Јуче и данас

Дан сећања на Јадовно 1941. десети је пут обележен крај централног споменика на истоименом стратишту, једном од најокрутнијих логора смрти за време усташке владавине.

На комеморацији, која је започета парастосом и кадишем крај Шаранове јаме, једног од стратишта комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг, лидери Српског народног већа, Координације јеврејских општина и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста упозорили да се у Хрватској негирају злочини почињени у НДХ.

Председник Координације јеврејских општина Огњен Краус подсетио је на хронологију злочиначког подухвата убијања у Јадовну, на депортацију заточеника и масовност егзекуција, као и срамотан однос према спомен-обележју Јадовно током 1990-их те спомен-плочи на Пагу која је уништена у неколико наврата.

„Желимо да пуна истина о жртвама допре до јавности и до младих који не знају ништа о њима. Желимо да се отворено каже да је НДХ била злочиначка творевина, јер групе и појединци то негирају. На пример, пре неколико дана председница Колинда Грабар-Китаровић је примила Хрватски обредни здруг Јазовка”, рекао је Краус. Према његовим речима, у Хрватској већ годинама постоје групе које се труде да релативизују злочине.

Они, како је казао, тврде да су комунистички злочини били гори, а Дан ослобођења Загреба за њих је дан окупације, саопштио је СНВ.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас на Дугој Њиви код Модриче, на обележавању 27 година од војне операције "Коридор живота", да без државе за Србе на овим просторима нема слободе и да само јединство народа може да сачува Српску. Он је истакао да је војна операција "Коридор живота" била величанствена и да су пробојем коридора прије 27 година уједињени делови Републике Српске и Србије, чиме је спојен српски народ.

- То је доказ да нико није могао да спречи нашу повезаност са матицом Србијом. Непријатељи то и данас покушавају али неће успети - рекао је Додик и додао да је важно обележавати дане борбе Срба на овим просторима за слободу. Он је рекао да је неприхватљиво да се БиХ гради на штету Срба и да се покушава развластити српски народ.

- Само јединство народа може очувати Српску и нико други. Смртоносни ударац Српској могу задати само они међу нама у смислу да поданички продају наш национални интерес другима, али то неће успети - поручио је Додик. Он је нагласио да треба вредновати све оне који се боре за српску слободу која никада није била на штету других народа.

- Српска ће опстати само на основу љубави народа према њој јер је Република неупитна - рекао је Додик. Он је истакао да Србима треба БиХ која ће да поштује Србе као и друге народе, али и њихов идентитет карактер, традицију.

Венецијанска комисија усвојила је на пленарној седници у Венецији, позитивно мишљење на 'Предлог закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница Владе Црне Горе', констатујући да предложени законски текст „доноси значајне позитивне промене постојећег застарелог законодавства“.

У свом мишљењу, комисија је поздравила, како је наведено, „истинске напоре црногорских власти“ да новим законом буде замењен застарели Закон о правном положају верских заједница из 1977. године. Они оцењују позитивним опредељење да предложеним законом буде гарантована не само слобода вероисповести, већ и слобода нерелигијских уверења, поздрављајући либералан приступ у одредбама којима се прописује процедура регистрације верских заједница, поштује њихова аутономија и гарантују права на верску поуку и оснивање верских школа.

У Мишљењу се поздравља и законско решење по којем регистрација верских заједница није прописана као обавезна.

„Приступ који је заузет у Предлогу закона и који су власти заузеле је добродошао. Поред тога, Венецијанска комисија наглашава да добровољни карактер регистрације не значи да верске заједнице могу деловати изван правног система. 

Популисти у Европи и Северној Америци склони су да тврде да је хришћанство у модерном свету у одступању насупрот ојачаном и самоувереном исламу. Чак и посматрачи који се не слажу са идејом да је посреди „сукоб цивилизација“ често закључују да је хришћанство у опадању.

На први поглед, чињенице на светском нивоу подржавају ово гледиште. Према подацима из пописа које је прикупила World Religion Database, у оквиру великог компаративног пројекта са Универзитета у Бостону, између 1950. и 2015. део муслиманске популације у свету порастао је са 13,6 на 24 одсто. Удео хришћана, за исти период, опао је са 35 на 33 одсто.

Али, ово не представља коначан закључак. Исти трендови изгледају другачије када се рашчлане по регионима. Хришћанство од 1950. споро расте, јер је те године било концентрисано у два типа региона: онај, као у Европи, који је густо насељен, али споро расте, и онај, као у субсахарској Африци, који брзо расте али је и даље мали.

Ислам је брзо растао од 1950. јер је концентрисан у насељеним регионима који су предодређени да брзо расту у наредних 65 година, нарочито у Азији (насупрот раширеном стереотипу, приближно 80 одсто светских муслимана нису Арапи).

Српска православна црква и њени верници славе један од најзначајних хришћанских празника - Свете Тројице, који се још зове Духови и Силазак Светог духа на апостоле. Празнује се три дана, а цркве су окићене зеленим гранчицама и посуте травом.

На Свете Тројице испунило се Христово обећање ученицима да ће примити благодет Духа Светог и проговорити многим језицима које до тада нису знали. Тиме је завршено оснивање Христове цркве, а апостоли кренули по свету да шире Христово учење.

Још од првих хришћана, обичај је да се на овај празник под у храмовима покрива травом, а зидови украшавају зеленим гранама.

Током молитве, народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће са собом, да би их Господ заштитио од разних несрећа.

Колико је велики празник, говори и то да се слави три дана. Празновање се наставља целе седмице током које се не пости. Представља увод у Петровки пост који ове године почиње 24. јуна.

Света Тројица слави се и као крсна слава, негде први, а негде други дан.

Није мртав борац онај који је погинуо, него онај који је заборављен, а јунаци са Кошара нису, а несмеју да буду заборављени, поручио је вечерас један од учесника ове битке Владимир Илић на свечаној академији у Београду поводом обележавања 20 година од битке на Кошарама.

Сведочењима преживелих, цитатима из писама неких од 108 погинулих припадника Војске Југославије, који су бранили државну границу од албанских снага током НАТО агресије, као и драмско-документарним извођењем, на академији у Сава центру представљен је сав ужас кроз који су пролазили војници.

Илић се присетио напада који је почео у зору и трајао цели дан, истичући да је најтеже било када су његови саборци страдали у борбама. Он каже да су им једини ослонац на непознатом терену били обученост и знање.

- Задивљујуће је како смо поступали сви као један, а старешина увек први - рекао је Илић који је био припадник Петог батаљона војне полиције.

Видоје Ковачевић, командант борбене групе 63. падобранске бригаде у пензији, истакао је да су Кошаре пример како војничко умеће, снага и јединство, а изнад свега морал, могу да надјачају бројнијег непријатеља.

На војном аеродрому у близини Куманова, после 11 недеља бомбардовања и пет дана преговора, потписан је споразум о војно-техничкој сарадњи који је означио крај НАТО бомбардовања на СРЈ. Споразум су потписали генерал-пуковник Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.

Војно-технички споразум (ВТС) потписан 9. јуна у 23.45 сати непримењив је без Резолуције 1244 и може се тумачити једино као целина укупно четири документа. Осим ВТС-а и Резолуције 1244, то су документ Ахтисари-Черномирдин и одлука републичке скупштине која га је прихватила.

Кључне одредбе Војно-техничког споразума су подразумевале прекид дејстава НАТО снага на СРЈ, повлачење ВЈ и полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије за 11 дана, успостављање зоне безбедности од административне границе са КиМ унутар територије Србије и Црне Горе пет километара на копну и 25 у ваздуху, обавезу Кфора да разоружа ОВК.

Споразумом су створени услови за прекид бомбардовања, распоређивање мировних снага на КиМ и поступно повлачење југословенске војске.

Прича о усташкој прошлости и садашњости хрватске европарламентарке Руже Томашић мало кога је скандализовала, а евентуални помак, ако је уопште направљен, огледа се у чињеници да је величање усташтва у Хрватској постало нормално. На то указује и чињеница да су досадашње реакције на изјаве Томашићеве о усташама и поглавнику Анте Павелићу дале за право, пише у најновијем броју хрватског недељника Новости.

Премијер Андреј Пленковић, председник Сабора Гордан Јандроковић, министри Давор Божиновић и Дражен Бошњаковић и председница Колинда Грабар-Китаровић оглушили су се на питања тог недељника да коментаришу изјаве Томашићеве.

Томашићева је, наиме, за претходни број недељника Новости изјавила: „Никад не бих дала против усташког покрета до 1941. и не одричем се обичних усташа који су се борили за Хрватску, али који нису чинили злочине. Зашто бих их се одрекла?”

Ни по питању Павелића Томашић се није дистанцирала.„Није морао пристати на расне законе, али добро. Није морао имати логоре, али ваљда тада је био рат. Требало је живети у томе времену”, рекла је такође.
„Не могу коментирати, нисам их чуо”, рекао је Бранко Бачић, председник Клуба посланика владајућег ХДЗ-а.

И посланик опозиционог Моста Никола Грмоја одбио је да коментарише, док председник те странке Божо Петров није послао одговоре на питања, иако је обећао.

„Не да ми се улазити у те расправе. Ја гледам у будућност”, изјавила је Биљана Борзан, европарламентарка из најутицајнијег опозиционог СДП-а.

Српска православна црква обележава празник посвећен Светом цару Константину и царици Јелени. Црква је тај римски царски пар, сина и мајку, прогласила светитељима, пошто је цар Константин Први Велики, Миланским едиктом 313. допустио хришћанима слободу исповедања вере.

Константин Флавије Валерије, потоњи цар Константин Први, рођен је 274. године у Наисусу, садашњем Нишу. Као младић стекао је изузетну ученост.

После очеве смрти, 306. године, војска га проглашава за савладара северозапада Римског царства.

Предводио је војску у три велике борбе: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.

Милански едикт донео је 313. године. Њиме је укинуо верске прогоне у римском царству и дозволио хришћанство. Касније се и сам крстио.

Почео је да гради храмове у - Јерусалиму, Цариграду, по њему прозваном Константинопољ, затим Риму и Триру.

Његова мајка, царица Јелена, пронашла је остатке часног Крста код Јерусалима.

Упокојила се 330. године, њен син девет година касније. Сахрањен је у цркви Светих Апостола у Цариграду.

Епархија рашко-призренска и епископ Артемије у свему су поштовали Закон о културним добрима, кад је реч о прибављању потребних сагласности Завода за заштиту споменика културе и стручном надзору који је налаган.

Све је рађено по закону, без обзира на тешке околности на Косову и Метохији, о чему постоји документација у надлежним институцијама и Епархији рашко-призренској. Не сећам се да је било примедби да је нешто лоше урађено, изјавила је пред Вишим судом у Београду, Гордана Марковић, бивши директор Републичког завода за заштиту споменика културе. Она је сведочила у наставку суђења директору некадашњег Епархијског центра „Раде Неимар“ ЕРП Предрагу Суботичком, одговорном архитекти Јелени Шубаревић, рашчињеном и из СПЦ искљученом епископу рашко-призренском Артемију (Радосављевићу) и рашчињеном протосинђелу Симеону (Дејану Виловском), коме се суди у одсуству. Оптужени се терете за злоупотребу положаја и материјалну штету нанету ЕРП.

Гордана Марковић објаснила је да је после трогодишњег мандата на месту директора Републичког завода за заштиту споменика културе прешла у Министарство за КиМ, као начелник Одељења за сарадњу са СПЦ и заштиту култног наслеђа, као и да је од 2009. до почетка 2010. шест месеци радила у Канцеларији за баштину ЕРП, по уговору о делу. Ова канцеларија се, према њеним речима, бавила заштитом наслеђа, а не финансирањем и извођењем радова.