Јуче и данас

Никола Тесла је 1. јуна 1892. године допутовао у Београд, први и једини пут у животу. У Београд је дошао на позив Ђорђа Станојевића, ректора Београдског универзитета. У великој сали Велике школе, Теслу су дочекали разгаљени студенти. А онда је одржао говор који се и дан данас памти.

- Своју радост, коју ја овога тренутка осећам, ја не умем да вам искажем, али се радујем што могу овом приликом да пред вама, мила браћо, изразим свагда своје најмилије задовољство, да сам био и да вазда остајем само Србин и ништа више...

Дешава се, господо, да човек, удаљен од своје отаџбине, занет послом каквим се ја занимам, по каткад смете с ума своје име, своју народност и своју отаџбину. Али тога, господо, код мене никад није било, а надам се да и неће и не може икад ни бити. Ако се ја и не налазим међу вама, да као и ви што више привредим на олтар српске мисли, ја радим други посао, на други начин прослављам име српско, и на други начин радим и трудим се, да колико могу и ја што корисно привредим своме народу и својој милој браћи. 
И ако има какве славе и заслуге за човјечанство, да се припише моме имену, то та почаст више припада српском имену, српском народу из чије сам средине ја поникао.

Браћо и другови! Хвала вам на толикој пажњи и одликовању.

У Старом Броду, код Вишеграда, почело је обележавање 78 година од масовног покоља више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, који су починиле усташе Јуре Францетића, али уз мањи број учесника због епидемиолошке ситуације узроковане вирусом корона.

Парастосу мучки убијеним српским цивилима присуствовују изасланик председника Републике Српске Слободан Жупљанин, саветник српског члана Председништва БиХ Душко Томић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Српске, коју чине народни посланици Перо Петровић и Небојша Вукановић.

Присутни су и начелници општина Вишеград Младен Ђуревић, Ново Горажде Мила Петковић, Соколац Милован Бјелица, један од донатора Спомен-музеја у Старом Броду Спасоје Албијанић, представници Борачке организације Вишеград, директор предузећа "Хидроелектране на Дрини" Недељко Перишић и директор "Романијапутева" Мирко Пандуревић.

После парастоса биће положено цвеће на спомен-обележје.

Милуновић, који је и председник Одбора Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова, рекао је раније да страдање Срба у Старом Броду и Милошевићима код Вишеграда 1942. године једно од највећих и најсвирепијих које је доживео српски народ у Другом светском рату.

Здравко Чолић, једна од највећих звезда бивше Југославије, рођен је у Сарајеву 30. маја 1951. године. Његове песме сви знамо, а уз честитке се подсећамо кључних тренутака његове каријере који су довели до „феномена Чола“.

Више га је занимао спорт од музике

Најпре је био голман у јуниорима сарајевског „ФК Жеља", али се боље снашао у атлетици. На једном такмичењу је освојио друго место, одмах иза Ненада Стекића.

Први наступ и први певачки хонорар

Музика му јесте била хоби и ишао је у музичку школу, а са другарима свирао и певао у парку. У другом разреду гимназије, на наговор другара Недима Идризовића, пријавио се за такмичење певача аматера у Бијелој. Певао је Lady Madonna од „Битлса" и освојио друго место и свој први певачки хонорар. Тако је све почело. 
Прелазни период

Музика одвлачи превагу и Здравко се најпре прикључује групи „Млади и лијепи“, а 1969. године прелази у „Амбасадоре“ чији су чланови били војни музичари. Пошто због својих обавеза нису могли да одговоре на све позиве за свирке Чолић и Слободан Вујовић оснивају нове „Амбасадоре“ и цело лето са „Индексима“ свирају у Дубровнику.

Један од највећих светских умова

Српски математичар, астроном и геофизичар Милутин Миланковић, велики светски научник, оснивач Катедре за небеску механику на Универзитету у Београду и потпредседник Српске академије наука и уметности рођен је на данашњи дан 1879. године.

Миланковић је један од најчувенијих српских научника, којег је Наса уврстила међу 15 највећих умова свих времена који су проучавали Земљу. Милутин Миланковић био је први српски доктор техничких наука, а у сфери његових интересовања биле су математика, астрономија, климатологија и геофизика. Био је дописни члан Српске краљевске академије, а 1923. године предложио је реформу јулијанског календара, коју је православна црква прихватила.

Миланковић је сачинио најтачнији календар, према којем тропска година траје 365 дана, пет часова, 48 минута и 48 секунди, а подршку су му пружили климатолог Владимир Петрович Кепен и геофизичар Алфред Вегенер.

Једном кратеру на тамној страни Месеца дато је његово име, што је званично усвојено на конгресу Међународне астрономске уније 1970. године у Брајтону. Иста организација је 1973. године у Сиднеју донела одлуку да и један кратер на Марсу буде назван по овом српском великану. Астероид који су открили српски астрономи 1936. године првобитно назван "1936 ГА" преименован је 1979. у "1605 Миланковић".

Прошао је век и по од рођења великог српског родољуба, песника и вечитог романтичара са Неретве. Алекса Шантић је био и остао један од најзначајнијих песника српске лирике. Рођен је на данашњи дан 1868. године.

Алекса Шантић рођен је у Мостару, у патриархалној породици. Рано је остао без оца па је значајан период детињства провео са стрицем. Шантић је, као дете из трговачке породице и сам завршио трговачку школу у Трсту и Љубљани.

По повратку у Мостар посветио се књижевном и друштвеном раду. Домовина му је била вечита муза и инспирација, али није недостајало ни љубавних тема. Штавише, волeо је Шантић, више пута, једну Зорку, једну Емину и Анку, којима је посветио неке од најлепших стихова. Ипак овај вечити романтик највише је волео баш ону која му није била суђена, Анку Томлиновић. Љубав са њом му није била дозвољена, али иза ње су остали ови и многи други безвременски стихови. У њима се и данас многи од нас проналазе.

Шантић је многима симбол Мостара. Остао је у том граду и ту написао неке од најлепших стихова о граду на Неретви.

Српска православна црква (СПЦ) и њени верници 24. маја обележавају празник посвећен Светим Кирилу (Ћирилу) и Методију.

Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије су ударили темеље словенској писмености. Њихови ученици Климент и Наум су саставили писмо Ћирилицу.

Ћирило и Методије су били грчка браћа из Солуна, који су ширили писменост и хришћанство међу неписменим Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији. Својим радом они су помагали културни напредак Словена због чега су остали упамћени као „словенски апостоли“.

Они су створили глагољицу, прво писмо Словена.

После њихове смрти њихови ученици су наставили њихов просветитељски рад.

Ова два брата су рођена у Солуну (Ћирило је рођен 827. или 828., а Методије 815. или 820. године). 

Претпоставља се да су били грчке националности, али су, пошто је Солун био окружен Словенима, научили су словенско-македонски дијалект. 

У Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду данас је одржан четворогодишњи помен великану српског глумишта Велимиру Бати Живојиновићу.

Помену су, осим његове унуке Дине, присуствовали високи функционери СПС-а предвођени председником странке Ивицом Дачићем, који је и министар спољних послова Србије. Дачић је рекао да је подржао иницијативу појединих јавних личности, међу којима Ралета Зеленовића и Нелета Карајлића, да се у Кораћици подигне спомен-дом Бати Живојиновићу.

- То је добра идеја коју сам подржао и пренећу је Скупштини града. Тако би се и Кораћица, а и цели Београд, одужили Бати Живојиновићу за оно што је урадио за нашу земљу и њену културу - истакао је Дачић.

Породица је почетком године одлучила да ексхумира Бату из Алеје заслужних грађана и сахрани га поред његове супруге Луле, у порти цркве у Кораћици. За то су добили одобрење градоначелника Београда Зорана Радојичића, а раније је најављено да се ексхумација очекује почетком лета, пренеле су 'Вечерње новости'.

Храм Светог Николаја у Ечки, крај Зрењанина, изграђен 1711. године, најстарија је црква брвнара у Војводини, а данас је у њој, у присуству мештана тог села, обележена храмовна слава. Старешина храма, јереј Горан Болобан рекао је да су храм саградили православни Срби који су се под вођством Арсенија Чарнојевића населили у то време, а сазидан је по узору на цркве брвнаре у централном делу Србије, међутим, како у том селу није било материјала од дрвета прибегли су градњи материјалом који су имали - земља и шиндра којом је покривена.

Болобан наводи да по томе црква и јесте аутентична и јединствена у овом делу Војводине, а могуће и у целој Србији.

У том храму, навео је, обреде су обављали и православни Румуни све док нису добили православни румунски храм 1885. године, тако да су једно време богослужења обављана на српском и румунском језику.

Указао је да је значај храма у томе што је то молитвени простор од 1711. године, па све до данас, али и то што у њему постоји неколико знаменитости као што су два постављена иконостаса.

Сваког 15. маја Ансамбл „Коло“ прослављао је свој рођендан кроз песму, игру и музику. Ове године, њихов 72. рођендан биће обележен емитовањем једног од највећих пројеката из савремене историје Ансамбла.

На њиховој страници на Јутјубу, са почетком у 20 часова, биће емитован филм Коло на Ташу, који говори о нашој традиционалној и народној уметности.

Филм је настао на основу професионалних снимака концерта „Коло на дар“ који је Ансамбл одржао у јулу 2019. године на стадиону Ташмајдан. Режирао га је Мишко Милојевић.

Сваки Дан „Кола“ такође је и дан када Ансамбл слави људе који су од њега направили то што је данас, додељујући Награду за животно дело. Ове године награда је припала Богданки Боби Ђурић, која је велики део своје каријере провела у Ансамблу.

Од 1958. до 1970. била је његова уметница, 1999. постала је и његова директорка. Током два мандата, кроз развијање иновативних кореографија, подмлађивање кадра и стварање нових секција, извела је Ансамбл из тешког периода и спровела га на пут на ком се и данас налази - пут чувања традиције и освајања будућости.

РТС, Ансамбл „Коло“

На данашњи дан пре 30 година догодили су се велики нереди на стадиону „Максимир” уочи фудбалске утакмице између Динама и Црвене звезде, који су најавили крај СФРЈ.

Звезда је у Загреб стигла као шампион, очекивала се квалитетна утакмица, али дошло је до сукоба навијача и „чувеног” ударања полицајца од капитена Динама Звонимира Бобана, који су кулминирали прекидом.

Из Београда је у Загреб стигло око 3.000 Делија предвођених Жељком Ражнатовићем Арканом, са друге стране домаћи „Бед блу бојси” спремно су дочекали сукоб.

„Страха за нас није било јер, нисмо очекивали да ће се то догодити. Више смо били шокирани. Кад је камење почело да пада на терен, отишли смо у свлачионицу и већину догађаја видели тек касније на телевизији. Играчи Динама су причекали да се ситуација мало смири и заједно смо напустили стадион. Сви смо ми били велики пријатељи, спортисти и до данас смо у одличним односима”, рекао је тадашњи Звездин капитен Стеван Стојановић за Индекс.

Према његовим речима, играчи, колико нису били свесни шта се догађа, толико јесу да то није потребно.