Због насиља и намета Турака, у Пожешкој нахији избила је 19. септембра 1814. године Хаџи-Проданова буна. Пошто су се Срби код манастира Трнава - предвођени игуманом Пајсијем и Михаилом, братом војводе из Првог српског устанка Хаџи-Продана Глигоријевића - обрачунали с пожешким Турцима, буна се проширила на Јагодинску и Крагујевачку нахију. Буну је предводио Хаџи-Продан, јер је Милош Обреновић одбио вођство, сматрајући да је побуна преурањена. Милош је, после обећања везира Сулејмана-паше да ће устаницима бити опроштено, помогао гушење буне, али Турци су, пословично, прекршили реч и погубили око 300 истакнутих људи. На колцу је завршио и игуман Пајсије, а Хаџи-Продан је побегао у Аустрију.