Као развијена интелектуална личност, Милена Павловић-Барили је у себи "сјединила неколико различитих култура, пре свега, патријархално српску и поетско-медитеранску, прихватила зрачење шпанске романтичности, немачке морбидности и француског рационализма" (Л. Трифуновић). Била је уменик целим својим бићем, а убраја се међу ствараоце овог поднебља који су дали значајан допринос и америчкој култури. Рођена је у Пожаревцу, 5. новембра 1909. године, као једино дете Данице Павловић и Бруна Барилија, италијанског композитора, музичког критичара и песника. Сликарство је студирала у Београду и Минхену.
Своју прву изложбу приредила је у Београду, а затим следе њене изложбе у Пожаревцу, Лондону, Паризу, Риму, Њујорку и излагања на изложбама "Ладе". Прве стихове објављује 1934. у италијанском листу "Квадрино". Од 1939. живи у Америци и, као илустратор, сарађује у многим часописима - Вог, Таун енд контри, Шарм, Гламур и др.
Умире изненада 6. марта 1945. у Њујорку, услед повреде кичме после пада са коња. Урна са њеним пепелом похрањена је 1945. на гробљу Фестачио у Риму.
У Пожаревцу, у њеној родној кући, отворена је 1962. Спомен галерија "Милена Павловић-Барили", у којој се чува око 800 њених уметничких радова. У организацији те Галерије одржавају се бијенално две значајне ликовне манифестације југословенског карактера: "Сан и машта" и "У светлости Милене".
Српско наслеђе
Ауторска права Радио Оаза 2025