Јуче и данас

По изласку из воза, у Онтарију, 24. августа, 1914. године, поручник Хари Колборн наишао је на ловца са младунчетом медведа на узици. Ловац му је испричао да је убио њену мајку, али да није могао да убије и мече, па је тако одлучио да је прода. Хари ју је откупио за само 20 долара и назвао је Винипег, по свом родном граду.

Вини, како је почео да јој тепа, је свуда пратила Харија, и остајала са њим чак и за време припреме његовог пука за рат.

Хари ју је тренирао награђујући је јабукама и млеком у праху, а Вини се показала као веома питома и послушна. Убрзо су је заволели сви војници, па је тако постала маскота овог пука. Војници су је повели чак у Енглеску, али како су убрзо морали да крену у рат, Хари је био приморан да је остави у лондонском зоолошком врту, уз обећање да ће је по завршетку рата вратити у Канаду.

Посећивао ју је кад год је могао, али је знао да неће моћи да испуни дато обећање. Вини се убрзо привикла на свој нови дом, и постала омиљена у животиња у зоолошком врту.

Чак и кад је порасла, Вини је остала тако мирољубива, да је посетиоцима било дозвољено да уђу у њен кавез да је мазе и хране.

Највећи српски песник "по души и срцу" Алекса Шантић умро је на данашњи дан 1924. године, а Мостар и данас памти и препричава његову сахрану, јер се таква ни пре ни после није догодила у граду на Неретви.

Шантић је умро 2. фебруара 1924. године, а сахрањен је на православном гробљу Бјелушине у Мостару. Умро је од тада неизлечиве болести - туберколозе. Када се сазнало за његову смрт, реке људи сливале су се ка Ћоровића кући, где је Шантић код сестре Персе провео задње дане живота. Долазили су да би се поклонили свом песнику и изјавили саучешће породици.

Због пристизања великог броја људи Шантићев ковчег је до сахране био пренесен у Српски дом /данашње Народно позориште Мостар/.

Мостар је, забележили су хроничари тадашњег времена, био завијен у црно.

"На кућама висе црни барјаци, фасада Општинског дома претворена је у једну црну масу, па су чак и улични фењери обавијени црним крепом. У црно утонула варош пружа дирљив призор уцвељене мајке за изгубљеним сином", записано је у књизи Јосипа Лешића "Роман о песнику", која описује Мостар на дан сахране Алексе Шантића. У књизи се наводи да су из читаве Херцеговине стизале бројне делегације, нарочито из Невесиња, било их је који су пешке превалили по 40, 50 километара, само да би видели још једном свог песника и поклонили се његовим сенима.

У Дракулићу код Бањалуке сутра ће бити обележено 78 година од страдања Срба од усташа у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац. Усташе су 7. фебруара 1942. године у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац за само један дан убиле 2.315 српских цивила, међу којима је било 551 дете. 

Из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите најављено је да ће обележавању присуствовати министар Душко Милуновић, који је и председник Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.

Света архијерејска литургија биће служена у 9.00 часова у Спомен-храму Светог великомученика Георгија, а у 12.00 часова код Спомен-костурнице помен убијеним цивилима, после којег ће бити положени венци и цвеће.

Парастос убијеним Србима биће служен у 12.30 часова у Спомен-храму Светог великомученика Георгија, а за 13.00 часова је планирано обраћање званичника.

Обележавање организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.

Српски народ није дозволио да се усташки пројекат оствари (ВИДЕО)

Крајина је крвава круна српског страдања у Другом светском рату 

СРНА

Oсам векова вере и сјаја

Милешева ове године слави осам векова постојања, током којих је била и под кровом и у рушевинама, а да њен сјај и значај у култури и духовном животу српског народа никада није бледео. Подигао ју је Владислав, син Стефана Првовенчаног и унук Немањин, по замисли свог стрица Светог Саве, чије су мошти у Милешеву пренете из Трнова у Бугарској, где је преминуо 27. јануара 1236. године.

Ктитор је био син првог српског краља, зидана је у години када је Српска православна црква добила самосталност, а у вековима који су уследили предњачила лепотом и угледом.

Милешевске фреске и раскошна архитектура, достојни су почивалишта краља Владислава, и првог српског архиепископа, Светог Саве, чије су чудотворне мошти, три и по века, овде окупљале народе свих вера.

По наредби Синан пашиној, мошти свеца су однете из Милешеве и спаљене у Београду. Али, пашина жеља да угаси веру, слободарски дух и култ Светосавља изродила је сопствену супротност: искре тог пламена са Врачара и молитве из Милешеве, само су распламсале снагу вере, Савиног имена и дела.

Данас се навршава 27 година од агресије хрватских снага на јужне делове Републике Српске Крајине /РСК/ у акцији кодног назива Масленица у којој је 1993. године убијено и нестало 348 Срба, од чека 55 цивила, међу којима 34 жена и троје дјеце узраста до 12 година, саопштено је из Документационо-информационог центра Веритас. Иако је агресија извршена на заштићену зону УН и пред очима многобројних припадника УНПРОФОР-а, нико до сада није процесуиран за злочине над Србима почињене у овој акцији, навео је Веритас.

Међу жртвама се налази 65 добровољаца са простора Србије и БиХ, који су дошли на Равне Котаре да заједно са домицилним Србима бране њихова вековна огњишта.

Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11, од чега шест цивила, међу којима три жене.

У збеговима је у наредних неколико месеци умрло још 165 лица, углавном старије популације.

Агресија је извршена у току реализације Венсовог плана, којим је годину дана раније РСК стављена под заштиту УНПРОфОР-а.

Била је то трећа по реду агресија Хрватске на заштићено подручје УН, у чије је чланство примљена две године раније, наводи се у саопштењу.

Славни цртани и стрип јунак морнар Попај први пут се у стрипу појавио на данашњи дан 1929. године односно пре тачно 91 годину.

Лик морнара Попаја створен је још раније, тачније 1919. године као заштитни знак једне фабрике спанаћа, а створио га је Елзи Крајслер Сегар.

Међутим, 10 година касније, он га је увео и у свој стрип „Тимбл театар“ у издању новинског стрипа „Кинг фичерс“ и тада овај, данас свима познати морнар, започиње своју пловидбу.

Убрзо после тога, Попај је постао главни јунак овог стрипа, а Олива, која је уведена у стрип још 1919. године као Касторова сестра (главни јунак овог стрипа, пре појаве Попаја) постаје његова жена.

Касније се у причу уводе Баџа, Пера ждера, као и остали незаобилазни ликови ове приче.

Први пут на цртаном филму Попај се појављује 1933. године у филму „Бети Буп среће морнара Попаја“, док се на телевизији први пут појавио тек 1957. године.

О овом чувеном морнару, снимљен је и филм 1980. године, а улога Попаја припала је Робину Вилијамсу, док је жанр одређен као акциони мјузикл.
Лик морнара Попаја препознатљив је по тетоважи сидра на левој руци, лули коју не испушта из уста, као и белој морнарској капици која је његов заштитни знак.

Борци Републике Српске учинили су подвиг дајући своје животе за слободу и истину и допринели васкрсењу целог српског народа, рекао је у Бањалуци глумац Милош Биковић. Снагу да стоји на бранику православља, српском народу даје дух светосавља, који се осим литургијом негује и културом, рекао је Биковић. Он је истакао да тај подвиг обавезује српски народ на јединство, пате данас са Србима из Републике Српске славе не само Срби из Београда, Новог Сада, Вршца, Ниша, него и из Москве, Чикага, Беча, Сиднеје и свих других места у којима живе.

"Бранећи Српску, ви сте бранили српство, а бранећи Косово и Метохију, као и Српску цркву у Црној Гори не бранимо црквена здања, него свој интегритет, право на живот, бранимо свој дух", рекао је Биковић, обраћајући се гостима у Бањалуци на Свечаној академији поводом обиљежавања Дана Републике. Он је рекао и да је скупа била историја српског народа, да би се сада тек тако предала и тек тако заборавила, преноси РТРС.

"Бити Србин никада није било лако, а данас је као никада до сада јасно да се српски народ налази на бранику православља", рекао је Биковић. Према његовим речима, снагу да стоји на бранику православља, српском народу даје дух светосавља, који се осим литургијом негује и културом.

Епископ диселдорфски и целе Немачке владика Григорије оценио је да догађаји у Црној Гори, после усвајања Закона о слободи вероисповести, најбоље показују шта све може да се догоди када се власт нађе у рукама једног човека који је, притом, "у потпуности изгубио компас и немилосрдно гази све пред собом и није спреман да саслуша чак ни вољу сопственог народа".

У интервјуу за нови број недељника НИН, који ће изаћи у четвртак, владика Григорије је рекао да верује да народ у Црној Гори врло добро зна шта је црква, на којим је темељима израсла и како се за њу и њена добра ваља борити. 

"Баш то су потврдиле и реакције на усвајање Закона о слободи вероисповести, показавши једновремено и то да је народ у Црној Гори на висини јеванђеља и да је доследан начину на који се Црква вековима суочава с неправдом", рекао је он. 

Говорећи о стању у Србији, Григорије је оценио да је апсолутна моћ у рукама једног човека који управља већином у парламенту, а преко њега и целим друштвом. 

"Пошто у Србији подела на законодавну, судску и извршну власт де факто не постоји, онда парламент одлучује ко ће бити судија, тужилац, премијер, министар, државни службеник, а народ или нека друга државна тела над тим немају ама баш никакву контролу. Тако имамо двоструки проблем: не постоје корективи у самој држави између њених грана (на пример да суд може да обори неку одлуку парламента), а не постоји ни онај народни коректив јер је народ искључен из сваког процеса одлучивања", рекао је он. 

У Кравици код Братунца служен је парастос за 158 Срба из овог места и суседних заселака. Само на Божић 1993. муслиманске снаге су у Карвици убиле 49 мештана и војника. За злочине, ни 27 година касније нико није одговарао.

Томка Милошевић је 1993. изгубила девера и два зета. Каже да је тај дан требало да буде дан радости. Када је питате како је било, Томка Милошевић одговара: "Никако, било је најцрње, најгоре."

У селу је у време напада био и Јован Николић. Каже да је у Кравици тада било око 2.000 мештана.

"Убили су 49 цивила и војника, углавном цивила, нејачи, жена. Опљачкали и попалили 690 кућа", каже Јован Николић.

Двадесет седам година касније ови људи питају где је правда, где су одговорни и зашто правосуђе БиХ нема одговоре на ова питања.

"Користимо прилику да се као породице погинулих, несталих јавно обратимо институцијама БиХ, а то је правосуђу БиХ, суду, тужилаштву и да кажемо да смо незадовољни, да нема речи којима би описали своје незадовољство", рекла је Радојка Филиповић, председница организације погинулих.

Напад снага босанских Срба на Сребреницу у јулу 1995. испровоциран је од бошњачке стране, а Пале нису имале план да се освоји енклава, већ је до напада дошло на иницијативу локалног команданта, наводи се у декласификованим документима британске владе, који су објављени на сајту Националног архива те земље.

У званичном документу Министарства одбране те земље од 11. јула 1995. године описују се догађаји који су претходили дешавањима у Сребреници, као и реакцији холандског УН батаљона пошто су у њу ушле трупе Војске РС, преноси бањалучки портал Независне.

„Недавни напади армије босанских Срба на Сребреницу су изазвани константним бх. нападима у претходна три месеца на њихове руте снабдевања јужно од енклаве. Напади ове армије су готово сигурно покренути од стране локалног команданта и ми не мислимо да су део плана Пала да се прегази енклава”, истакнуто је у документу. 

Наводи се да је напад извршен само са једном четом и четири тенка, чиме се сугерише непостојање већег напада.

Овај напад описан је у другом документу, уз истицање да су бошњачке снаге током српског напада на енклаву убиле једног припадника холандског контингента, као и да се контингент повукао у своју базу у Поточарима пошто је НАТО отказао ваздушне ударе на српске положаје из страха да би Срби могли да стрељају 30 холандских војника које су узели за таоце.