Умро је 26. новембра 1878. године, писац и сликар, најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. века. Писао је лирску, родољубиву, сатиричну, социјалну и епску поезију. Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку (Зрењанин), Бечу и Минхену. 
Затим је био учитељ у многим местима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини. Немирног, слободљубивог и бунтовног духа, често је прогањан и отпуштан из службе. Страстан, плаховите маште и пламених емоција, бунтован и слободољубив, писао је с романтичарским патосом песме о слободи и стиховане лирске исповести.
Песме "На Липару", "Поноћ", "Мила", "Падајте браћо", "Отаџбина", "Ја сам стена", "Ноћ у Горњаку", "Падајте браћо" - спадају у сам врх српске романтичарске поезије.
Написао је и драме у стиховима "Сеоба Србаља", "Јелисавета, књегиња црногорска" и "Станоје Главаш" и око 40 приповедака.
На слици: Ђура Јакшић, аутопортрет (уље на платну, детаљ)
Прочитајте још:
Исидора Секулић: Ђура Јакшић Судбина и карактер