<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0" xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/">
  <channel>
    <language>sr_RS</language>
    <title>Радио Оаза</title>
    <description>Радио Оаза емитује радио емисију уживо у регијону Кичинер-Ватерлоу (Онтарио, Канада) сваке недеље у недељу у 12:00 сати, на 88,3 CJIQ FM. Чућете најновије информације из отаџбине и из Онтарија, озбиљне и неозбиљне занимљивости из света, и наравно нове и старе хитове народне и поп/рок музике.</description>
    <image>
      <url>https://www.radiooaza.com/images/radiooaza_google.png</url>
      <title>Радио Оаза</title>
      <link>https://www.radiooaza.com/</link>
    </image>
    <pubDate>Mon, 08 Jun 2026 15:53:01 +0000</pubDate>
    <generator>Laminas_Feed_Writer 2 (https://getlaminas.org)</generator>
    <link>https://www.radiooaza.com/</link>
    <item>
      <title>Почеo Петровски пост</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43593.jpg" width="130" height="229" /><p><span style="font-size: 10pt;">Петровски пост, који је по календару Српске православне цркве један од четири вишедневна поста у години, почео је данас, а завршава се 11. јула, на Петровдан, празник посвећен светим апостолима Петру и Павлу.</span></p>
<p>Пост који ће ове године трајати 26 дан, траје најмање осам дана, а највише шест недеља у зависности од тога када пада Васкрс.</p>
<p>Петровски пост се још назива и апостолски, почиње првог понедељка после Духовске недеље и траје до празника Светих апостола Петра и Павла, који Српска православна црква слави 12. јула по Грегоријанском календару, односно 29. јуна по Јулијанском.</p>
<p>Током Петровског поста верници се уздржавају од меса, млечних производа и јаја, али смисао поста није само физичко одрицање од хране, већ и духовно уздржавање од лоших мисли, речи и дела.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43593">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Mon, 08 Jun 2026 15:53:01 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43593</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43593</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Матији Бећковићу Пушкинова медаља за животно дело</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43592.jpg" width="130" height="198" /><p><span style="font-size: 10pt;">Српском академику Матији Бећковићу уручена је данас у Новом Саду престижна књижевна награда, Пушкинова медаља за 2024. годину, коју Међународни словенски форум "Златни витез" додељује најзначајнијим писцима са словенског језичког подручја за животно дело.</span></p>
<p>У Сали за седнице Матице српске одржан је свечани програм уручења награда Међународног словенског форума уметности "Златни витез" из Русије. Уручене су статуе "Златни витез" Владимиру Кршљанину и Мили Милосављевић, док је Златну диплому добио Радисав Јеврић.</p>
<p>Организатори програма били су Матица српска и Библиотека Матице српске, а свечаности је присуствовао велики број поетилаца.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43592">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Mon, 08 Jun 2026 15:51:01 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43592</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43592</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Слабији торнадо у Новом Саду</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43591.jpg" width="130" height="198" /><p><span style="font-size: 10pt;">Изненадни и кратки удар јаког ветра уништио је скакалишта за скок увис и скок мотком на Стадиону "Карађорђе" у Новом Саду.</span></p>
<p>Климатске промене не мимоилазе ни српску "краљицу спортова". Изненадни налет јаког ветра на Стадиону "Карађорђе" у Новом Саду довео је у питање активности скакача увис и скакача мотком у наредном периоду.</p>
<p>Сигурносне камере Атлетског клуба Војводина забележиле су како ветар ковитла сунђере са доскочишта на "Карађорђу", док Вукашин Ђурић, тркач на 110 метара са препонама, тражи склониште и спас у просторијама испод трибина.</p>
<p>"Радили смо тренинг у теретани када је Вукашин утрчао и узнемирено саопштио шта се дешавало. Нисмо могли да поверујемо јер ветра уопште није било, док се нисмо уверили на снимцима.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43591">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Mon, 08 Jun 2026 15:49:33 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43591</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43591</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>До канадског држављанства преко предака</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43590.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Промена федералног закона, усвојена крајем прошле године, омогућила је да се за канадско држављанство квалификују особе које живе у другим земљама, уколико могу да докажу да имају неког канадског претка. То важи чак и ако је тај предак напустио Канаду пре неколико генерација.</span></p>
<p>Пре овог закона, канадско држављанство по пореклу било је ограничено на прву генерацију рођену или усвојену ван Канаде, од стране канадског држављанина.</p>
<p>У прва три месеца ове године, по основу те законске промене, служба IRCC, Имиграција, избеглице и држављанство Канаде, издала је доказе о држављанству за 4.075 особа. Највише захтева одобрено је особама рођеним у САД-у, 1955, затим онима рођеним у Мексику, 900, и у Великој Британији 140. Остали су из још 41 земље.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43590">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Mon, 08 Jun 2026 15:48:09 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43590</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43590</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Баскеташима Србијe бронза </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43589.jpg" width="130" height="197" /><p><span style="font-size: 10pt;">Репрезентација Србије у баскету три на три освојила је бронзу на Светском првенству у Варшави победом над Француском у борби за треће место 20:19.</span></p>
<p><a href="https://www.rts.rs/sport/kosarka/5968368/basketasi-srbije-bez-finala-na-svetskom-prvenstvu-protiv-francuza-za-bronzu.html" target="_blank">После пораза у продужетку од Летоније</a>, српски баскеташи су морали опет да се сналазе и изборе за победу у неизвесном сусрету.&nbsp;<span style="font-size: 10pt;">Французи су били на егалу од почетка до краја дуела, али су српски играчи успели да узавршном минуту дођу до вођства од 20:17. Одличним удвајањем у одбрани је спречено да Француска у последњим секундама дође до могућег победоносног шута.</span></p>
<p>"Честитам екипи, успели смо да се вратимо после тешког пораза. Дошли смо по злато, али смо изгубили двојком у последњој секунди. Било је тешко вратити се и играти. Хвала тиму и урадили смо добар посао", рекао је Стојачић на егнлеском, па се обратио присутним навијачима на српском.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43589">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sun, 07 Jun 2026 21:17:05 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43589</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43589</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Данас је Треће обретење главе Светог Јована Крститеља</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43588.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt;">Српска православна црква и њени верници данас обележавају дан када је глава Светог Јована Крститеља пронађена, а затим опет закопана у земљу.</span></p>
<p>Овај празник називају&nbsp;<span style="font-size: 10pt;"><a href="https://voanerges.rs/index.php/sv-dn-vn-ci-nj/b-s-d-sv-nilsrpsg/6137-24-2-9-3" target="_blank">Треће обретење главе Светог Јована Крститеља&nbsp;</a></span><span style="font-size: 10pt;">и није једини посвећен Светом Јовану Крститељу. Будући да спада у најпоштованије свеце, његов дан прославља се више пута у току године. Код Срба празник Светог Јована обележава се 20. јануара, дан његовог рођења обележава се 7. јула, а дан смрти 29. августа као празник Усековање.</span></p>
<p>Треће обретење главе Светог Јована Крститеља обележава се 25. маја по црквеном, а 7. јуна по грегоријанском календару.</p>
<p>Свети Јован Крститељ познат је као велики проповедник који је најавио долазак Исуса Христа и који је мученичком смрћу страдао за веру.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43588">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sun, 07 Jun 2026 16:10:39 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43588</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43588</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Пораз Крунићеве и Данилине у финалу Ролан Гароса</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43587.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Српска тенисерка Александра Крунић и Казахстанка Ана Данилина поражене су у финалу женског дубла на Ролан Гаросу од Чехиње Катерине Сињакове и Американке Тејлор Таунсенд резултатом 2:0, по сетовима 6:2 и 7:5.</span></p>
<p>Иако су имале своје шансе у другом сету, Крунићева и Данилина су другу годину заредом остале без трофеја у финалу Отвореног првенства Француске.</p>
<p>Српско-казахстански пар је одлично отворио меч и без изгубљеног поена освојио први гем. Уводни део сета протекао је у изједначеној борби, а оба пара су сигурно чувала своје сервисе.</p>
<p>Преломни тренутак догодио се у шестом гему, када су Сињакова и Таунсенд искористиле пад у игри Крунићеве на сервису и направиле први брејк за вођство од 3:2... <a href="https://www.rts.rs/sport/tenis/5968154/krunic-danilina-rolan-garos-finale-grend-slem-trofej.html" target="_blank">ДАЉЕ</a></p>
<p><span style="color: #888888;">РТС</span></p></div>]]></description>
      <pubDate>Sun, 07 Jun 2026 16:08:43 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43587</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43587</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Канада тражи обнову споразума CUSMA</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43586.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt;">Канада тражи обнову споразума CUSMA са Америком и Мексиком, нагласио је канадски министар трговине између Канаде и САД-а Доминик Леблан, у свом писму упућеном колегама из ове две земље. Он наглашава да је споразум веома користан за сваку од три земље појединачно, као и за заједничку економију северноамеричког континента.</span></p>
<p>CUSMA покрива отприлике 1,3 билиона долара годишње трговине робом и услугама између Канаде и САД-а и тренутно штити велики део канадског извоза од Трампових тарифа.</p>
<p>Према тексту споразума, три земље морају до 1. јула, шест година од ступања споразума на снагу, да се изјасне да ли желе да га обнове или поново да преговарају о њему.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43586">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sun, 07 Jun 2026 16:06:26 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43586</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43586</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Како је Св кнез Лазар поклонио древну хришћанску светињу</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43585.jpg" width="130" height="230" /><p><span style="color: #800000;"><span style="font-size: 10pt;">Појас Пресвете Богородице манастиру Ватопеду</span></span></p>
<p>Фреска која приказује Светог кнеза Лазара као ктитора и дародавца манастира Ватопед на Светој Гори. На њој је он приказан како у рукама држи једну од најзначајнијих хришћанских реликвија - Појас Пресвете Богородице. Према предању, Пресвета Богородица је сама саткала овај појас од камиље длаке. После њеног Успења, појас је предат апостолу Томи. Реликвија је вековима чувана у Константинопољу, али је током 12. века, после византијског пораза од Бугара, доспела у руке бугарског цара Асена.</p>
<p>Срби су дошли у посед ове светиње после победа над Бугарима у 14. веку. Свети кнез Лазар Хребељановић је реликвију чувао као велику породичну и државну драгоценост, да би је на крају, заједно са делом Часног Крста, поклонио манастиру Ватопед. <br />Лазар је на фресци приказан са круном, у владарској одежди, што наглашава његов статус &bdquo;цара" у народној традицији и ктиторски однос према Светој Гори. Натпис на фресци га често идентификује као &bdquo;Лазара, кнеза Србије".</p>
<p>Захваљујући својим богатим прилозима, кнез Лазар се сматра другим ктитором Ватопеда (након византијских царева). Он је, између осталог, прекрио оловом кров саборне манастирске цркве.</p>
<p>Појас се и данас чува у олтару саборног храма манастира Ватопед.&nbsp;</p>
<p>Манастир Ватопед је други по хијерархији на Светој Гори и веома је блиско повезан са српском историјом у њему су се замонашили Стефан Немања (Свети Симеон) и Свети Сава пре него што су подигли Хиландар.</p>
<p><span style="color: #999999;">Друштвене мреже</span></p></div>]]></description>
      <pubDate>Sat, 06 Jun 2026 15:48:15 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43585</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43585</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Часни појас Пресвете Богородице испраћен уз највише почасти</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43584.jpg" width="468" height="257" /><p><span style="font-size: 10pt;">После молебног канона Пресветој Богородици, који је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио 6. јуна 2026. године пред Часним Појасом Пресвете Богородице у храму Светог Саве на Врачару, једна од највећих хришћанских светиња је најсвечаније испраћена у царску лавру манастир Ватопед на Светој Гори.<br /></span><a style="font-size: 10pt;" href="https://www.spc.rs/sr/news/aktuelno//16884.casni-pojas-presvete-bogorodice-ispracen-uz-najvise-crkvene-i-drzavne-pocasti.html" target="_blank">Свечани испраћај</a><span style="font-size: 10pt;">&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt;">је организован уз највише црквене и државне почасти уз учешће Гарде Војске Србије, оркестра Министарства унутрашњих послова, фолклорних друштава, хорова, богослова и других.</span></p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Појас ће авионом бити враћен у манастир Ватопед на Светој Гори.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43584">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sat, 06 Jun 2026 14:41:41 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43584</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43584</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Подсмевање чекању у реду за Појас је одраз </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43583.jpg" width="140" height="283" /><p><span style="font-size: 10pt; color: #800000;">Неразумевања вере и духовног буђења</span></p>
<p>Велики број верника већ две недеље долази у Храм Светог Саве у Београду како би се поклонили Појасу Пресвете Богородице. Ова светиња, која се 6. јуна враћа у манастир Ватопед на Светој Гори, окупила је на стотине хиљада људи који су у редовима чекали и до 15 сати. О значају овог догађаја, духовном смислу светиње за српски народ, али и о томе како црква одговара на резерве дела јавности, у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње" <a href="https://www.instagram.com/p/DZIpj6WNu42/?utm_source=ig_embed&amp;utm_campaign=embed_video_watch_again" target="_blank">говорио је епископ липљански Доситеј</a>.</p>
<p><span style="color: #800000;">"Београд посвећен Богородици"</span></p>
<p>Епископ Доситеј, који је две деценије провео у Хиландару и имао благослов да приступа појасу у суседном Ватопеду, истиче да сада, са "наслагама искуства по питању вере и живота", има посебан осећај када види "оволики народ" у српској престоници.</p>
<p>"Имам један нарочит осећај, јер Београд јесте град који је посвећен Богородици. Деспот Стефан, у своје време, када је за српски народ и задобио град Београд, он је бели град на двема водама посветио Пресветој Богородици. Као да је осећао да смо мали и да немамо велику снагу да се одбранимо и да је - да би се сачувао Београд и, уопште, Србија - потребна нека велика помоћ одозго. И онда је најбоље када се тај град посвети Богу, то јест Богородици", наглашава владика Доситеј.</p>
<p><span style="color: #800000;">Небеска веза</span></p>
<p>Говорећи о томе шта светиња у духовном смислу доноси српском народу, владика подсећа на израз "Небеска Србија" и објашњава његово најправилније значење.</p>
<p>"Тај израз, најправилније схваћено, у овом је смислу да на неки начин хоћемо да кажемо да желимо да имамо и везу са небеским, везу са Богом, везу са божанским - везу са оним нашим вечним за шта смо и створени. Ми се некако доживљавамо кроз ово да смо његови (Светог Саве) настављачи, као да имамо ту тежњу да ову нашу земљу онебесимо", наглашава владика.</p>
<p>Владика наглашава да се у бићима људи који су се кретали ка појасу Пресвете Богородице, десио преображај који настаје када се човек срцем отвори за Бога.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43583">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sat, 06 Jun 2026 14:35:01 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43583</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43583</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Гимназијалцима из Србије 11 медаља на међународном </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43582.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt; color: #800000;">Такмичењу из природних наука</span></p>
<p>Гимназијалци из Србије освојили су 11 медаља на Међуанродном такмичењу из математике, биологије и инжењерских наука у Измиру (Турска).</p>
<p>Злато је припало Искри Гњидић, која је апсолутни победник у биологији и Марку Крагуљу.</p>
<p>Сребро су освојиле Мара Станишић, Катарина Јованов, Катарина Јаковљевић и Јелена Јечменица.</p>
<p>Бронза је припала Теодори Арсић, Ани Савићевић, Јулији Ђошић, Марији Игњатијевић и Наталији Арсић.</p>
<p>На такмичењу је учествовало 224 ђака из 17 земаља.</p>
<p>Сви српски добитници медаља учесници су Регионалног центра за младе таленте Никола Тесла Београд.</p>
<p>Погледајте екипу Србије <a href="https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5967167/gimnazijalci-iz-srbije-osvojili-11-medalja-na-medjunarodnom-takmicenju-u-izmiru.html" target="_blank">ОВДЕ</a></p>
<p><span style="color: #999999;">РТС </span></p></div>]]></description>
      <pubDate>Sat, 06 Jun 2026 14:30:43 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43582</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43582</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>У Чачку обележена 211. годишњица Боја на Љубићу</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43581.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt;">Церемонија одавања почасти и полагање венаца на <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/Битка_на_Љубићу" target="_blank">брду Љубић</a>, месту где је 1815. године одржана једна од најважнијих битака Другог српског устанка, обележена је данас у Чачку.</span></p>
<p>Обележавању 211. годишњице битке на Љубићу присуствовале су државне делегације и представници бројних удружења који су положили венце и одали пошту јунацима који су положили животе за слободу Србије.</p>
<p>Поводом обележавања 211. годишњице Боја на Љубићу, одржана је церемонија одавања почасти и полагања венаца на месту где се 1815. године одиграла једна од најзначајнијих битака Другог српског устанка</p>
<p>У тој бици херојски је погинуо војвода Танаско Рајић, чије име заузима посебно место у српској историји и традицији ослободилачких борби.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43581">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sat, 06 Jun 2026 14:29:27 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43581</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43581</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Oбележене 34 године од операције „Коридор живота”</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43580.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">У Ристића Гају, у добојском насељу Опсине, обележене су 34 године од почетка војне операције &bdquo;Коридор живота&ldquo;, једне од најзначајнијих акција Војске Републике Српске током Одбрамбено-отаџбинског рата.</span></p>
<p>Помен код споменика на коме су исписана имена 445 погинулих српских бораца са подручја Крњина служен је у присуству породица страдалих, некадашњих учесника операције, као и званичника Републике Српске и локалне заједнице. Међу њима су били потпредседница Владе Републике Српске Анђелка Кузмић, посланик у Народној скупштини Републике Српске Данијел Јошић и заменик министра одбране у Савету министара Александар Гогановић.</p>
<p>Истакнуто је да операција &bdquo;Коридор живота&ldquo; 1992. године не би била могућа без патриотског духа, слоге и јединства који су, како је наведено, красили Војску Републике Српске.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43580">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sat, 06 Jun 2026 14:27:58 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43580</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43580</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Европска комисија предложила укидање роминга </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43579.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt; color: #800000;">Између ЕУ и Западног Балкана</span></p>
<p>Европска комисија предложила је почетак преговора о укључивању Србије и осталих земаља Западног Балкана у европски систем &bdquo;Roam Like at Home&ldquo;, који би грађанима омогућио да у државама Европске уније користе мобилни телефон без додатних роминг трошкова.</p>
<p>Предлог обухвата Србију, Албанију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Косово и Северну Македонију, а циљ је да грађани региона у ЕУ плаћају позиве, СМС поруке и мобилни интернет по истим ценама као код куће. Исто би важило и за грађане ЕУ који путују у земље Западног Балкана.</p>
<p>Европска комисија је 25. фебруара 2026. усвојила предлог преговарачких мандата и сада чека одобрење Савета ЕУ како би формално започели билатерални преговори са сваком државом појединачно.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43579">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Sat, 06 Jun 2026 14:26:16 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43579</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43579</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Студенти осудили вређање људи који су у редовима</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43578.jpg" width="130" height="199" /><p style="font-size: 13.333333px;"><span style="color: #800000;">Стајали због Појаса Богородице</span></p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Студенти у блокади Универзитета у Београду осудили су наводно вређање људи који су стајали у редовима како би се поклонили Појасу Пресвете Богородице у Храму Светог Саве на Врачару.</p>
<p style="font-size: 13.333333px;">&bdquo;Последњих дана сведочимо увредама, подсмеху и омаловажавању људи који су стајали у редовима како би се поклонили Појасу Пресвете Богородице. Као покрет који окупља људе различитих уверења, сматрамо важним да подсетимо на једну једноставну ствар: право на достојанство не зависи од тога у шта неко верује&ldquo;, навели су студенти у објави на&nbsp;<a href="https://www.instagram.com/p/DZNksMmCukm/?utm_source=ig_embed&amp;ig_rid=c36cdaa7-1eae-4770-a8f7-3de7ef9dfee9" target="_blank">Инстаграму</a>.&nbsp;<span style="font-size: 10pt;">Указали су да се међу студентима и грађанима који већ скоро две године стоје раме уз раме налазе православци, католици, муслимани, атеисти, агностици и они који своја уврења чувају за себе.</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43578">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 05 Jun 2026 22:24:44 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43578</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43578</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Форд поновио Трампу да Канада није на продају</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43577.jpg" width="130" height="199" /><p><span style="font-size: 10pt;">Онтаријски премијер Даг Форд је, у уторак, у објави на X-у, поновио америчком председнику Доналду Трампу да Канада није на продају и да никада неће бити 51. америчка држава.</span></p>
<p>Председник Трамп је, у реакцији на прошлонедељни чланак у Блумбергу, у коме пише да Канада упада у техничку рецесију, на друштвеним мрежама написао &rsquo;51. држава&rsquo;, што је касније ретвитовао амерички амбасадор у Канади Пит Хоукстра.</p>
<p>Премијер Марк Карни није коментарисао најновију Трампову опаску, али је протекле седмице, цитирајући у Њујорку пословној групи његов слоган како би потенцирао важност прекограничних односа, рекао &rsquo;Снажна Канада ће помоћи да Америка поново постане велика&rsquo;. Неколико дана касније је рекао да Канада неће реаговати на сваки пост америчког председника.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43577">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 05 Jun 2026 22:22:26 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43577</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43577</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Богородичин појас у Београду</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43575.jpg" width="240" height="407" /><p><span style="font-size: 10pt;">Пред реликвијом Богородичиног појаса се ових дана у Београду поклања на хиљаде православних верника. Према традицији, тканину је начинила сама Богородица, од камиље длаке, и предала је апостолу Томи.</span></p>
<p>Из Јерусалима, појас је стигао до Цариграда, да би се после тога више делова појаса појављивало широм хришћанског света (што је било уобичајено у средњем веку).</p>
<p>Историјски извештаји о постојању реликвије се могу датирати у касни шести или рани седми век. Из извора који датирају из осмог и деветог века се већ сасвим поуздано може видети постојање раширеног култа Богородичиног појаса у Цариграду. Појас је сматран знаком заштите Пресвете Богородице, најпре над самом престоницом Источног римског царства - Цариградом, а онда и над читавим царством и свим хришћанима.</p>
<p>Појасу су приписивана и чудотворна лековита својства.</p>
<p>У овом смислу, постоји веза између функције Богородичиног појаса и Покрова Пресвете Богородице. У десетом веку, такође у Цариграду, на месту где су се чувале Богородичине реликвије (укључујући и део њеног појаса), Свети Андреј Јуродиви и други окупљени у цркви на свеноћној молитви су видели Богородицу како долази окружена сабором светих. Posle молитве, Богородица је узела свој вео и раширила га над окупљеним верницима, што је тумачено као знак Богородичине заштите верујућих од свих непријатеља.</p>
<p>Постоји ли, изван популарне побожности, и неки дубљи, теолошки значај појаса и његовог култа?</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43575">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 05 Jun 2026 18:04:23 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43575</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43575</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Сви тврде да Трамп дрема у 'Овалном кабинету', </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43574.jpg" width="130" height="237" /><p><span style="font-size: 10pt; color: #800000;">Али 'Бела кућа' види другачије</span></p>
<p>Вирални снимак на којем изгледа да амерички председник Доналд Трамп седи затворених очију и дрема изазвао је бурну реакцију 'Беле куће' на друштвеним мрежама.</p>
<p>Током догађаја у 'Овалном кабинету' посвећеног промоцији угља, снимци Трампа који изгледа као да дрема постали су вирални на друштвеним мрежама. Једна објава, која је прикупила више од 4 милиона прегледа, тврди да је Трамп "потпуно спавао" и иронично се пита колико ће времена требати 'Белој кући' да тврди да је само "трептао".</p>
<p>'Бела кућа' је оштро реаговала. Налог за брзи одговор је навео:</p>
<p>- Његове очи су буквално отворене на снимку који сте објавили, глупи идиоти.</p>
<p>Портпарол 'Беле куће' Дејвис Ингл такође је одбацио оптужбе:</p>
<p>- Председник Трамп је најпаметнији, најприступачнији и најенергичнији председник у америчкој историји - навео је Ингл.</p>
<p>- Док поремећени и неуспешни Дејли Бист промовише неосноване теорије завере преко својих безвредних, њушкајућих новинара, председник Трамп ради даноноћно како би нашу земљу учинио већом него икад.</p>
<p><span style="color: #800000;">"Никада га нисам видео како спава"</span></p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Дебата се пребацила и на Конгрес, где је представник Тед Лију суочио државног секретара Марка Рубија са видео снимцима за које је тврдио да приказују Трампа како дрема током састанака и јавних догађаја.</p>
<p style="font-size: 13.333333px;">- Никада га нисам видео како спава. У ствари, тај човек никада не спава - одговорио је Рубио. Такође је рекао да га Трамп редовно зове у 2 или 5 ујутру и да има више енергије него људи деценијама млађи од њега.</p>
<p style="font-size: 13.333333px;">- Сада сам вам показао три снимка на којима спава - Лију је одбрусио.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43574">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 05 Jun 2026 17:55:42 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43574</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43574</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>ХРТ емитовао Томпсонов концерт, Далија Орешковић </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43573.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt; color: #800000;">Оптужила државу и Цркву да су легитимисале &bdquo;За дом спремни&rdquo;</span></p>
<p>Хрватска саборска заступница Далија Орешковић оштро је критиковала Хрватску радио-телевизију, државни врх и Католичку цркву због тога што је на Другом програму ХТВ-а, на Тијелово, приказан снимак концерта Марка Перковића Томпсона одржаног прошле године на загребачком Хиподрому.</p>
<p>Орешковићева је у објави на <a href="https://www.facebook.com/dalija.oreskovic.start" target="_blank">Фејсбуку</a> оценила да је тим потезом послата јасна политичка порука, тврдећи да су држава и Црква, како је навела, &bdquo;заказали у ономе што би требало да буду&rdquo;. Она је посебно указала на узвикивање поздрава &bdquo;За дом спремни&rdquo;, оценивши да је после емитовања концерта на јавном сервису тај поздрав, по њеним речима, постао &bdquo;и државни и верски&rdquo;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43573">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 05 Jun 2026 12:53:29 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43573</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43573</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Тејлор Свифт најбогатији музичар у историји</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43572.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Пословни магазин "Форбс" процењује да је америчка поп звезда Тејлор Свифт постала најбогати музичар у историји, са богатством од две милијарде долара. То представља повећање од 100 одсто у односу на 2024. годину, што је Свифтова /36/ остварила захваљујући рекордно посећеној турнеји "Ерас".</span></p>
<p>"Форбс" је Свифтову описао као једног од комерцијално најуспешнијих текстописаца свих времена и наводи да је њена турнеја била најуноснија у историји са приходом од 2,2 милијарде долара. Тим новцем откупила је своје оригиналне мастер снимке, наводи часопис.</p>
<p>На почетку каријере, Свифтова је потписала уговор са издавачком кућом "Биг машин" и за њу снимила својих првих шест албума.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43572">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 05 Jun 2026 12:44:24 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43572</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43572</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>"Ер Србија" и "WestJet" успоставили сарадњу: </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43571.jpg" width="130" height="198" /><p><span style="font-size: 10pt; color: #800000;">Ови градови у Канади доступни туристима</span></p>
<p>Национална авио-компанија "<a href="https://www.linkedin.com/posts/airserbia_airserbia-westjet-canada-activity-7468287579348606976-ni1l" target="_blank">Ер Србија</a>"&nbsp;<span style="font-size: 10pt;">и "Вестџет", једна од водећих канадских авио-компанија, успоставиле су комерцијалну сарадњу закључењем специјалног прорате уговора (енг. Special Prorate Agreement, SPA), чиме се додатно унапређује повезаност између Европе и Канаде.</span></p>
<p>Продаја карата почела је данас путем званичних продајних канала "Ер Србије" и компаније "Вестџет".</p>
<p>Како је наведено у саопштењу "Ер Србије", захваљујући овој сарадњи, путници "Ер Србије" и компаније "Вестџет" имаће приступ проширеној мрежи дестинација у Канади и Европи, уз једноставније планирање путовања.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43571">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 05 Jun 2026 12:34:26 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43571</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43571</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Лекаре неће моћи тако брзо да замени AI</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43570.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Вештачка интелигенција постаје све доминантнија, али има неких области у које ће, ипак, мало теже ући.</span></p>
<p>Најновија анкета Liaison Strategies о вештачкој интелигенцији у здравству наговештава да, и поред тога што су многи незадовољни здравством, а посебно временом чекања, посете лекару остају, макар за сада, незаменљиве. Људи траже савете од вештачке интелигенције, али јој одлуке најчешће не поверавају. Преко две трећине испитаника признаје да би радије чекало две седмице да посети правог лекара, него да добије дијагнозу коју генерише вештачка памет.</p>
<p>Такође, већи део анкетираних верује да ће AI погоршати здравствену заштиту, него што сматра да ће је побољшати.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43570">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Fri, 05 Jun 2026 12:32:19 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43570</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43570</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Протојереј Јован Пламенац: Проналазак моштију светог</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43569.jpg" width="130" height="266" /><p><span style="color: #800000;"><strong><span style="font-size: 10pt;">Јована Владимира одредио мој и живот моје породице</span></strong></span></p>
<p>Мали дио моштију Светог Јована Владимира, краља зетског, које су биле одузете од стране албанске државе и налазиле се у Државном историјском музеју у Тирани, враћене су Цркви.</p>
<p>Држава је Цркви вратила мало веће честице моштију, дијелове лобање, главе, лакта и ноге, које су се налазиле у Народном музеју у Тирани, каже за наш Радио свештеник Јован Пламенац парох барски, који је 1991. године пронашао кивот са моштима Светог Јована Владимира у цркви Свете Марије у Елбасану.</p>
<p>Отац Јован каже да дјелова моштију Светог Јована има и на другим мјестима.</p>
<p>&bdquo;Светитељева карлица се налази у музеју у Берату, једна подлактица у цркви Светог Николе болничког у Охриду. Друга Светитељева подлактица налази се, заједно са дијелом моштију Светог Козме Етолског, у кивоту у Благовјештењском храму у Тирани и износи се поклоницима на цјеливање, док се кивот са осталим моштима, који почива у олтару Благовјештењске цркве, износи само уочи славе празника Светог Јована 3. јуна, када се носи у аутомобилској литији до манастирима Шин Ђон код Елбасана гдје се служи Свеноћно бденије и ујутру литургија. Тако је то од кад је на чело Албанске цркве дошао Архиепископ Анастасије. Мошти нису ни изношене из Благовјештењске цркве осим тог малог дијела који се сада враћен Цркви&ldquo;, каже отац Јован.</p>
<p>Свештеник Јован Пламенац сјећа се и како је 1991. године пронашао мошти Светог Јована Владимира у Албанији.</p>
<p>&bdquo;Са новинаром Жарком Рајковићем кренуо сам на дочек Нове године у Тирану. Сјетио сам се ријечи оца Бошка Фемића који ми је често говорио да бих, као новинар, могао да одем да видим гдје су мошти Светог Јована Владимира за чији светитељски лик је био много везан.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43569">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Thu, 04 Jun 2026 21:57:17 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43569</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43569</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Празник Светог Јована Владимира, српског кнеза </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43568.jpg" width="130" height="257" /><p><span style="color: #800000;"><strong><span style="font-size: 10pt;">Чије мошти почивају у Албанији</span></strong></span></p>
<p>Српска и остале православне цркве у региону прослављају данас празник <a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/Јован_Владимир" target="_blank">Светог Јована Владимира</a>, првог српског кнеза чије мошти почивају у Албанији надомак града Елбасана.</p>
<p>Његов живот, владавина и мученичка смрт оставили су дубок траг у историји, али и у народном предању које се и данас чува кроз обичаје и веровања. Свети Јован Владимир сматра се првим српским светитељем, а његово име вековима симболизује праведност, побожност и страдање за веру. Српска православна црква и њени верници се сећају овог свеца 4. јуна уз разне обичаје и веровања.</p>
<p>Свети мученик Јован Владимир потиче из кнежевског рода Захумља. Његов деда био је Хвалимир, а отац Петрислав. Владара Дукље постао је око 1000. године и том облашћу управљао све до 1016. године.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43568">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Thu, 04 Jun 2026 21:44:53 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43568</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43568</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Увредљиви транспаренти против Вучића у Цетињу, </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43567.jpg" width="130" height="197" /><p><span style="color: #800000;"><strong>Котору и Тивту</strong></span></p>
<p>Транспаренти на којима су исписане увредљиве поруке против председника Србије Александра Вучића појавили су се у четвртак на неколико места на црногорском приморју.</p>
<p>Ови транспаренти окачени су на надвожњак и уз пут у Котору, Тивту и на Цетињу.</p>
<p>Црногорска полиција упутила је патроле на места на којима се се појавиле ове поруке.</p>
<p>Полиција је у Тивту ухапсила једну особу због сумње да је каменовала аеродромску зграду, неколико часова вратила 87 држављана Србије који су чартер летом из Београда стигли у овај град, јавила је РТЦГ.</p>
<p><span style="font-size: 13.333333px;"><a href="https://n1info.rs/vesti/putnici-kontroverznog-carter-leta-vraceni-iz-tivta-za-beograd/" target="_blank">Авион са путницима задржаним на аеродрому у Тивту враћен за Београд</a></span></p>
<p>Вучић: <a href="https://www.rts.rs/vesti/politika/5965339/vucic-idem-u-crnu-goru-tamo-cu-reci-sve-sto-imam.html" target="_blank">Идем у Црну Гору, тамо ћу рећи све што имам<br /></a></p>
<p>Вучић о депортованим путницима: <a href="https://n1info.rs/vesti/vucic-deportovani-putnici-crna-gora/" target="_blank">То нису криминалци, неко из мог окружења донео врло лошу политичку процену</a></p></div>]]></description>
      <pubDate>Thu, 04 Jun 2026 14:01:57 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43567</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43567</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Погинуо припадник Војске Србије у Либану</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43566.jpg" width="130" height="197" /><p><span style="font-size: 10pt;">Старији водник Милован Јовановић, који је био ангажован у саставу мировних снага Уједињених нација у Либану, преминуо је од последица рањавања изазваног падом пројектила на базу УН у којој су смештене мировне снаге, укључујући и део српског контингента.</span></p>
<p>Миловану Јовановићу је после рањавања пружена хитна медицинска помоћ у болници унутар базе, а затим је хеликоптером транспортован до универзитетског медицинског центра у Бејруту, где је преминуо око 4 часа по локалном времену, саопштило је Министарство одбране.</p>
<p>У нападу су повјеђена још два припадника међународних снага - један из оружаних снага Републике Ел Салвадор и један из оружаних снага Краљевине Шпаније.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43566">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Thu, 04 Jun 2026 13:59:35 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43566</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43566</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Укупно богатство најбогатијих људи у свету </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43565.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="color: #800000;"><strong><span style="font-size: 10pt;">Достигло 98,3 билиона долара</span></strong></span></p>
<p>Укупно богатство најбогатијих људи у свету достигло је рекордних 98,3 билиона долара у прошлој години, што је раст од 8,7 одсто међугодишње, показало је ново истраживање компаније Кепџеминај (Capgemini).</p>
<p>Аналитичари наводе да су главни покретачи овог тренда раст берзи, опоравак финансијских тржишта и повећање вредности инвестиционих портфолија, укључујући акције, обвезнице и приватни капитал.</p>
<p>У свету је прошле године било око 25,3 милиона људи који имају више од милион долара имовине, што је за скоро два милиона људи више него годину дана раније.</p>
<p>Истовремено, најбрже расте број веома богатих појединаца са имовином већом од 30 милиона долара, што додатно указује на убрзано концентрисање богатства на врху имовинске лествице.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43565">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Thu, 04 Jun 2026 13:58:22 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43565</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43565</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Данас славимо Светог цара Константина и царицу Јелену</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43564.jpg" width="130" height="229" /><p><span style="font-size: 10pt;">Српска православна црква данас прославља Светог цара Константина и царицу Јелену. За овај празник се везује верско-историјска прича, али и обичаји.</span></p>
<p>Свети цар Константин и царица Јелена убрајају се међу најзначајније личности хришћанске историје. Српска православна црква слави их 3. јуна, као светитеље који су својим делима оставили дубок траг у вери и традицији.</p>
<p>Свети цар Константин и царица Јелена у црквеном календару обележени су црвеним словом.</p>
<p>Овај празник је слава Ниша, града у коме је рођен цар Константин, утемељивач хришћанства. Као еснафску славу обележавају га кујунџије и железничари.</p>
<p>Култ цара Константина и царице Јелена посбено се негује код Грка и Румуна, па се каже да је код њих Константин као код нас Свети Сава.</p>
<p>Овим светитељима посвећен је велики број цркава у Србији, а само неке од њих су Вождовачка црква у Београду, црква Светог Цара Константина и Царице Јелене у Великом Трновцу, црква на Љубишу, на Сељашници код Пријепоља, у Коретишту код Гњилана, Ивањици, Стекеровцима код Гламоча, Томини код Санског Моста...</p>
<p><span style="color: #800000;">Ко су били цар Константин и царица Јелена</span></p>
<p>Предање, а и неки историчари тврде, да је цар Константин рођен у Нишу, од оца Констанција Хлора, потоњег цара западних римским области, и мајке Јелене. Константин је рођен 274. Године после Христа, а владао је 31 годину и десет месеци, све док није умро 337. године у Никонидији. Сматра се да је био четрдесет седми римски цар, после Августа Цезара.&nbsp;<span style="font-size: 10pt;">Када је 25. јула прве године 271. Олимпијаде умро Констанције, за цара у тим областима проглашен је његов син Константин. У Риму је цар постао Максенције, који је био тиранин, а на Истоку Ликиније, Константинов зет.</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43564">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 03 Jun 2026 21:32:30 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43564</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43564</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Заштита беба од врућине </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43563.jpg" width="130" height="352" /><p><span style="color: #800000;"><strong><span style="font-size: 10pt;">Пелена преко колица може бити опасна</span></strong></span></p>
<p>Међу најосетљивијим групама на велике врућине су бебе, чији организам још није у потпуности развио механизме терморегулације да се ефикасно избори са високим температурама. С тим у вези, родитељи посебно морају да воде рачуна о хидратацији, боравку на сунцу и безбедности деце у колицима и аутомобилима, упозорава Драгана Крстић из Удружења "Шанса за родитељство".</p>
<p>Она је издвојила једну од најчешћих грешака коју родитељи праве током лета - прикривање колица пеленом.</p>
<p>- То је један од главних савета, ако не и апел да се та пелена не ставља преко колица, заправо зато што се испод ње створи ефекат стаклене баште и буквално за пар минута може доћи до 45 степени - упозорила је Драгана Крстић.</p>
<p>Уместо прекривања колица, бебу треба заштитити мрежицом против инсеката која омогућава струјање ваздуха, а треба избегавати и ћебад или додатне прекриваче.</p>
<p><span style="color: #800000;">Неопходнo уношење течности</span></p>
<p>Један од најважнијих савета односи се и на уношење течности.</p>
<p>- Важно је да се доји беба на захтев, а деци која користе немлечну исхрану да им буде доступна увек свежа вода. То је оно што је кључно у овим топлим месецима - нагласила је она.</p>
<p>На питање колико течности је потребно деци током врелих дана, Крстићева наглашава да не постоји универзална количина:</p>
<p>- Права мера зависи од детета, али треба често нудити воду, рецимо на 15 до 20 минута детету које је на немлечној исхрани.</p>
<p>Подсетила је да треба избегава боравак напољу у најтоплијем делу дана:</p>
<p>- Важно је да не излазе напоље између 12 и 17 часова и да не буду директно изложене сунцу. Треба бирати хладовину или користите сунцобране приликом шетње.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43563">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 03 Jun 2026 19:37:54 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43563</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43563</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Научници: Бране дуге 80 км за спас човечанства, </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43562.jpg" width="468" height="241" /><p><span style="color: #800000;"><strong><span style="font-size: 10pt;">Британци већ рекли "не"</span></strong></span></p>
<p>Џиновска брана која би се простирала више од 80 километара између Аљаске и Сибира можда звучи као научна фантастика. Међутим, према мишљењу научника, она би могла да сачува једну од најважнијих океанских струја на планети и потенцијално помогне у спречавању озбиљних климатских последица по човечанство. Ипак, многи ову смелу идеју сматрају нереалном.</p>
<p>Према студији објављеној у часопису <a href="https://www.science.org/doi/10.1126/sciadv.aeb7887" target="_blank">Science Advances</a>,&nbsp;<span style="font-size: 10pt;">блокирање Беринговог мореуза могло би да стабилизује слабљење Атлантске меридионалне циркулације (AMOC).</span></p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43562">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 03 Jun 2026 13:05:57 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43562</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43562</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Балада о 200.000 случајних пролазника</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43561.jpg" width="140" height="258" /><p><span style="font-size: 10pt;">Напредно креативно бројање поново је претходних дана дошло до изражаја, али овог пута је било забавније него икад. Изгледа да, што је ситуација стреснија за лојалисте који се у редовима напредњака баве пребројавањем нечега, најчешће људи, то су и њихова бројачка решења интересантнија и оригиналнија.</span></p>
<p>А сложићемо се да <a href="https://radar.nova.rs/kibicfenster/dusan-petricic-noj/" target="_blank">један од највећих скупова од пада Слободана Милошевића</a>, што сада са сигурношћу знамо да је био скуп на Славији 23. маја, јесте једно стресно искуство за сваког поштеног напредњака. Добро, само напредњака.</p>
<p><span style="color: #800000;">Креативни бројачи</span></p>
<p>Ево на пример Министарство унутрашњих послова. Можда то министарство не зна шта им раде највиши функционери, са ким шурују, са ким седе у кафани и коме раде о глави, мада је све то понекад исто, али зато у главу знају колико је људи било на сваком скупу противника режима и то саопштавају толико брзо да имамо утисак да ће ускоро почети да саопштавају и пре него што догађај почне или уопште буде одржан.</p>
<p>Тако је директор полиције Драган Васиљевић лично изашао и обратио се на конференцији за медије како би саопштио да је на протесту на Славији било 34.300 учесника. Неко би рекао да господин Васиљевић ваљда има паметнија посла сада док му полицајци и највиши функционери учествују у најтежим кривичним делима, али тај неко би био злонамеран јер има и тај Васиљевић ваљда душу, може и он у свем том хаосу у којем се МУП налази да мало скрене мисли тако што ће да одржи једну конференцију и слаже, овај бре, преброји учеснике једног студентског протеста.</p>
<p>Васиљевић је тако поново избио у први план када су креативни бројачи људи у питању, јер је у питању исти човек који је дао процену да је током напредњачког скупа у Арени испред тог објекта било 38.000 људи. И сада када узмете фотографије два догађаја и ставите их једне поред других, видећете да су МУП и Васиљевић толико креативни у бројању да је то јако далеко од било каквих такозваних правила пребројавања људи.&nbsp;</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43561">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 03 Jun 2026 12:49:15 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43561</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43561</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Данас су Свети цар Константин и царица Јелена</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43560.jpg" width="130" height="181" /><p><span style="font-size: 10pt;">Српска православна црква (СПЦ) данас прославља празник Свети цар Константин и царица Јелена.</span></p>
<p>Цар Константин Велики рођен је 274. године у Нишу, тадашњем Наисусу, у нехришћанској породици. Живео је на двору цара Диоклецијана, где је, као талац који ће осигурати верност оца, стекао изузетну ученост. Као младић учествује у војним походима, што га је довело до ранга војног трибуна. После очеве смрти, 306. године, војска га проглашава за савладара северозапада Римског царства.</p>
<p>Царевање Константиново није текло мирно - водио је три пресудне битке, против Максенција, тиранина у Риму, Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43560">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 03 Jun 2026 12:46:15 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43560</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43560</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Неки презиру нашу смиреност</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43559.jpg" width="130" height="200" /><p><span style="font-size: 10pt;">Поглавар Српске православне цркве (СПЦ) патријарх Порфирије поручио је, на литургији коју је служио пред Часним Појасом Пресвете Богородице, да &bdquo;ових дана постоје неки који не разумеју о чему се овде ради&ldquo;.</span></p>
<p>&bdquo;Постоје неки који презиру нашу смиреност, то што идемо да се оснажимо у добру, да се оснажимо у врлини, то што долазимо овде са жељом да грлимо све, да праштамо и да тражимо опроштај, то што разумемо да нисмо савршени&ldquo;, рекао је патријарх Порфирије, у храму Светог Саве на Врачару, саопштила је Информативна служба.</p>
<p>Како је додао, &bdquo;то презиру, одбацују и клевећу многи из незнања, а многи управо због тога што нису препознали Господа као свог пастира, што су у заблуди и имају друге месије&ldquo;.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43559">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 03 Jun 2026 12:43:47 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43559</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43559</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Канада тражи обнављање споразума о трговини са САД и </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43558.jpg" width="130" height="199" /><p><strong><span style="color: #800000;">Мексиком на 16 година</span></strong></p>
<p>Канада је данас званично затражила продужење североамеричког трговинског споразума са Сједињеним Америчким Државама и Мексиком, познатог као УСМЦА, за додатних 16 година, а три државе имају времена да ускладе ставове о овом питању до 1. јула.</p>
<p>Министар за трговину између Канаде и САД Доминик Лебланк упутио је званично обавештење у којем је споразум оценио као &bdquo;изузетно користан&rdquo; за све три земље и затражио његово продужење, преноси BBC. Канадски министар је навео да споразум Северној Америци даје конкурентску предност на глобалном тржишту, али је истакао да постоје области које би могле да буду унапређене.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43558">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 03 Jun 2026 12:42:16 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43558</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43558</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Онтарио инвестира у своју одбрамбену индустрију</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43557.jpg" width="130" height="198" /><p><span style="font-size: 10pt;">Онтаријска влада представила је оквир за инвестирање и развој своје одбрамбене индустрије током наредне деценије. <br />Како се наглашава, ово би требало да позиционира Онтарио као поузданог партнера у домаћим и савезничким ланцима снабдевања одбрамбене индустрије.</span></p>
<p>Премијер Даг Форд је у четвртак на CANSEC-у, водећем глобалном сајму одбрамбене и безбедносне индустрије у Отави, истакао да ће пројекат донети преко четрдесет хиљада радних места и шест милијарди долара провинцијској привреди, уз преко 400 милиона пореских прихода до 2035. године.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43557">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 03 Jun 2026 12:34:28 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43557</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43557</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>"Глечер судњег дана" је пред пуцањем: </title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43556.jpg" width="130" height="223" /><p><span style="font-size: 10pt; color: #800000;">Научници упозоравају на сценарио који би променио обале света</span></p>
<p>Кључна ледена платформа ускоро би могла да се одвоји од антарктичког &bdquo;Глацијера судњег дана&ldquo;, што би додатно дестабилизовало један од највећих и најугроженијих глечера на свету.</p>
<p>Глечер Твејтс (Thwaites Glacier) добио је надимак &bdquo;Глечер судњег дана&ldquo; зато што би његов колапс ослободио толику количину леда у Јужни океан да би глобални ниво мора порастао за 65 центиметара, што би изазвало поплаве у приобалним заједницама широм света. Иако би за потпуни колапс могла бити потребна столећа, непосредна опасност прети источној леденој платформи Твејтса, чије ће урушавање вероватно убрзати пропадање самог глечера.</p>
<p>Истраживачи наводе да сателитски снимци показују како је источна ледена платформа Твејтса пред одвајањем од глечера, објавио је прошле недеље часопис New Scientist. Док се глечер налази на копну, ледена платформа представља плутајућу масу леда повезану са његовим ушћем. Научници још увек имају много тога да открију о овом глечеру, али је познато да ова платформа делује као својеврсни ослонац који успорава отицање леда из глечера у море.</p>
<p>Роберт Лартер, морски геофизичар из Британске антарктичке службе, рекао је да је веома вероватно да ће се ледена платформа распасти током 2026. године. Лартер води британски огранак научне координационе канцеларије Међународне сарадње за истраживање глечера Твејтс, у оквиру које америчке и британске научне институције проучавају његово сложено и брзо променљиво окружење.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43556">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Wed, 03 Jun 2026 12:32:51 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43556</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43556</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Годишњица Боја на Чегру</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43555.jpg" width="130" height="200" /><p style="font-size: 13.333333px;"><span style="font-size: 10pt;">На брду Чегар, између Ниша и села Каменице, обележена 217. годишњица једне од највећих битака у Првом српском устанку. Венце и цвеће положено је на споменобележје и у комплексу посвећеном јунацима легендарног&nbsp;<a href="https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BD%D0%B0_%D0%A7%D0%B5%D0%B3%D1%80%D1%83" target="_blank">Боја на Чегру</a>.&nbsp;</span></p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Прво обележје места на коме је била Чегарска битка подигнуто је 4. јула 1878. године са натписом:&nbsp;<br />&ldquo;Војводи Стевану Синђелићу и његовим неумрлим јунацима, који овде славно изгибоше 19. маја 1809. године нападајући Ниш. Књаз Милан М. Обреновић и његова храбра војска покајаше их 29. децембра 1877. године освојивши Ниш.&rdquo;</p>
<p style="font-size: 13.333333px;">Данашњи споменик у облику куле - симбола војног утврђења, који је овог пролећа реконструисан и обновљен, подигнут је поводом педесетогодишњице ослобођења Ниша од Турака 1. јуна 1927. године.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43555">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Tue, 02 Jun 2026 23:55:47 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43555</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43555</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Трамп номиновао Мајкла Јанга за амбасадора у Србији</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43554.jpg" width="130" height="198" /><p><span style="font-size: 10pt;">Председник САД Доналд Трамп номиновао је више кандидата за амбасадорске, правосудне и високе административне функције, укључујући и новог амбасадора САД у Србији, објављено је на званичној страници Беле куће. Међу номинованима је Мајкл Јанг из Јуте, који је предложен за изванредног и опуномоћеног амбасадора Сједињених Америчких Држава у Србији, наводи се на сајту Беле куће.&nbsp;</span><span style="font-size: 10pt;">Мајкл Јанг је цењени амерички адвокат, дипломата кога је председник САД предложио за новог амбасадора у Србији. Реч је о искусном стручњаку за међународно право и дипломатију који је током каријере обављао високе функције у Стејт департменту и водио више великих америчких универзитета.&nbsp;</span></p>
<p>"Није каријерни дипломата, већ прекаљени тешкаш у адвокатури", рекао је Петар Ивичић из Пупин иницијативе за РТС.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43554">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Tue, 02 Jun 2026 16:22:24 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43554</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43554</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
    <item>
      <title>Највише депортација у Квебеку</title>
      <description><![CDATA[<div><img align="left" vspace="4" hspace="5" alt="" src="https://www.radiooaza.com/images/clanci/43553.jpg" width="130" height="184" /><p><span style="font-size: 10pt;">Од свих канадских провинција, у Квебеку је прошле године било највише депортација, скоро 46 одсто, а у прва четири месеца ове године тај проценат је надмашен, чак 55 одсто свих случајева у читавој земљи. Посебно су проблематична раздвајања породица, где су родитељи приморани да бирају ко ће бити депортован, а ко ће остати са децом рођеном у Канади, или пак када поступак укључује родитеља чији супружник или деца имају дозволу да остану у Канади.</span></p>
<p>По речима Марис Поасон, директорке социјалних интервенција у Welcome Collective, организације из Монтреала која помаже мигрантима, ради се о врло драматичним случајевима у којима би деца могла бити лишена једног родитеља на неодређено време. Највише што се успева је да дође до привременог одлагања поступка депортације.</p></div><br /><a href="https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43553">Наставак...</a> на radiooaza.com.]]></description>
      <pubDate>Tue, 02 Jun 2026 16:20:26 +0000</pubDate>
      <link>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43553</link>
      <guid>https://www.radiooaza.com/clanak.php?id=43553</guid>
      <slash:comments>0</slash:comments>
    </item>
  </channel>
</rss>
