Здрав живот

Гојазне жене су током трудноће изложене повећаном ризику од здравствених проблема, упозоравају британски стручњаци. Труднице не треба да једу за двоје, довољно је да током последња три месеца уносе по двеста калорија дневно више него обично.
Британски стручњаци су чврсто решили да сруше мит о томе да труднице треба да једу за двоје и убудуће ће лекари, медицинске сестре и бабице имати обавезу да на то подсећају будуће мајке.
Циљ је да се женама скрена пажња на то да гојазност у трудноћи повећава ризик од низа здравствених проблема, као што су дијабетес, висок крвни притисак и тешкоће приликом порођаја.
Поред тога, опасност од побачаја или превеременог порођаја је знатно већа код гојазних жена.
Наравно, већина жена, упркос вишку килограма, нема озбиљнијих проблема и рађа здраву децу, али уколико им је телесни масени индекс преко 30 ризик од компликација значајно расте.
Нови извештај британског Националног института за здравље и клиничку изузетност (National Institute for Health and Clinical Excellence - NICE) препоручује лекарима опште праксе да гојазним женама у свакој прилици напомињу да би било добро да смршају уколико планирају трудноћу.
Гојазним трудницама препоручује се да једу здраво и да се што више крећу, али им се не саветује да држе дијету, јер би значајан губитак килограма током трудноће могао да нашкоди беби.

Ниједно друго воће (или ипак поврће) не асоцира на лето као лубеница. Утоли жеђ за трен ока, освежи и, према речима нутрициониста и лекара, има бројне благотворне ефекте по организам. Крвни судови, бубрези, вид, кожа, активираће се, а први ефекти видеће се већ после неколико дана интезивнијег заслађивања лубеницом.

Без трачка сумње сочно парче лубенице једно је од најбољих освежења током врелих летњих дана. Сваки залогај сласног воћа препун је ароматичног сока коме не могу да одоле ни стари ни млади.

Упркос томе што је веома слатко, ово воће не садржи онолико шећера колико би могло да се очекује - тек шест одсто. Утисак да је лубеница много слађа последица је тога што је шећер примарни елемент који обезбеђује укус док је остатак углавном вода, објашњавају стручњаци.

Иако се у специјализованим радњама може наћи током целе године, лубеница је најквалитетнија, најслађа и најукуснија током лета.

Према количини шећера у питању је воће, али лубеницу многи класификују као поврће јер је „рођака" бундеве, диње и тиквице, једногодишњих биљака које расту на земљи.

Могу бити лоптастог облика, али и издужене, попут рагби лопте, а у последње време све је више оних у облику коцке, пирамиде и других геометријских тела неуобичајених за лубеницу који се добијају коришћењем специјалних калупа.

Иако нема поузданих показатеља тога која лубеница ће бити зрела, слатка и укусна, људи примењују бројне начине да то утврде.

Тако неки сматрају да је куцкање и лупкање потпуно бескорисно, док ће нежно пљескање отвореном шаком непогрешиво указати на већи садржај воде.

Амерички стручњаци сматрају да су на прагу откривања ефикасне „топилице” масних наслага са струка. Лабораторијска испитивања на животињама показала су да се редовним уносом боровница може смањити количина сала у централном делу тела, које се сматра најопаснијим непријатељем здравља.

Тема једне од последњих студија спроведених на Универзитету у Мичигену била је веза између смањења масних наслага на струку и повећаног уноса боровница.

Стручњаци Истраживачког центра за кардиоваскуларне болести при том универзитету тврде да су боровнице одличан савезник у борби против сала, али и да могу бити веома корисне у превенцији метаболичког синдрома, обољења срца и крвних судова.

„За сада смо сигурни да у лабораторијским условима животиње одлично реагују на исхрану допуњену прахом боровнице", наводе истраживачи.

Након 90 дана „дијете" научници су констатовали да су се наслаге масноћа у абдоминалној регији смањиле, као и да је ниво триглицерида нижи, док је побољшана осетљивост на инсулин.

Група лабораторијских животиња, које су добијале боровнице у праху у оквиру исхране која је била нешто сиромашнија мастима, имала је још боље резултате, а уз то је забележено и смањење телесне масе.

Мања телесна маса, укупна количина масти у организму и регулисана величина јетре, довољан су разлог за додатна истраживања.

Научници су установили да мирис јасмина делује умирујуће и да има готово једнак учинак као неки конвенционални лекови, попут „валијума". За разлику од лекова, мирис јасмина не изазива никакве нежељене ефекте.

Уколико сте узнемирени - помиришите цвет јасмина, саветују научници. Лабораторијским тестовима утврђено је да мирис јасмина или његова хемијски идентична замена имају невероватан умирујући ефекат на мишеве.

Када би истраживачи кавез лабораторијских мишева испунили мирисом тог цвећа, животињице би обуставиле сваку активност и спокојно селе у ћошак.

Молекули мириса се удисањем, преко плућа уносе у крв, и затим преносе даље до мозга.

Скенирањем мозга мишева утврђено је да молекули мириса јасмина појачавају дејство супстанце GABA на нервне ћелије, па тако доприносе смиривању и смањењу напетости.

Професор Ханс Хат, са немачког Универзитета Рур у Бохуму, каже да резултати ових истраживања заправо пружају научну потврду учинка ароматерапије.

Немачки научник и његов тим се надају да ће, изменом хемијске структуре молекула мириса јасмина, успети да произведу и јачи ефекат.

Током истраживања, тим професора Хата тестирао је стотине мириса, како би установио њихов евентуални ефекат на GABA рецепторе у мозгу људи и мишева.

Утврдили су да јасмин појачава дејство GABA чак пет пута и да има једанако снажан учинак као седативи, пилуле за спавање и релаксанти.

Познато је да је броколи једна од намирница које су корисне у превенцији малигних обољења, а сада су научници на прагу открића механизма деловања „магичне супстанце“ коју садржи ово поврће. Откриће би могло да води формулисању ефикасније терапије против рака.

Научници сматрају да су коначно открили на који начин броколи смањује ризик од добијања рака простате.

Више до сада спроведених студија славило је броколи као „суперхрану", али истраживачи нису успевали прецизно да дефинишу шта је то што ово поврће чини тако благотворним за људски организам.

По свој прилици, одговорна је суспатнца названа сулфорафен која делује на ген PTEN, који је у вези са развојем рака простате.

Тај ген, у нормалним околностима, зауставља ширење рака. Међутим, појединим ћелијама недостаје PTEN и тако болест почиње да се развија.

Сада су истраживачи установили да сулфорафен поништава утицај „дефектних" ћелија, којима недостаје заштитни ген, и на тај начин спречава развој болести.

Истраживање је спровео тим са Института за испитивање хране у Норичу, у Великој Британији, а приликом огледа коришћено је ткиво људске простате, као и ћелије рака лабораторијских мишева.

Жустра физичка активност подиже ниво протеина названог "noggin", који побољшава функције мозга, установили су британски научници. Занимљиво је да у енглеском сленгу реч "noggin" значи „главуџа“.

Сигурно вам је неко некада рекао: „Употреби ту главуџу". Сада су научници открили да се функције мозга побољшавају управо захваљујући протеину који је добио назив noggin, што у енглеском сленгу значи управо „главуџа".

Истраживачи су установили да жустро вежбање подстиче производњу тог протеина који, са друге стране, помаже дељење матичних ћелија мозга и стварање „бејби неурона", преноси британски Дејли телеграф.

Када су лабораторијским мишевима даване велике количине протеина noggin, они су се претварали у „мишеве генијалце", тврди др Џек Кеслер са Универзитета Нортвестерн у Чикагу.

Потом су установили да, уколико мишеве подстакну на физичку активност, добијају готово исти позитиван ефекат - ниво поменутог протеина у мозгу расте, а њихове интелектуалне способности се побољшавају.

Резултати овог истраживања потврдили су теорију да физичка активност може да заштити од обољења нерава које су у вези са старењем, као што је Алцхајмерова болест.

Noggin делимично неутралише деловање другог протеина, названог BMP (bone morphogenetic protein).

Статистички подаци упозоравају нас на то да се највише "пливача" дави на рекама и језерима, али и да се поред река и језера дешава велики број незгода и повреда у сезони купања. Непливачи су обично свесни свог незнања, па воде рачуна о томе где улазе у воду и где се купају, док они храбри често упадају у опасне невоље.
Наводимо неке опасности којима можемо бити изложени док се купамо у реци или језеру или се одмарамо (сунчамо) на њиховим обалама.
Сунце и UV зрачење
О штетним дејствима сунчевих зрака већ смо писали, али подсећамо да јаких ултравиолетних зрака има и на обалама река и језера (не само на мору), тако да од њих можемо лако добити опекотине. Може нас заварати то да је обично језерска или речна вода хладнија од морске, па не осетимо на време да сунчеви зраци могу створити опекотине.
Шок и грч
Често су језерске и речне воде хладне, чак и у време највећих врућина, па се неопрезним скакачима у воду може десити да при наглом уласку дође до неке врсте шока или до појаве грча. Овакви шокови и болови у мишићама изазивају најчешће панику код неискусних пливача и лако дође до утапања.

Богата витаминима А, Ц и Е, калијумом, гвожђем и другим важним састојцима, кајсија је одличан савезник у борби против болести, али и сувишних килограма. У овом воћу нема масноћа, а подједнако су укусни и свежи и сушени плодови.
Кајсију често неправедно превидимо када наводимо воће које је корисно за здравље. Јабука, крушка, поморанџа и банана најчешће се налазе и на трпезама и на листама намирница са високим садржајем хранљивих и корисних материја. Међутим, нутриционисти истичу да су кајсије подједнако важне за уравнотежену исхрану, па чак заслужне за бројне добробити више него неке друге врсте воћа.
Припаднице лепшег пола нарочито радује чињеница да је у питању воће које чуда чини када се уврсти на мени током дијете за смањење телесне тежине.
Богата бројним хранљивим материјама, минералима, витаминима наранџаста лепотица нема много калорија што је чини идеалном за здрав организам и витку линију.
Oдличан извор витамина
Као јабука и наранџи, постоји више сорти кајсија, али су тек две-три доступне у локалним продавницама и пијацама.

Пигмент црвеног воћа и поврћа има високе антиоксидативне могућности
Резултати најновијих истраживања о бојама воћа и поврћа показују да свака боја има специфично дејство на наше здравље. Управо из тог разлога, оптималан дневни јеловник би, по савету стручњака, требало да буде што шаренији и да садржи најмање пет боја како би организам добио све неопходне хранљиве састојке. Шта садржи црвено воће и поврће, зашто га и када треба јести и како делује на здравље, питали смо Сандру Василић, нутриционисту Превентивног центра Дома здравља „Стари град“.
- Пигмент црвеног воћа и поврћа има високе антиоксидативне могућности - истиче наша саговорница. - Богато флавоноидима, црвено воће и поврће благотворно делује на кардиоваскуларни систем јер снижава холестерол, стимулише циркулацију, смањује ризик од појаве болести срца и крвних судова. Оно подстиче метаболизам и делује против упала, чува простату и штити кожу оштећену сунчањем.
Вишње

Смоква (ficus carica) је позната од давнина. Још у античко доба користила се за исхрану, чак су јој због лековитог својства приписиване и митске особине, тако да се помиње у многим легендама, бајкама и песмама.
У народном језику се користе и смоквиница, смоквеница, фиговник...
Смоква је дрвенаста биљка (ниско разгранато дрво) и познато је око 800 сорти смокве. Листови су зелени или тамнозелени, неправилно усечени. Од крушкастих цветова настају сочни плодови пуни ситних коштица.
Сматра се да смоква потиче из Турске а највише се гаји у области Средоземног мора (Медитерана) и у другим топлим крајевима, јер јој је потребна топла клима. Осетљива је на мраз и ниске температуре.
Састав
Смоква садржи мало калорија, али доста корисних састојака потребних људском организму: