоније. Годину дана касније је, уз помоћ властеле, збацио оца и крунисао се за краља.
Тежио је да створи државу која би у потпуности заменила Ромејско царство. У његово време, Србија је била на врхунцу моћи у економском, војном, политичком и културном погледу. Уз земље раније српске краљевине, царевина је обухватала Мачву, Захумље, Албанију, Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију и Македонију до Христопоља (Кавала), изузев Солуна. Прерана смрт га је спречила да од тих хетерогених заједница створи чврсту политичку целину.