Јуче и данас

Званичници Републике Српске и Србије, делегације и представници организација проистеклих из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата положили су данас венце код централног Спомен-крста на гробљу у Братунцу и одали почаст за око 3.265 страдалих Срба у Средњем Подрињу. Претходно је служен парастос и прислужене свеће за покој душа погинулих.

Од априла 1992. до половине јануара 1993. године у сребреничкој општини убијено је више од 400, а у братуначкој 560 Срба, већином цивила, међу којима већи број жена и деце. Уништена су 43 српска села са више од 100 заселака, као и више верских објеката, девастирана гробља и полупани скоро сви крстови у српским селима.

Пошто је Сребреница проглашена заштићеном демилитаризованом зоном УН у пролеће 1993. године, упади муслиманских јединица из те енклаве и даље су били чести јер су злоупотребљавале заштиту, а нису биле разоружане и изводиле су разне диверзантске акције на српска села и положаје.

Помен српским жртвама из средњег Подриња у одбрамбено-отаџбинском рату организује се у знак сећања на страдање Срба на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и Братунца, када је убијено 69 и заробљено 22 војника и цивила, од којих нико није преживео. 

Централна манифестација прославе Видовдана одржава се у Крушевцу, који је на 631. годишњицу Косовског боја добио споменик посвећен Деспоту Стефану Лазаревићу. Ово монументално дело се после скоро шест и по векова од оснивања средњовековне престонице придружило добро познатим знаменитостима из периода владавине Хребељановића. Споменик кнезу Лазару откривен је у Ћуприји.

Старији син кнеза Лазара, Стефан учествовао је каже историја у више битака него иједан његов претходник на српском трону. Зато је и овековечен као војсковођа на коњу.

Споменик заједно са постољем висок је девет метара, а томе да је био велики владар, задужбинар, књижевник и мецена уметности, сведоче стихови његове најпознатије песме "Словољубве" на северној и грб Србије на јужној страни постамента.

"Стефан Лазаревић је Србију стварао и уобличавао и то не само територијално, већ и духовно", каже Јасмина Палуровић, градоначелница Крушевца. 
Обележавање Видовдана и дана града почело је Архијерејском литургијом у цркви Лазарици, традиционалном литијом, поменом страдалима у борби за отаџбину у центру града и освећењем темеља новог храма у касарни Цар Лазар.

Почаст Гаврилу Принципу и Младој Босни, данас су у Сарајеву и Источном Сарајеву одали представници града Источно Сарајево. Венце су на спомен-обележја положили начелних општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић и потпредседник Скупштине града Источно Сарајево Данко Вучетић. У Сарајеву су положени венци на гроб Гаврила Принципа на гробљу Свети арханђели Георгије и Гаврило, а служби у капели Видовданских хероја присуствовао је и амбасадор Србије у БиХ Александар Ђорђевић.

Гробље и споменик Принципу посетили су и млади представници хуманитарне организације Срби за Србе из свих делова Републике Српске, председник Српског културног друштва "Просвјета" из Сарајева Саво Влашки и малобројни Срби у овом граду који су остали да ту живе.

На споменик Гаврилу Принципу у Источном Сарајеву венце су положили и представници Борачке организације Источног Новог Сарајева.

Ћосић је рекао да су на овај начин одали признање чину који је Гаврило Принцип урадио прије 106 година за слободу српског, али и осталих народа на овом подручју.

Пошто је недавно објавила збирку есеја епископа западноамеричког Максима (Васиљевића) под насловом Виђење невидљивог - суочавања са стварношћу, београдска Лагуна може да се похвали да сад међу својим ауторима има двојицу српских архијереја и то из исте духовне школе владике Атанасија (Јевтића).

За разлику од свог духовног оца, чији списатејски рад обухвата патристичку и другу црквену, као и националну тематику, они у својим књигама објављеним у Лагуни, настоје да свој хришћански поглед на свет искажу у чисто књижевним формама. Владика Максим се у својим есејима бави савременим догађајима и феноменима кроз призму светачке традиције, српског богословља 20. века, филозофије, уметности, актуелних православних токова.

„У новије време написао сам низ есеја у којима сам изнео осврте на поједина збивања на домаћој и светској позорници. Сасвим спонтано дошло је до неочекиваног преплитања тема мог теолошког и пастирског рада са темама које намеће свакодневица… Предајући ове есеје читалачкој јавности, у којој се све чешће поставља смисао постојања Цркве и онога чиме она може да привуче и одушеви човека, изражавам наду да ће моја скромна размишљања посведочити изворни дух хришћанства. Верујем истовремено да се у данашњој теологији издваја једна значајна путања мишљења која је способна да савременике доведе до увида у најзначајније истине Христовог јеванђеља и његовог реализма“, пише владика Максим у уводи своје нове књиге.

Комеморација жртвама усташког логора у Јадовном одржана је без масовног окупљања, уз молитву и говоре представника српске и јеврејске заједнице и Савета за националне мањине, а Милорад Пуповац (СНВ) оценио је да починитељи који су убијали недужне људе и данас уживају поштовање неких кругова.

На комеморацији недалеко од Шаранове јаме, једне од многих јама на Велебиту у којима су кости Срба и Јевреја ликвидираних по расним законима Независне Државе Хрватске 1941, уз представнике Српског народног већа, Координације јеврејских општина и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста, били су и изасланици хрватског председника, Сабора и Владе, као и представници амбасада Србије, БиХ и Аустрије.

Учесници су после тога отишли на Паг, где је био део логорског система Госпић-Јадовно-Паг.

Први пут на комеморацији су била двојица ветерана из Домовинског рата, чланови удружења Ведра (ветерани Домовинског рата и антифашисти), које је Милорад Пуповац посебно поздравио.

Председник Савета за националне мањине Александар Толнауер истакао је на комеморацији да су се ти злочини почели да догађају само 75 дана после успостављања такозване НДХ, и то пре почетка организованог отпора окупацији.

На данашњи дан, пре 34 година, преминуо је песник Мирослав Мика Антић.

У многим текстовима о њему можете прочитати да није волео да прича о себи, али је волео да пише нашироко о многим стварима и догађајима. Најаутентичнији песник домаће књижевности и највећи српски боем друге половине прошлог века написао је стихове у којима и данас инспирацију траже многе генерације.

Најмања песма

Ево најмање песме!

Мања је од зрна мака.

У њој је један осмех

и писмо од једног дечака.

Ако знаш ко га шаље

- што да ти причам даље.

Ако не знаш ко га шаље

- шта те се тиче даље.

“Најмања песма“ је само једна од многих његових песама, у којој је једноставним и кратким стиховима рекао толико тога. Мику многи сматрају дечијим песником, али он је кроз своје “дечије“ песмице учио и младе и старе велике животне истине. Написане дечијим речником његове песме махом погађају све узрасте.

Сутра се навршава 28 година од злочина Хрватске војске над 40 Срба, припадника територијалне одбране на Миљевачком платоу код Дрниша, који се догодио у присуству Унпрофора, а за шта још нико није кажњен.

Информационо-документациони центар "Веритас" су подсетили да је 21. јуна 1992. године Хрватска војска напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу и преузела контролу над седам села. Уочи напада је хрватска страна затражила од српске да се суздржи од евентуалних провокација због Међународног фестивала детета, који је тај дан требало да почне у Шибенику, да би исто то јутро безобзирно напала српске положаје.

У нападу је убијено 40 српских територијалаца, од којих су већину хрватски војници масакрирали после предаје. Преживеле српске заробљенике су, под претњом смрћу, натерали да их баце у крашку јаму намењену за гломазно смеће.

Починиоци су злочин на Миљевачком платоу забележили на видео-траци, која се непосредно после догађаја, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала по видео клубовима широм Европе.

Хрватска радио-станица Сплит у маниру крајњег цинизма вишекратно је емитовала имена погинулих српских бораца уз звуке српске националне химне са разним погрдама.

Господар Јевремова улица једна је од познатијих у Београду, али чак и њене станаре да питате ко је био и шта је тако значајно урадио Јеврем Обреновић - већина би слегла раменима. Ипак, далеко од тога да овај човек није заслужио улицу у центру престонице.

Господар Јеврем Обреновић био је најмлађи брат Милоша Обреновића, једини човек који је жив изашао из Небојшине куле и први “европејац” у Србији, који је у Шапцу ударио темељ за репутацију “малог Париза”.

Рођен је у Горњој Добрињи око 1790. године. Био је једини писмен од браће Обреновића, а у историју се уписао као први проевропски политичар у модерној историји Србије и велики мецена.

У време Другог српског устанка, Турци су га заточили у Кулу Небојша, али је касније пуштен на слободу и постао једини заточеник који је са овог мрачног места изашао жив. Када је имао само 26 година, 1816. године, Милош Обреновић га је поставио за обор-кнеза Шабачке нахије и тад је почело “златно доба” овог града. 
Под његовом управом, Шабац је кренуо да се удаљава од турске традиције и приближава европским трендовима. Главне улице су се секле под деведесет степени, а остале су “кројене” према њима. Шабац је међу првима имао своје апотекаре и лекаре, школу и учитеље, касарну и војни оркестар, прве кочије су возиле шабачком калдрмом…

Одрицање од Светог Василија Острошког у име Хашима Тачија

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оценио је данас поводом рушења нелегално саграђеног дела манастирског конака код Улциња да власт која подржава терористе, руши светиње и да задобија проклетство Светог Василија Острошког.

У Зогању код Улциња јутрос је почело рушење нелегално грађеног манастирског конака Српске православне цркве (СПЦ). Амфилохије је навео да је дозволом и сагласношћу актуелне црногорске власти, Хашим Тачи, један од највећих терориста савременог света постао почасни грађанин Улциња.

- Дај боже да се ова власт, или исцели од тога опакога и отровнога семена или нека је Свети Василије уклони да не загађује овај народ злом, мржњом, братоубилаштвом и богоубилаштвом - рекао је Амфилохије у манастиру Острог, а саопштено је из Митрополије црногорско приморске.

Амфилохије је додао да то није само злочин против те цркве и тог манастира.

- Тиме се скрнави овај живот Светога Василија Острошкога и гради се будућност Црне Горе и њене заједнице на мржњи против Светог Василија Острошког - рекао је он и додао да задобија проклетство Светог Василија. Казао је и да су Турци у време војводе Мирка Петровића покушали да разоре ову светињу. 

Данас се навршава 51 година од смрти Радивоја Кораћа. Представљамо вам шест ствари о легендарном "Жућку".

Радивој Кораћ је погинуо у саобраћајној несрећи 2. јуна 1969, недалеко од Сарајева, у 31. години.

Најбољи стрелац првенства седам година узастопно

Кораћ је у каријери играо за ОКК Београд, белгијски Лијеж и италијанску Падову.

Седам пута заредом је био најбољи стрелац првенства Југославије, а био је познат и по свом карактеристичном извођењу слободних бацања.

Поен до Вилта

"Жућко" је 1965. године на утакмици Купа европских шампиона, против шведског Алвика, постигао 99 поена, а један му је недостајао да изједначи рекорд Вилта Чемберлена.

Медаље са репрезентацијом

Са репрезентацијом је освојио две сребрне медаље на Европским првенствима (1961, 1965), две на Светским првенствима (1963, 1967) и Олимпијским играма 1968, као и бронзану медању на Европском првенству 1963. 

Плоче, "Битлси" и електротехника

Радивој Кораћ је студирао електротехнику, а био је страствени колекционар грамофонских плоча.

Верује се да је баш он у Београд донео прву плочу "Битлса".