Јуче и данас

Васкршње православно чудо, како се назива појављивање благодатног огња на гробу Христовом у Васкресењском храму у Јерусалиму, проћи ће ове године без хиљада верника који сваке године долазе у цркву, испунивши и улице око ње, како би присуствовали овом чину.

Служба у којој се, како се верује, огањ спушта са неба и пали свећу јерусалимског патријарха током молитве у капели на гробу Господњем, имаће ограничен број учесника због пандемије вируса корона. У том чину, који ће, како је уобичајено, бити одслужен на Велику суботу (ове године је то 18. априла), учествоваће око десет људи, пренела је агенција Тас изјаву Акиве Тора, начелника Одељења за дијаспору и религије света израелског Министарства спољних послова. Свечани чин биће емитован преко телевизије, као и обично.

Благодатни огањ биће испоручен у више православних земаља, чији представници ће га, што је такође овогодишња измена, дочекати на аеродрому, а не као ранијих година у самој цркви. После службе, представници Јерусалимске патријаршије однеће огањ до Јафа капије у Старом граду Јерусалима, одакле ће га представници амбасада пренети на Аеродром „Бен Гурион”, где ће га преузети заинтересоване делегације православних земаља.

Патријарх српски Иринеј у поручио је у васкршњој посланици да овогодишњи празник дочекујемо и славимо у тешким условима, у невољама у каквима смо га ретко кад у прошлости дочекивали и славили и да управо због тога морамо учинити све да себи и другима помогнемо, да разумемо и подржимо напоре и програме надлежних здравствених, санитарних и државних институција које улажу напоре како би нас заштитиле од заразе.

„Можда нам то тренутно тешко пада, али све што је на општу корист морамо прихватити и подржати, а себе и своје понашање томе подредити”, рекао је патријарх. Патријарх је поручио да се Изнад свега, молимо господу Богу да нас избави од ове епидемије и сличних опасности!

„Молимо се Богу, учествујмо редовно и активно у светој Литургији, кајемо се за своје грехе и водимо рачуна о своме здрављу и здрављу других”, наводи патријарх.

Он казује да је ово је прилика да добро размислимо сами о себи и о читавом свету.

„Гле, један вирус је уздрмао и бацио на колена читав свет и довео у опасност здравље и животе милиона људи”, рекао је патријарх и подсетио на речи Достојевског „Смири се, горди човече!”.

Први пут за скоро седам векова Црква Светог гроба у Јерусалиму затворена је за Ускрс због епидемије корона вируса. У хришћанској четврти града већ су недељама улице пусте, а већина продавница затворена.

У цркви, која се сматра најсветијим местом хришћанства, миса је служена иза затворених врата, а затим је започела мини процесија Путем бола, којом се иначе креће хиљаде ходочасника из целог света на Велики петак обележавајући Христово распеће.

Католички Ускрс ове године пада 12. априла и тада би се, у нормалним околностима, могле очекивати хиљаде ходочасника и туриста, али улице Јерусалима су ових дана готово потпуно пусте.

Ове године, међутим, само су четири свештеника певала и заустављала се на 14 станица Исусовог пута.

Неке догађаје (пад Исуса под крстом и сусрет са мајком и Вероником) јеванђеља не помињу, али су прихваћена и обележена.

Израелска полиција строго контролише уске уличице Старог града.

Фашистичка Независна Држава Хрватска , на челу са усташким поглавником Антом Павелићем, која је била ратни савезник нацистичког вође Адолфа Хитлера, формирана је 10. априла 1941. године.

На радију је прочитан позив народу дотадашњег потпредседника југословенске владе Влатка Мачека да се покори немачкој војсци и подржи усташе, које су одмах почеле терор над Србима, Јеврејима и Ромима.

До јесени 1941. у Србију је протјерано око 200.000 Срба. Православни Срби су, са благословом Ватикана и Римокатоличке цркве у НДХ, присилно прекштавани, а најдрастичнији облик терора над Србима, Јеврејима и Ромима били су масовни покољи.

Само у Јасеновцу усмрћено је више стотина хиљада људи. Та највећа "фабрика" смрти у Другом светском рату на Балкану била је "отворена" од лета 1941. до краја априла 1945.

У њој су људи убијани на најмонструозније начине, а ужаси су били такве природе да су изазивали негодовање и код тадашњих ментора НДХ - немачких нациста.

Ова фашистичка држава основана је на делу окупиране Краљевине Југославије и остала је забележена у историји остала по зверствима и геноциду над Србима, Јеврејима, Ромима, као и противницма усташког режима других националности.

Почаст жртвама шестоаприлског бомбардовања у коме је према подацима Државне комисије ФНРЈ погинула 2.271 особа, а према неким проценама и више од 4.000 људи, одата је јуче на неколико локација у граду. Пошту су на спомен-обележје у Алеји жртава бомбардовања Београда 1941. на Новом гробљу одали Никола Никодијевић, председник Скупштине града, и Зоран Ђорђевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Никодијевић је истакао да, без обзира на ванредно стање и ванредне околности у Србији, постоје историјски датуми које никако не смемо да заборавимо и које са дужном пажњом морамо да обележавамо.

- Један од најважнијих и најтужнијих датума у историји Београда свакако је 6. април 1941. године. Са дужном пажњом сећамо се жртава, људи који су страдали у том бомбардовању - рекао је Никодијевић додајући да је веома важно да се у оваквим приликама истакне наша улога у Другом светском рату.

Тог у историји Београда трагичног 6. априла без објаве рата српску и тадашњу престоницу Краљевине Југославије напала је авијација нацистичке Немачке. У раним јутарњим сатима, док су многи Београђани још били у постељама, тепих бомби засуо је више делова града, а нарочито централни. То је била реакција Адолфа Хитлера на масовне демонстрације против приступања Југославије Тројном пакту.

Председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта, подсетио је да се на данашњи дан пре 29 година на Плитвичким језерима догодио први оружани сукоб између хрватских специјалаца и припадника милиције САО Крајине, у јавности познат као "крвави Ускрс". Он је навео да је у том оружаном сукобу погинуо припадник тадашње милиције САО Крајине Рајко Вукадиновић /32/ који је са својим саборцима бранио подручје Коренице и Плитвичких језера од намере припадника хрватске специјалне полиције да их заузму и започну убијање и етничко чишћење српског народа са својих вековних подручја.

- Важно је да не заборавимо чињеницу да је Рајко Вукадиновић био прва жртва агресије усташког режима Фрање Туђмана на Србе у Хрватској, који су три месеца раније избачени из Устава као конститутивни народ. Због тога је важно да се Србија и крајишки Срби сете Рајка Вукадиновића и да разним манифестацијама обележе годишњицу његове погибије - навео је Линта у саопштењу. Он је подсетио да је 31. марта 1991. године Хрватска упутила неколико аутобуса специјалаца са намером да насилним путем успостави власт у општини Кореница и у националном парку Плитвичка језера.

Летње рачунање времена у Европи почело у недељу, 29. марта. У 02.00 часа, у ноћи између суботе и недеље, казаљке на часовницима треба померити један час унапред, односно на 03.00 часа.
Прелазак на летње и зимско рачунање времена први пут је забележен 1916. године у земљама на северу Европе ради уштеде енергије, јер се период дневног светла са раних јутарњих сати премешта на вечерње.
Летње рачунање времена у Европи трајаће до последњег викенда у октобру, када почиње зимско.
Одбор Еврпског парламента изгласао је недавно укидање померања сата које се деценијама дешавало два пута у току године, на пролеће и јесен.
Европска комесарка за саобраћај Виолета Булц је рекла како није јасно да ли би перманентно летње или перманентно зимско рачунање времена било боље за здравље људи.
Почетком марта прошле године Европска унија је предузела додатне кораке ка укидању летњег и зимског рачунања времена.
Одбор Европског парламента је тада изгласао са 23 гласа за и 11 против да се 2021. године укине померање сата које се деценијама дешавало два пута годишње, на пролеће и на јесен.

Јединице југословенске противваздухопловне одбране обориле су 27. марта 1999. године авион америчког ратног ваздухопловства локид Ф-117А "ноћни јастреб", перјаницу најсавременије стелт технологије, код нас познатији као "невидљиви". Генералштаб Војске Југославије саопштио је новинарима да у агресији на СР Југославију учествују ваздухопловне снаге десет земаља авионима Ф-16, Ф-18, Ф-117, Б-52 и два авиона типа Б-2 Ратног ваздухопловства САД, наоружани најсавременијим ракетним пројектилима који су први пут употребљени у агресији на једну земљу. Од почетка агресије из ваздуха на СРЈ дејствовано је са 250 до 300 крстарећих ракета и пројектила и ангажовано између 100 и 200 борбених авиона који су извршили више од 500 полетања.

Бомбардовано је 90 војних и велики број цивилних објеката на целој територији СРЈ. За то време, терористи ОВК су интензивирали нападе на јединице Војске Југославије и снаге МУП-а.

Јединице југословенске противваздухопловне одбране обориле су авион америчког ратног ваздухопловства локид Ф-117А "ноћни јастреб", перјаницу најсавременије стелт технологије, код нас познатији као "невидљиви". То је први и једини потврђен губитак авиона НАТО алијансе израђеног у стелт технологији. Симбол америчког војног престижа и технолошке доминације погођен је око 22 сата изнад Срема из руског ракетног система С-125 "нева", а срушио се близу села Буђановци код Руме.

Пилот потпуковник Дејл Зелко се спасао катапултирањем.

Здравствена служба у Србији почиње да се уводи и организује тек од Хатишерифа из 1830. године. У почетку је била у саставу Министарства унутрашњих послова (1835), онда Министарства просвете, а попечитељ је био у исто време „врховни надзиратељ карантина у Србији”. Од 1837. године радио је и „Шпитаљски фундус” (болеснички фонд) на побољшању здравствених прилика у земљи.

Држава у повоју, владар неписмен, народ сујеверан. Први дипломирани лекар дошао је у Србију 1820, али већ 1837. године било их је 18. Прва болница и апотека отворени су у Шапцу (1826), затим у свим већим местима, а „шпитаљ палилулски” са 100 болесничких места био је највећи и најбољи у земљи.

„Благодареније Богу, болести никакових нема”, обавештавали су кнеза локални органи власти, мислећи на епидемијске болести, у које нису убрајали френгу (сифилис), полну болест веома распрострањену у источној и југоисточној Србији. Вредно је помена да је у Србији рано започето калемљење богиња „сребрном иглом, са дечијих краста”. Пошто је дало добре резултате, пелцовање је постало општа појава, па су издата „Правила за калемљење богиња” (1839).

У капели у Старом Броду код Вишеграда, у присуству малог броја верника, служена је Света литургија и парастос жртвама покоља у овом месту страдалим на празник Младенце 1942. године од усташа предвођених Јуром Францетићем.

Протојереј ставрофор Драган Вукотић рекао је да је ради превенције ширења вируса корона ове године крајње скромно, без позива верницима, обележено 78 година од страдања Срба у Старом Броду и Милошевићима. Он је додао да ако ситуација буде дозвољавала, централно обележавање биће организовано 30. маја.

Током усташке офанзиве мучки је убијено више од 6.000 Срба са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда, који су покушали да пређу реку Дрину и потраже спас у Србији.

Један број људи се намјерно или ненамерно утопио у рјеци Дрини, бежећи од усташа.

Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942. године. 
У Старом Броду је у септембру прошле године освештан Спомен-музеј старобродским жртвама у оквиру обележавања 77 година од страдања више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије.