Јуче и данас

Како изгледа његова родна кућа

На данашњи дан, 19. јул 1855. године рођен је под једном „шефтелијом” (бресква) у селу Струганик војвода Живојин Мишић. Српски војсковођа, војни писац и професор на Војној академији, био је најмлађе, тринаесто дете, оца Радована и мајке Анђелије (Мишићеви родитељи имали су једанаест синова и две кћери).

Војводина кућа у Струганику код Мионице под заштитом је државе од 1974. године као културно добро од великог значаја, пример народног градитељства прве половине 19. века. Музејска поставка садржи његове бројне личне предмете - сабљу, дурбин, ордење. У дворишту су вајат, магаза, млекар...

Посетиоцима музеја кустоси надахнуто причају како је Живојин учествовао у свим српским ратовима од 1876. до 1918. године. Трипут био пензионисан, па враћан у војну службу, кад је то отаџбини требало. Командовао је Првом армијом у Колубарској бици и приликом пробоја Солунског фронта. Предавао стратегију на војној академији. Био начелник Врховне команде. Имао сијасет српских и страних одличја. 
Пространој згради у којој је војвода Живојин Мишић провео детињство враћен је првобитни изглед и обезбеђена трајност. Кућа припада класичном динарском типу, у сутерену је подрум, већим делом је зидана у чатми, а мањим брвнима, покривена је ћерамидом. У кући је реконструисан аутентичан ентеријер из доба војводе Мишића.

У Великој Хочи али и у Београду, обележена је годишњица страдање Срба и Рома, који су у јулу 1998. године отети у Општини Ораховац. За многе од њих сматра се да су нестали. Расељени Срби из те средине о повратку готово да не размишљају, јер услови за то не постоје. Немоћни су да расветле судбину несталих и убијених чланова својих породица, али се сваке године Окупљају у Великој Хочи на дан када је пре 21 године изршено масовно киднаповање Срба.Многи се данас налазе на листи несталих.

Из села Ретимље у једном дану отето је 14 мушкараца породице Костић.

Драгица Маврић каже да јој је отета цела породица -седамнаесторо чланова. "Преузели смо њихове остатке", додаје Маврићева.

Киднаповање у општини Ораховац је прво групно одвођење Срба током сукоба на Косову и Метохији 1998. и 1999 године.

Наташа Шћепановић наводи да је само током јула 1998. у општини Ораховац убијено 47 људи, а киднаповано је и одведено у затвор и логоре ОВК више од стотину Срба и Рома, претежно цивила. Отмице и егзекуције припадника Ослободилачке војске Косова према Србима настављене су годинама касније. Породице несталих и централних власти у Београду истичу да медју њима неће бити мира док егзекутори не буду откривени.

Макронова почаст Милунки, почаст Србији

Француски председник Емануел Макрон одао је почаст српској хероини Милунки Савић, а унука њеног брата Драгица Николић каже: 

- Данас је велики дан, не само за Милунку Савић, као наредника српске војске, ратника, патриоту и нас њене потомке, већ и за све ратнике који су се у Великом рату борили за Србију и српски народ - казала је Николић. Додала је да је за потомке славне хероине изузетно велика част што им се председник Француске, којем су поклонили грб Републике Србије ручно рађен у дуборезу, обратио и што се поклонио сенима Милунке Савић.

Како је навела, председник Макрон је рекао да је доста читао о Милунки и да доста тога зна, као и да би још више желео да сазна, и да ће за то и вечерас имати прилику у разговару са нашим председником Александром Вучићем.

Унука Милункиног брата пренела је да је Вучић после одавања почасти Милунки Савић у разговору са њеним потомцима и Макроном, казао да је трагедија целог српског народа оличена у трагедији Милунке Савић, и подсетила на велика страдања српског народа у Великом рату.

Представници Републике Српске оштро су реаговали на изјаву Високог представника ЕУ за БиХ, Валентина Инцка, да неће присуствовати комеморацији српским жртвама док не престане негирање наводног геноцида у Сребреници и говорити против БиХ, пренео је РТРС.

Председник Академије наука и уметности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је да су несувисле изјаве ОХР-а да неће присуствовати комеморацијама српским жртвама док се не престане негирати наводни геноцид у Сребреници и говорити против БиХ.

„То су велике глупости међународне заједнице... Ту се нема шта рећи, то је јасно као дан. Не може се један злочин правдати, а други не, један признати, други не признати. Потребан је једнак приступ”, рекао је Кузмановић за Срну.

Председник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић изјавио је да не зна шта у БиХ тражи високи представник Валентин Инцко уколико сматра да су важне само бошњачке жртве, а не 3.200 Срба убијених у околини Сребренице.

„Он не зна да је, према попису из 1981. године, у БиХ више било Срба него муслимана. Ако он сматра да 3.200 српских жртава у околини Сребренице није важно, не знам шта тражи у БиХ”, рекао је Дукић.

На данашњи дан рођен је један од највећих - Никола Тесла. Научник који је задужио свет, пре 163 године рођен је у Смиљану код Госпића. Без његових идеја незамисливо је модерно доба.

“Није ми жао што други краду моје идеје, већ што немају своје. То је нека водиља коју генерално и ја и колеге које раде са мном имамо увек у глави.“

Ту водиљу изрекао је човек који је задужио човечанство - Никола Тесла. За Огњена Стефановића, студента бањалучког Електро-техничког факултета, Тесла је највећи узор.

- Његови изуми, наизменична струја, прва брана, бежични пренос енергије, све то се и данас изучава и на ЕТФ и на осталим техничким факултетима. Његово наслеђе и данас видимо свуда око нас - рекао је Стефановић.

А највећи проналазач модерног доба, већ у детињству сањао је велике снове. Родом из Смиљана, отац, православни свештеник од сина је очекивао да настави његовим стопама, упркос великој жељи да постане инжењер. Проналазачки дар приписао је утицају мајке.

Његови први експерименти нису били везани за електричну енергију, сежу у рано детињство и опасни су. Тако је једном приликом велики научник, користећи велики кишобран свог дедe скочио са крова родитељске куће користећи кишобран као падобран.

У месту Крекови код Невесиња, данас су обележене 144 године од почетка устанака у Херцеговини - Невесињске пушке, одакле је поручено да ови догађаји сведоче да је Невесиње град херој кроз историју.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у месту Крекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на целу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе. То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу, због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антифашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, после масакра 27 људи у селу Удружњу код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антифашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора, већ 4. јули.

Председавајући Председништва БиХ Милорад Додик рекао је данас у Братунцу да ће бити прекинут „срамни завет ћутања светских моћника”, који то намерно чине и дела сарајевске елите о страдању Срба у Подрињу, јер веома добро знају шта се ту дешавало од 1992. до 1995. године. Он је, на обележавању 27 година од злочина који су над српским народом у средњем Подрињу починиле муслиманске снаге од маја до децембра 1992. године истакао да је скоро свака кућа средњег Подриња завијена у црно и да је то место страшних злочина у којем су само жртве добиле име, али не и налогодавци, иако су њихова имена незванично свима позната.

Додик је подсетио да за злочин над Србима у Подрињу нико није одговарао, преноси РТРС.

„То што они ћуте, не значи да се злочин није догодио, не значи да око 3.500 Срба, укључујући жене и децу, овде нису страдали на најмонструознији начин”, рекао је Додик и приметио да ни данас у Братунцу нема представника међународне заједнице и да је присутан само руски амбасадор Петар Иванцов.

Додик је навео да постоји завера у односу према Србима, од којих се тражи нова послушност. Он је истакао да су Срби кроз историју научили да немају слободу ако немају своју државу и указао на важност постојања Републике Српске.

Када год хоћете да слушате музику напољу, само ставите слушалице, уџекате их у телефон или неки други уређај и преко „Спотифаја“ или „Епл мјузика“ уживате у омиљеним песмама. Међутим, ера преносиве музике почела је пре 40 година.

Генерације које су одрастале 80-их и 90-их са сетом се сећају „вокмена“ - магичне справе која је пуштала касете.

Почетком 1979. године, председавајући „Сонија“ Акио Морита, сазвао је на састанак младе инжењере, планере и маркетинг стручњаке како би им показао прототип, односно модификовану верзију диктафона по имену „сони пресмен“, који су користили новинари.

„Ово је производ који ће задовољити потребе младих људи који желе да слушају музику читав дана. Моћи ће да га носе свуда са собом и ако га са слушалицама пласирамо на тржиште постаће хит“, рекао је Морита.

Првог јула 1979. године, Сони је лансирао плаво-сребрни „вокмен ТПС-Л2“ у Јапану по цени од 150 долара. Годину дана касније почео је да се продаје широм света.

Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије, Миодраг Линта, оценио је данас да је изјава хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић, поводом обележавања Дана државности, „да је Хрватска била изложена великосрпској агресији“ представља прави али „очекивани безобразлук“.

- Такође, прави безобразлук представља изјава Колинде Грабар Китаровић да је режим Фрање Туђмана Уставом, који је донет крајем 1990. године Србима тобоже гарантовао уставна права. Наведене безочне лажи поновљене су много пута од већине хрватских политичара и других јавних личности и не представљају никакво изненађање - навео је Линта у саопштењу достављеном медијима.

Истиче да је добро познато да је Хрватски сабор усвојио 2000. године срамну Декларацију о Домовинском рату у којој пише безочна лаж да су Србија, ЈНА и крајишки Срби извршили агресију на Хрватску.

Линта указује на то да је историјска истина да је проусташки режим Фрање Туђмана извршио агресију на Југославију, ЈНА и на Србе у Хрватској и Босни и Херцеговини с циљем стварања „велике Хрватске“ по узору на геноцидну НДХ.

На данашњи дан 1986. године преминуо је српски песник Мирослав Мика Антић. Рођен је 14. марта 1932. године у Мокрину, а умро је 24. јуна 1986. у Новом Саду.

У родном Мокрину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Кикинди и Панчеву, а студије је уписао у Београду. Живeо је у Новом Саду.

Осим писања бавио се и сликарством, новинарством и филмом. Био је и уредник листа "Ритам" и Змајевог "Невена", "Дневника" у Београду и "Младог поколења" у Новом Саду.

Песник Мика Антић рекао је у једном разговору да је читао многе писце и да су на њега сви утицали, али је мало оних који су му, како је говорио, остали добри и вечити пријатељи.

У обраћању деци Мика Антић је говорио: 

- Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас, оне нису у овим речима, већ у вама, а речи се употребљавају само као кључеви, да се откључају врата иза којих нека поезија, већ доживљена, већ завршена, већ много пута речена, чека затворена да је неко ослободи".

Режирао је филмове "Доручак са ђаволом", "Свети песак", "Широко је лишће", "Страшан лав". Писао је драмска дела и један рото роман.