Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Умро је 15. октобра 1989. године, један од највећих у српској литератури, у чијим је делима сажета сва горчина суровог 20. века. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је светску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта "Атеље 212" у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу.
Дела: романи "Псалам 44", "Мансарда", "Башта, пепео", "Пешчаник", "Гробница за Бориса Давидовича", приповетке "Рани јади", "Енциклопедија мртвих", драма "Електра 70", полемички спис "Час анатомије".
Сајт посвећен Данилу Кишу
Данило Киш, споменик у Суботици
Аутобиографија, делови:

- „Мој је отац угледао света у западној Мађарској а завршио је трговачку академију у месту рођења извесног господина Вирага који ће, милошћу господина Џојса, постати славни Леополд Блум (Блоом). Мислим да је извесна либерална политикаФрање Јосифа II, као и жеља за интеграцијом навела мога деду да свом још малолетном сину мађаризује презиме; многе појединости из породичне хронике остаће, међутим, заувек неразјашњене: године 1944. мој отац као и сви наши рођаци биће одведени у Аушвиц, одакле се скоро нико од њих неће вратити.“
- „Међу мојим прецима са мајчине стране налази се један легендарни црногорски јунак, који ће се описменити у својој педесетој години и слави свога мача додати славу пера, као и једна „амазонка“, која је из освете посекла главу турском насилнику. Етнографска реткост коју представљам изумреће, дакле, са мном.“
- „У мојој четвртој години (1939.), у време доношења антијеврејских закона у Мађарској, родитељи су ме крстили у Успенској цркви у Новом Саду у православну веру, што ми је спасло живот. До своје тринаесте године живео сам у Мађарској, у очевом родном крају, где смо побегли 1942. после новосадског покоља. Радио сам као слуга код богатих сељака, а у школи сам слушао катехизис и католичку библијску егзегезу. „Узнемирујућа различитост“, оно што Фројд назива Хеимилцхкеит биће мојим основним књижевним и метафизичким потицајем; у својој деветој години написао сам прве песме, на мађарском; једна је говорила о глади, друга је била љубавна песма par excellence.“
-
„Од своје сам мајке наследио склоност ка приповедачкој мешавини факата и легенде, а од свог оца патетику и иронију. За мој однос према књижевности није без значаја чињеница да је мој отац био писац међународног реда вожње: то је читаво космополитско и књижевно наслеђе.“