Празник Мала Госпојина или Рођење Пресвете Богородице се слави 21. септембра.  Пресвета Богородица рођена је у Назарету, од родитеља Јоакима и Ане, који су већ били стари људи када су је добили. Како нису имали потомства, што се у оно време сматрало Божијом казном, даноноћно су се молили Богу да их обдари дететом. Ани се јавио анђео Божји и рекао да је њен вапај дошао до небеса и да ће убрзо постати мајка. Када је Ана родила кћер, дали су јој име Марија, што значи висока или господарећа. Не зна се од када се тачно празнује дан Маријиног рођења, али дан њене смрти (28. август) - Велика Госпојина или Успеније Пресвете Богородице - установљен је по жељи цара Маврикија 528. године.
'Блaгoдaтнa Мaриja, блaгoслoвeнa мeђу жeнaмa, хрaм Духa Свeтoгa, oлтaр Бoгa Живoгa, трпeзa хлeбa нeбeскoгa, кивoт свeтињe Бoжje, дрвo нajслaђeг плoдa, слaвa људскoг рoдa, пoхвaлa рoдa жeнскoг и истoчник дeвствa и чистoтe', зaписaнo je у 'Oхридскoм прoлoгу влaдикe Никoлaja Вeлимирoвићa
Време између Велике и Мале Госпојине зове се Међудневице. Тада жене беру међудневичке траве: кичицу, хајдучку траву, коњски босиљак, цвет од липе, дрен... Овим травама лече се разне болести. Такође, у том периоду остављају се и међудневичка јаја, као најбоља за употребу и расад.