Прилози

Иако се о томе јавно много не говори, проблем одузимања великог броја станова у Хрватској у којима су избегли Срби имали станарско право све је тежи терет у успешном привођењу крају преговора Хрватске о придруживању Европској унији. Док је тај проблем још пре више година, под притиском међународне заједнице, успешно законски решен у Босни и Херцеговини, Хрватској као да се у том погледу гледало кроз прсте. Невраћање тих станова првобитним корисницима у ствари директно је деловало на слабе резултате повратка, јер ту је реч о хиљадама породица које су пре ратног избеглиштва живеле претежно у градовима.
Да је тај проблем и те како присутан у завршници хрватских преговора с ЕУ указују све отвореније иницијативе да се он најзад, колико је то могуће после 15 година опструкције, реши што праведније. Ових дана специјални известилац УН за стамбено збрињавање Ракел Ролник (именовао ју је Савет за људска права УН 2008), у интервјуу загребачком српском недељнику „Новости”, изјавила је да препоручује влади Хрватске да поново отвори процес подношења молби за програме који ће омогућити трајна стамбена решења за повратнике из избеглиштва који су изгубили станове на којима су имали станарско право. Такво решење, према њеном предлогу, требало би да садржи и могућност откупа додељеног стана под сличним условима какве су имали и искористили и остали грађани.
Да се заиста почело нешто дешавати на овом подручју, указује и најновија вест да би се до краја ове године на иницијативу високог повереника за избеглице УН Антонија Гутереза у Београду требало одржати међународна донаторска конференција на којој ће се основати хуманитарни фонд за стамбено збрињавање избеглица с подручја бивше Југославије. У оквиру тога најзад би се решио тај проблем и избеглих Срба тако што би им се потребни станови додељивали и у Хрватској и у Србији, зависно од одлуке где ће се определити да живе.

Није први пут да се Србији из њеног југозападног дела, који Бошњаци зову Санџаком, а за Србе је то чешће Рашка област, шаљу упозорења попут оних која је главни муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић упутио председнику Борису Тадићу – „да се не игра са Санџаком, јер се тако игра и са Србијом” или да у држави свима мора бити лепо „или ће бити ватре, па неће горети само наша кућа”. У последње две деценије такве поруке су чешће слали бошњачки политичари, а последњих година упућују их и поједине верске вође, позивајући се углавном на сличне аргументе, наводно ускраћена национална, верска и људска права Бошњацима.

Не мисле, међутим, сви Бошњаци тако. „Бошњаци у Санџаку нису спремни ни на какве нове авантуре, доста им је сукоба и подела. Права муслимана у Србији нису ничим угрожена, сем њиховом међусобном неслогом, па зато нема потребе ни за каквом радикализацијом захтева, већ пре свега за помирењем”, каже реис-ул-улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић за „Политику”.

Муфтија Зукорлић управо поделе међу муслиманима често наводи као инструмент који, по њему, државни врх Србије користи како би Бошњаке завадио и тако им завађенима ускратио права која им припадају. По њему и „параверска творевина”, како назива Исламску заједницу Србије, и Државни универзитет у Новом Пазару, основан неку годину по настанку Интернационалног универзитета као вакуфа (задужбине) чији је Зукорлић донедавно био ректор, али и најаве нових избора за Национални савет Бошњака, само су резултат напора државе да тим „дупликатима” умањи значај и снагу „изворних и оригиналних” институција. Списку криваца у државном врху додао је и министре Сулејмана Угљанина и Расима Љајића, па се тако дошло до нове поделе међу Бошњацима – на присталице двојице политичких лидера на једној и Зукорлића као верског лидера на другој страни.

Прети ли Санџак, тако подељен на Србе и Бошњаке – Зукорлићеве и Зилкићеве, Расимове и Суљине, у јеку економске кризе и социјалног понирања, да дестабилизује Србију?

„Ако би централна власт била у дефанзиви и била пасивна као што је сада, а оне снаге које настоје да буду аутономније од владе у Београду јачале и добијале подршку са стране, онда би лако могло доћи до озбиљније дестаблизације. Проблем је, дакле, у политичкој вољи код српске владе да реши проблеме и њеној осетљивости на стране притиске у вези са овим потенцијално кризним регионом”, оцењује политички аналитичар Бранко Радун.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је, после изношења саветодавног мишљења Међународног суда правде, да ће Србија наставити са принципијелном политиком и мирном политичком борбом за очување свог територијалног интегритета и суверенитета.

"Међународни суд правде је одлучио да се само у техничком смислу изјасни о декларацији о независности косовских Албанаца и практично тиме избегао да се изјасни о суштинском питању - да ли су они имали право на покушај сецесије од Србије", изјавио је министар иностраних послова Србије Вук Јеремић.

Судско мишљење ће, према његовим речима, ускоро бити прослеђено Генералној скупштини Уједињених нација која ће дати политички закључак о том проблему.

"Следећи корак у овом процесу је расправа у Генералној скупштини која ће се одржати у септембру у Њујорку и ја сам уверен да ће приликом изјашњавања бити потврђена исправност политике Србије", рекао је Јеремић новинарима после саопштавања мишљења суда да декларација о независности Косова не крши међународно право.

Јеремић је поручио да се политика Србије не мења.

"То је мирољубива политика која се заснива на принципима међународног права, а данас у судници нисмо чули да ли је неко имао право на отцепљење. Таква дебата је политичка дебата и она ће очигледно тек да се води у Генералној скупштини", нагласио је Јеремић.

"Тешки дани су пред нама и велика искушења, али то није први пут. Од пресудне је важности да се очувају мир и стабилност свуда на територији покрајине, као и да наши грађани не наседају ни на какве провокације уколико их буде, упозорио је Јеремић.

Такође, према његовим речима, од пресудне важности је и да се задржи сталоженост, упорност и одлучност и да, како је рекао, у наставку "ове борбе останемо јединствени".

После саопштавања саветодавног мишљења Међународног суда правде у Хагу расправом у Генералној скупштини УН питање Косова ће опет са правног прећи на политички терен. Ако мишљење суда не буде резолутно и ако ниједна од заинтересованих страна не одустане, трећег уторка у септембру на годишњој седници Генералне скупштине УН у Њујорку вероватно ће се водитиполитичка битка око два предлога резолуције. Једанкојије Србија већ најавила, у којемсе позива на формулације које се у саветодавном мишљењу могу прочитати у корист Србије, и у којемби се тражили свеобухватни преговори с косовским Албанцима, идруги, којиби поднеле земље које су признале независност Косова (можда чак и само Косово), којом се „бетонира” независност и позивају све земље које су се до сада уздржавале да признају Косово.

Којигод предлог резолуцијебуде усвојен извесно је да ће се Србија суочити са политичким последицама. Уколико мишљење суда буде такво да Србија уз помоћ земаља које је подржавају успе у Њујорку да „прогура” резолуцију која би недвосмислено констатовала да је независност Косова противправна, она би зауставила нова признања независности Косова али би, с обзиром на упозорења дипломата земаља које подржавају независност, значила заоштравање односа са САД и ЕУ.

Потезе Србије не прате само земље које су признале независност Косова. И земље које су подржале Србију, међу којима се такође налази известан број земаља значајних на међународној политичкој сцени, очекују да виде како ће она наступити, па ће од тога зависити и ток дебате на Генералној скупштини УН. „Већ добијамо информације да делегације појединих великих земаља лобирају за признавање независности Косова. Те посете укључују и представнике косовских власти. С друге стране, чуо сам и да највише функционере Београда очекују у престоницама најугледнијих чланица покрета несврстаних”, кажебивши амбасадор у Паризу Предраг Симић. „Из разговора са високим дипломатама земаља које подржавају Србију закључио сам да и оне такође желе јасно постављен став на основу кога ће се опредељивати”, додаје он.

Све више грађана Србије губи наду и поред обећања власти да ће до краја године економска ситуација бити боља, а успоравање процеса приључења Европској унији (ЕУ) додатни је разлог незадовољства, пише британски недељник Економист.

У коментару листа наводи се да, и поред тога што српски министар за трговину Слободан Милосављевић уверава да ће до краја године бити остварен економски раст од два одсто, грађани све више губе наду.

Као један од важних разлога лист наводи да је успорен пут Србије ка ЕУ и да многи грађани страхују да би питање Косова додатно могло да успори тај процес. Економист подсећа да је 22 од 27 држава ЕУ признало независност Косова.

Лист истиче да је Србија поднела кандидатуру за ЕУ у децембру 2009. године, али да из Немачке стижу сигнали да би процес проширење требало привремено зауставити, после уласка Хрватске 2012. или 2013. године.

„Уколико Србија одабере да се бори за Косово, Немци и остали (у ЕУ) имаће одличан изговор да Србију држи по страни”, пише лист.

У коментару се наводи да је Србија постала земља која гледа и у прошлост и у будућност и као примере наводи посету председника Бориса Тадића Сребреници и музички фестивал Егзит у Новом Саду.

Подсећа се да је Тадић 11. јула одао пошту жртвама Сребренице и додаје да је војни командант босанксих Срба Ратко Младић још увек у бекству, иако је за њим расписана потерница Хашког трибунала, због геноцида почињеног у Сребреници.

Седам филмова из Србије биће приказано на престижном фестивалу „Фантазија 2010“ у Монтреалу. „Технотајз: Едит и ја“, „Живот и смрт порно банде“, „Српски филм“, „Чарлстон за Огњенку“,„Вариола вера“, „Свето место“ и „ТТ Синдром“ биће приказани у селекцији „Субверзивна Србија“.
Српски филмови новије и старије производње биће приказани током ове и следеће седмице на фестивалу „Фантазија 2010" у Монтреалу, у склопу специјалне програмске целине "Subversive Serbie" (Субверзивна Србија).
fantazija-eij.jpg
„Фантазија" је највећи фестивал жанровског филма (сај-фај, хорори и фантастика) у Северној Америци, а на његовом програму су и српска остварења „Технотајз: Едит и ја", „Живот и смрт порно банде", „Српски филм", „Чарлстон за Огњенку", „Вариола вера", „Свето место" и „ТТ Синдром".
„Скорашња, ужасавајућа историја Србије изнедрила је нову, борбену генерацију филмаџија који користе филмски медиј да изразе своје рањене психе, на начине који су западном свету тешко схватљиви", наводи се на сајту Фестивала, у уводној речи за селекцију „Субверзивна Србија".
Ова селекција, направљена у сарадњи са филмским критичарем Дејаном Огњановићем и Југословенском кинотеком, доноси, како се наводи, „кључна остварења те интелигентно трансгресивне и политички изазовне филмске сцене".
Нова крв субверзивне Србије
У сегменту „Нова крв" програма „Субверзивна Србија" биће приказани „Живот и смрт порно банде" (2009) Младена Ђорђевића и „Српски филм" (2010) Срђана Спасојевића, анимирани научнофантастични филм „Технотајз: Едит и ја" (2009) Алексе Гајића, као и „Чарлстон за Огњенку" (2008) Уроша Стојановића.

Европски парламент усвојио је већином гласова резолуцију о Косову којом се преостале чланице Уније, које нису признале једнострану независност јужне српске покрајине, позивају да то учине.
Резолуцију, у којој се наводи да би ЕП поздравио када би све државе чланице ЕУ признале независност Косова, подржало је 455 посланика док је нешто више од 150 било против.
„Косово као независну државу признале су 22 чланице ЕУ, док пет то није учинило. Да би европска политика била ефикаснија за добробит свих на Косову, чланице ЕУ би требало да појачају заједнички приступ Косову”, наводи се у резолуцији коју је припремила аустријска посланица из редова зелених Улрике Луначек.
Резолуција је на седници Спољнополитичког одбора Европског парламента усвојена крајем јуна са 45 гласова за, 14 против и два уздржана.
Током јучерашње дебате о овој резолуцији већина посланика поздрављала је овакав приступ косовском питању међу којима су неки наглашавали да се „ЕУ већ 20 година бори за слободу и права житеља Косова”.
Било је, међутим, и посланика који су оспоравали овакав став подсећајући да је једнострана независност Косова проглашена у супротности са међународним правом и кршећи Резолуцију 1244 Савета безбедности УН која представља основу за заједнички, европски приступ овом питању.
Европски комесар за проширење Штефан Филе, који је отворио дебату, имао је дипломатскији приступ од посланика рекавши да иако чланице ЕУ имају различите погледе на једнострано проглашену независност Косова, треба заједнички да раде на побољшању ситуације на терену.

САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА ЗА ДИЈАСПОРУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Скупштина дијаспоре и Срба у региону, која за циљ има да унапреди економске, политичке и културне везе матице и расејања, завршила је тродневно заседање у Београду. На крају заседања Скупштина је усвојила: ДЕКЛАРАЦИЈУ О УНАПРЕЂЕЊУ ОДНОСА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ
Ми, делегати и учесници првог заседања Скупштине дијаспоре и Срба у региону окупљени у Београду, од 3. до 5. јула 2010. године,
- Имајући у виду да је Србија земља са бројном и утицајном дијаспором разасутом по свим континентима, као и да у региону, стицајем историјских околности, трајно живе велики делови српског народа,
- Високо ценећи моралну, економску и хуманитарну и сваку другу подршку и помоћ српске дијаспоре и Срба у региону матици кроз историју, и улогу дијаспоре и Срба у региону као мостова разумевања и сарадње,
- Поштујући међународне стандарде, конвенције и достигнућа о односима матице и дијаспоре као и о правима припадника националних мањина,
- Уверени да једино демократским дијалогом, међусобним поштовањем и солидарношћу можемо доприносити свеопштем напретку Србије, одржању њене целовитости и њеног суверенитета, миру и сарадњи,
- У жељи да доприносимо јачању угледа и добрим односима Србије са другим земљама, добросуседским односима, регионалној сарадњи и интеграцији наше државе у Европску унију,
- Трајно опредељени за мир, разумевање и обострано корисну сарадњу како на Балкану и Европи којој Србија припада, тако и у свету,

Ових дана дочекасмо и једно необично писмо. Боље речено, одговор на писмо уваженог члана Савеза српске дијаспоре Словеније, господина Радована Милића, ресорном министру у влади  Србије, задуженом за културу, господина Небојше Брадића.
На страну то, колико и у којој мери господин министар разуме и схвата ситуацију у којој се данас налазе Срби у Републици Словенији. Уосталом, са сличним проблемом бори се и његов колега из Министарства дијаспоре Србије, господин Срђан Срећковић. Садржај писма господина Милића заиста је, препун аргументованих замерки на однос наше матице, према нама, Србима из окружења, а нешто мање Србима из дијаспоре. Сматрамо, како би било крајње време, када би политичари у нашој матици коначно схватили, уместо да се свим снагама боре за улазак земаља такозваног Западног Балкана у Европску Унију, како можда неби било на одмет, када би се више и интензивније почели бавити питањима одржања, како националног, тако и културног идентитета, Срба у непосредном окружењу Србије. А та питања и проблеми никако нису исти проблемима Срба који живе, рецимо у Аустралији, САД, Канади, Немачкој или Француској. Притисак и асимилација, у случај Срба у окружењу далеко су већи, систематски вођени и организованији, а пре свега планирани на један дужи период, од рецимо асимилације која се, мада то није адекватан израз, ''спонтано'' одвија на другим континентима и у већим (европским) срединама. Наша свакодневна сазнања, а пре свега искуства, верујте нам господо министри, и Брадић, и Срећковић, нису нипошто нов допринос теорији ''завере против српског народа'', него су конкретна, и сасвим реална.

- Река, ако нема везе са извором, брзо пресахне. Да не бисте пресахли, одржавајте везу са својим коренима - поручио је патријарх српски Иринеј представницима дијаспоре приликом конституисања Прве скупштине дијаспоре и Срба у региону. Скупштина је, иначе, конституисана у суботу у Београду, а колики значај државни врх придаје новооснованом телу показује списак званица које су присуствовале овом чину - од министара Владе Срђана Срећковића, Ивице Дачића, Божидара Ђелића, Жарка Обрадовића, Небојше Брадића и Светозара Чиплића, преко председника Србије Бориса Тадића, до већ поменутог патријарха.
Његово присуство и благослов целокупној „манифестацији“ не би требало да чуди, с обзиром на то да су Срби углавном носталгичан народ везан за постојбину првенствено кроз припадност Православној цркви. Међутим, да ли је многобројна скупина тог дана послала, између редова, и неку другу поруку дијаспори осим „мислимо на вас“, или, како рече председник Тадић, „Србија има право и обавезу да штити права Срба у региону и иностранству“. Да није порука у ствари гласила „мислите на нас, помозите“! Да ли је српски естаблишмент коначно схватио да тих три и по до четири милиона Срба који живе у иностранству нису истог менталног склопа, размишљања и интересовања као раније? Да ли се то „мит о дијаспори“ која је увек ту да помогне матицу, пре свега финансијски, руши?
Евидентно је да дијаспора данас није исто што и пре 20-30 година. Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века земљу су углавном напуштали радници са завршеном осмогодишњом, евентуално средњом школом, одлазећи у иностранство „трбухом за крухом“ у потрази за било каквим запослењем.