Јуче и данас

„Пошаљи ми мало љубави” (Send me some lovin’) певао је Ричард Вејн Пениман, познатији као Литл Ричард (5. децембар 1932 - 9. мај 2020), пионир, а како су многи тврдили и краљ рокенрола. Те речи би могле бити мото његове вртоглаве каријере и живота који се управо окончао прекјуче 9. маја, у његовој 88. години, како је јавности потврдио син ове музичке звезде.

После много животних искушења и озбиљних болести, можданог и срчаног удара, ипак на крају остају незаборавни хитови овог пионира рокенрола са обе стране Атлантика попут „Tutti Frutti”, „Long Tall Sally”, „Rip it up”, „The Girl Can’t help it”, „Lucille”, „Good Golly”.

Публику је привукао својим пуним, моћним гласом још као тинејџер четрдесетих година прошлог века, а бавио се и компоновањем и глумом. Потицао је из свештеничке породице и његове велике дилеме и животне кризе проистицале су из потребе да се окрене вери, док га је таленат водио ка рокенролу који је са собом носио бројне пороке. Било је тешко у младости помирити таква два животна избора. Таленат за музику је показао у детињству, у адолесценцији је привукао пажњу музичких дискографских кућа, а од 1955. до 1957. је снимио низ већ поменутих великих хитова.

Каријеру је више пута прекидао и посвећивао се хришћанству. У тим фазама је певао госпел и говорио да је „рок велико зло”. Међутим, када се развео 1962.  вратио се рокенролу и сцени, експериментишући поново са алкохолом, дрогама и сексуалном оријентацијом. 

Из Митрополије дабробосанске поручили су да се "довођењем Блајбурга" у Сарајево трајно затварају врата сарадње и свих односа ове митрополије са Надбискупијом врхбосанском, лично Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома са кардиналом Винком Пуљићем. Митрополит Хризостом рекао је Срни да се у Митрополији осећају издано и да им је жао.

- Надали смо се да можемо кренути путем заједништва. Како ићи заједно? Ја на Стари Брод на Дрини да плачем и оплакујем жртве /Јуре/ Францетића, а кардинал доводи Блајбург у Сарајево. Е, па то не иде заједно! Нема више ни молитвених осмина за јединство хришћана, ни било каквих других односа", поручио је митрополит Хризостом.

Поводом најаве да ће 16. маја кардинал Винко Пуљић у сарајевској катедрали предводити мису за убијене у Блајбургу, митрополит дабробосански Хризостом је истакао да је то крајње забрињавајуће.

- Миса није служена на Ускрс, а, гле, за Блајбург може и треба. Извитоперене вредности! Зар је ово могуће у једној цркви?", упитао је митрополит дабробосански. Он је додао да не разуме чему служи "довођење Блајбурга" у Сарајево.

- Добру? Не! Злу, бојимо се! -  навео је митрополит Хризостом.

Кардинал Пуљић рекао је раније да су му бискупи две бискупске конференције дали мандат да предводи комеморацију за жртве блајбуршког крсног пута, као и свих других жртава рата, што је и прихватио.

Европа и САД данас обележавају 75. годишњицу од краја Другог светског рата. Церемоније су сведене на минимум, пошто су у већини земаља на снази рестриктивне мере због коронавируса. Лидери су овај дан обележили углавном полагањем венаца и говорима, а војна парада у Москви, која Дан победе слави 9. маја - је отказана.

Уместо манифестација са великим бројем званица Кетрин Џеникс је у празном Ројал Алберт холу одала почаст жртвама Другог светског рата у Британији.

Дан безусловне предаје нацистичке Немачке обележили су и авиони краљевског ратног ваздухопловства, који су надлетели центар Лондона и престонице Шкотске, Велса и Северне Ирске.

У Паризу је одржана скромна церемонија затворена за јавност, током које је председник Емануел Макрон положио венац на Споменик незнаном војнику.

У Немачкој су канцеларка Ангела Меркел и председник Франк-Валтер Штајнмајер положили венце на споменик жртвама рата и диктатуре у Берлину, а на Бранденбуршкој капији писало је: "Хвала вам" упућено савезничким снагама.

Грмљавина „мига 29” над ваљевским небом и овог 4. маја, четири минута после поднева, још једном је подсетила на херојску погибију пуковника Миленка Павловића, команданта 204. ловачко-авијацијског пука Војске Југославије, који је тог дана 1999. године у 12.04 на небу изнад града на Колубарижртвовао свој живот у ваздушној бици против надмоћног непријатеља током НАТО агресије.

Град Ваљево, у сарадњи са Војском Србије, организовао је обележавање 21. годишњице погибије Миленка Павловића у специфичним околностима ванредног стања због пандемије корона вируса и без већег присуства грађана. Након парастоса који су служили свештеници Епархије ваљевске, венце на спомен обележје пилоту хероју у Улици владике Николаја положили су породица, делегације 204. Ваздухопловне бригаде Војске Србије, ваљевског гарнизона Војске Србије, Града Ваљева и друге, док је овај пут изостао културно уметнички програм.

Српску државу јесу правили војници и они су одлазили у смрт знајући да је живот јефтинији од онога што бране, истакао је градоначелник Ваљева Слободан Гвозденовић у краткој изјави после полагања венаца.

Поводом 28. годишњице злочина над припадницима бивше Југословенске народне армије (ЈНА) у Добровољачкој улици у Сарајеву, председник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта оценио је данас да је трагично да за тај „свиреп ратни злочин” нико није одговарао.

Припадници тадашње Армије БиХ и муслиманских паравојних формација напали су 2. и 3. маја 1992. колону ЈНА која се повлачила из Сарајева.

„Трагична је чињеница да ни после 28 година од крвавог злочина породице жртава нису добиле одговоре ко је наредио и поубијао невине младиће, као и зашто нико није одговарао за њихово страдање”, навео је Линта у писаној изјави.

Како је казао, у питању је само један у низу некажњених ратних злочина против српског народа у Босни и Херцеговини који „недвосмислено говоре о лицемерју и поразу правосуђа БиХ, као и Хашког трибунала и међународног ратног права”.

„Пред очима међународне заједнице и уз гаранцију мировних снага УН, извршен је мучки напад на колону ЈНА која се мирно повлачила из Сарајева. Све чињенице говоре да су главни кривици за трагичне догађаје у Добровољачкој високи функционери тадашње Републике БиХ”, истакао је Линта.

Према тексту бајке Шарла Пероа, компанија „Волт Дизни” направила је и 1950. године премијерно приказала цртани филм „Пепељуга” (Cinderella). Дванаесто анимирано дело ове компаније режирали су Клајд Ђероними, Хамилтон Ласк и Вилфред Џексон, а Мак Дејвид, Џери Ливингстон и Ал Хофман аутори су познатих нумера - „Sing Sweet Nightingale”, „Bibbidi-Bobbidi-Boo”, „So This is Love”... Ајлин Вудс и Вилијам Фипс (Мајк Даглас у песмама) имали су ту част да позајме гласове Пепељуги и њеном принцу.

Званичан постер рекламира овај филм као „љубавну причу са музиком, највећу после ’Снежане и седам патуљака’”. После своје прве принцезе, Дизни стварно није имао хит, што га је довело пред озбиљне финансијске проблеме. Ризикујући, компанија је направила буџет за израду „Пепељуге” од 2,9 милиона долара. Срећом, нова Дизнијева принцеза одмах је доживела велику популарност, што је опоравило фирму. Пепељугина прича и лик сада су познати широм света, а деца и данас, када је број женских ликова ове радионице много већи, воле баш ову јунакињу.

Први Дизнијев цртани филм чија је радња смештена у Француској имао је два наставака - „Пепељуга 2: Снови се остварују” (Cinderella II: Dreams Come True) из 2002. и „Пепељуга 3: Принцеза заувек” (Cinderella III: A Twist in Time) из 2007. године, који је проглашен једним од најбољих наставака ове компаније.

У петак, 1. маја, навршава се 25 година од када су оружане снаге Хрватске у акцији "Бљесак" са подручја Западне Славоније, која се тада налазила у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом УН, протерали 15.000 Срба, а 283 је убијено или нестало, међу којима 56 жена и осморо деце, саопштио је Документационо-информациони центар "Веритас".

Према подацима "Веритаса", међу убијеним или несталим у акцији "Бљесак" је 114 цивила и 11 милиционера.

Против западнославонских Срба, са око 15.000 житеља и са око 4.000 војника, 1. маја 1995. године кренуло је више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага. Заштитне снаге УН, на време упозорене од стране хрватских генерала, повукле су се на безбедна места, препуштајући своје штићенике на милост и немилост агресору.

Народ западне Славоније, сећајући се Јасеновца из 1941. године и Пакрачке Пољане из 1991. године, кренуо је у егзодус према Српској, подсећају из "Веритаса". На путу према мосту спаса до реке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. 

Комеморација страдалима у НАТО бомбардовању зграде РТС пре 21 годину одржана је ноћас у 2:06 код споменика "Зашто" у Ташмајданском парку у Београду. У ноћи између 22. и 23. априла 1999. НАТО је бомбардовао зграду РТС и том приликом страдало је 16 запослених.

Назив овогодишње комеморације је "Сећање на недужне", а у име породица страдалих радника, говорио је Мирослав Медић. Он је рекао да је 16 радника РТС "на свиреп начин мучки убијено на својим радним местима без права да се заштите и да се склоне на сигурно бар у време ваздушне опасности".

У нападу су погинули: Јелица Мунитлак, шминкер, Ксенија Банковић, видео-миксер, Дарко Стоименовски, техничар у размени, Небојша Стојановић, техничар у мастеру, Драгорад Драгојевић, радник обезбеђења, Драган Тасић, електричар, Александар Делетић, камерман, Славиша Стевановић, техничар, Синиша Медић, дизајнер програма, Иван Стукало, техничар, Дејан Марковић, радник обезбеђења, Милан Јоксимовић, радник обезбеђења, Бранислав Јовановић, техничар у мастеру, Слободан Јонтић, монтер, Милован Јанковић, прецизни механичар и Томислав Митровић, режисер програма.

Полагањем заједничког венца и цвећа хрватски држаавни врх и представници Јевреја, Срба, Рома и антифашиста који живе у Хрватској, данас су одали пошту жрвама усташког концентрационог логора Јасеновац у Другом светском рату.

Заједнички венац подно „Каменог цвета” положили су председник Републике Зоран Милановић, председник Хрватског сабора Гордан Јандроковић и председник владе Андреј Пленковић.

По цвет су у спомен на жртве положили председник Јеврејске општие Огњен Краус, председник Савета Српског народног вијећа Милорад Пуповац, саборски заступник ромске националне мањине Вељко Кајтази и председник Савеза антифашистичких бораца (САБА РХ) Фрањо Хабулин.

Службена комеморација, коју је ддиректно преносила загребачка Н1 тв, због епидемије коронавируса укључивала је само полагање венца и цвећа, уз поштовање мера социјалне дистанце.

Краус је рекао да је у Јасеновац дошао да „пружи руку” и поручи да је спреман на озбиљне разговоре и односу владе и власти према историји. „Дошао сам и зато да решимо све наше проблеме у интересу Хрватске и да све хипотеке које срамоте ову земљу ставимо ад акта”, рекао је Краус. Ако то не буде решено, поручио је, наредне године сигурно неће доћи. „Сад сам пружио руку да започнемо разговоре. Ако се ништа не оствари, сигурно нећемо бити овде сљедеће године. Неки помаци су направљени”, рекао је Краус новинарима у Јасеновцу.

Континуитет понашања власти према цркви

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да привођење свештенства у Црној Гори, увијено у законску обланду, представља континуитет поступања власти према Српској православној цркви /СПЦ/ у последњих 20 година.

- Да је било добре воље, она се могла показати на самом почетку епидемије у директном контакту са црквама и верским заједницама, посебно са Српском православном црквом, као најбројнијом - оценио је митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је за подгорички дневник "Дан", коментаришући недавно хапшење њега и неколико свештеника, рекао да је полиција, осим мањих изузетака који нису вредни помена, поступала коректно.

- Било је очигледно да је већини њих овај борбени задатак био изузетан терет или им је, макар, било непријатно. Оно што је зачуђујуће је злурадост једног броја медија и појединаца који ликују над чињеницом да се свештеници и верници приводе и унапријед им пресуђују - додао је владика.

Владика Амфилохије сматра да се тиме несумњиво врши и својеврстан притисак на тужилаштво, које тек треба да расуди о евентуалним кривицама.

- Нисам сигуран да је то могуће непристрасно урадити у условима овакве антицрквене харанге - рекао је митрополит Амфилохије.