Јуче и данас

На данашњи дан, 15.децембра1914. године, Српска војска је умарширала у Београд, аустроугарске снаге су се повлачиле у расулу, Живојин Мишић је постао војвода, а непријатељски комадант Поћорек смењен са дужности аустрогарског комаданта.
Тако је завршрна Колубарска битка, једна од највећих српских победа у историји.
Војска којој је предвиђан потпуни крах од стране војних аналитичара, дигла се из пепела и потпуно разбуцала вишеструко бројнијег и технички доминантнијег непријатеља. 

Погледајте видео - Дани када су Срби јуришали у славу

Нова.рс

Навршиле су се 62 године од смрти Милутина Миланковића, једног од најчувенијих српских научника, којег је НАСА уврстила међу 15 највећих умова свих времена који су проучавали Земљу. 

Миланковић је умро на данашњи дан 1958. године у Београду. Био је први српски доктор техничких наука, а у сфери његових интересовања биле су математика, астрономија, климатологија и геофизика. Био је дописни члан Српске краљевске академије, а 1923. године је предложио реформу јулијанског календара, коју је Православна црква прихватила. Миланковић је направио најтачнији календар према којем тропска година траје 365 дана, пет часова, 48 минута и 48 секунди, а подршку су му пружили климатолог Владимир Петрович Кепен и геофизичар Алфред Вегенер.

Њему у част, једном кратеру на тамној страни Месеца дато је његово име, што је званично усвојено на конгресу Међународне астрономске уније 1970. године у Брајтону. Иста организација је 1973. у Сиднеју донела одлуку да и један кратер на Марсу буде назван по овом српском великану.

Астероид који су открили српски астрономи 1936. године првобитно назван "1936 ГА" преименован је 1979. године у "1605 Миланковић".

Данас се навршава 29 година од злочина хрватске војске над 18 српских и једним мађарским цивилом у Паулин Двору код Осијека, за који хрватско правосуђе још никога није процесуирало по командној одговорности, као ни оне који су прикривали, односно наредили, организовали и реализовали премештање посмртних остатака жртава, а чија су имена позната, саопштио је Информационо-документациони центар "Веритас".

Из "Веритаса" подсећају да је у ноћи између 11. и 12. децембра 1991. године више припадника 130. бригаде Хрватске војске упало у кућу Андрије Буквића у селу Паулин Двор код Осијека, у којој су били у некој врсти кућног притвора мештани углавном српске националности.

Из одмазде за смрт саборца хрватски војници су из аутоматског оружја и ручним гранатама ликвидирали 18 цивила /17 Срба и једног Мађара/, просечне старости 64 године.

Међу убијенима је било осам жена и четири брачна пара.

Само из породице Катић убијени су Дмитар /82/, његови синови Милан /59/ и Петар /54/, снаја Босиљка /47/ и рођака Драгиња /69/. 
После мучног убиства недужних цивила, 17 посмртних остатака је одвезено са места злочина и скривено на простору војног складишта Луг код Чепина, тако што је "гробница" прекривена старим возилима, док је на месту злочина остављен скалпирани леш Вујновић Даре /57/, која је затечена и убијена ван "куће смрти".

Документационо-информациони центар Веритас подсетио је да се данас навршава 29 година од убиства троје чланова породице Зец у Загребу, за које је осуђен ратни помоћник министра унутрашњих послова Хрватске, недавно преминули Томислав Мерчеп.

Михајло Зец (38), његова супруга Марија (36) и ћерка Александра (12) убијени су 7. децембра 1991. године док су Александрина сестра Гордана и брат Душан преживели кријући се у кући.

Због тог злочина ухапшени су припадници Мерчепове јединице - Муниб Суљић, Игор Микола, Синиша Римац, Небојша Ходак и Сњежана Живановић, од којих су неки пред истражним судијом признали убиства, али пошто на суђењу нису имали адвоката, суд није уважио њихове претходне исказе те су ослобођени.

Мерчеп је у мају 2016. осуђен на пет и по година затвора, јер, као командат јединице „Мерчеповци”, није спречио злочине над српским цивилима. Врховни суд му је почетком 2017. повисио казну на седам година.

Председник судског већа Вишег суда у Београду Марина Анђелковић наложила је јуче доношење решења о обустави судског процеса против бившег епископа рашко-призренског Артемија (Радосављевића), који је преминуо 21. новембра.

Пред овим судом по истом предмету настављено је суђење осталим оптуженима за финансијску одштету Епархије рашко-призренске, у периоду од 2004. до 2010, за које се терете: директор некадашњег Епархијског центра „Раде Неимар“ Предраг Суботички, одговорни архитекта Јелена Шубаревић и рашчињени протосинђел Симеон (Дејан Виловски), коме се суди у одсуству.

По тачки оптужнице која после смрти владике Артемија сад терети само Виловског, између осталог, за новац ЕРП исплаћен америчкој адвокатској кући „Венабл“ за лобирање против косовске независности, на јучерашњем претресу настављено је сведочење Џејмса Џатраса, америчког политичког аналитичара, бившег дипломате, саветника за спољну политику и некадашњег лобисте фирме „Ванебл“. У овом вишегодишњем судском процесу Џатрас је први сведок одбране, која је јуче предочила судском већу и Тужилаштву књиге, штампане материјала, радове са конференција, текстове и плаћене огласе америчкој штампи, листинге мејлова и готово хиљаду адресе којима су се „Венбл“ преко Америчког савета за Косово обраћао током лобирања за “српску ствар на Косову“.

Преводи Николе Тесле на енглески језик поезије Јована Јовановића Змаја, објављени су у књизи Владимира Тодоровића и Симе Матића, “Загрљај Тесла и Змај/An Embrace Tesla and Zmaj“.

Књига доноси преводе 13 Змајевих песама, као и Теслин есеј под насловом “Zmai Ioan Iovanovich the Chief Servian Poet of Today/Zmaj Jovan Jovanović, vodeći srpski pesnik današnjicе“, а научник је то публиковао у периоду од 1894-1897. године, у њујоршком часопису за културу “The Century Magazine“, навео је данас агенцији Бета један од аутора књиге Владимир Тодоровић.

У овом подухвату је Тесли помоћ пружило некадашње значајно име америчког песништва, доцније и дипломатије, Роберт Андервуд Џонсон. Наиме, Џонсон је Теслине преводе Змајевих стихова увео у форму стиха, с тим да их је уврстио и у малу антологију песама, заједно са избором савремене поезије Грчке, Пољске, Италије и Ирске. 
Прилоге за књигу написали су и академик Матија Бећковић и председник Матице српске професор др Драган Станић, који је потписан песничким псеудонимом Иван Негришорац, а коришћен је и текст покојног професора на Универзитету Северна Каролина др Васе Д. Михаиловића.

„Ви сте мене ’засули дукатима’”, рекла је Десанка Михизу када је он исхвалио њену књигу „Тражим помиловање”. А и ви сте, цела Ваљевска гимназија и Ваљево, тако мене „засули шакачке дукатима” и нема никога ко би рекао да је то заслуживао, а најмање ја.

Тим речима академик Матија Бећковић у недељу 29. новембра, из свог стана, електронским путем, захвалио је професорима и ђацима Ваљевске гимназије, чији је био ђак, на још једном указаној части поводом његовог рођендана. Иако због епидемиолошке ситуације организована онлајн, традиционална трибина на којој је славни академик говорио о својим гимназијским данима и читао своју поезију, није изгубила на значају, утолико пре што је приређена поводом 150. годишњице Ваљевске гимназије.

– Као што је за старе Хелене најважнија школа била гимназија, то је исто остала и Ваљевска гимназија за мене и њене ученике, а њих већ има 150 нараштаја и сви су они један једини нараштај. То је 150 нараштаја, 150 пролећа и сви су заједно, не само ученици него и професори, јер су многи били и ђаци и професори у тој истој гимназији, као што ће то бити и ови ђаци који су сада у школи... – рекао је Матија. Подсетио је још једном да се не сећа ко је у време његових гимназијских дана био председник општине или секретар комитета у Ваљеву, али да и дан-данас зна ко је у гимназији предавао српски језик, математику, физику...

Прва заједничка држава Јужних Словена проглашена је на данашњи дан пре 102 године. Звала се Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, да би 1929. променила име у Краљевина Југославија.

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца проглашена је 1. децембра 1918. у Београду.

Србија је још почетком Првог светског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије, 7. децембра 1914. године.

- Уверена у решеност целог српског народа да истраје у светој борби за одбрану свога огњишта и своје слободе, влада Краљевине сматра као свој најглавнији и у овим судбоносним тренуцима једини задатак, да обезбеди успешан свршетак овог великог војевања које је, у тренутку кад је започето, постало уједно борбом за ослобођење и уједињење све наше неслободне браће Срба, Хрвата и Словенаца - објавила је тада српска Скупштина.

Убрзо је уследило формирање Југословенског одбора 1915. године, који су сачињавали истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустроугарске, опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.

Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крф, где је 20. јула 1917. донета Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум.

Велики српски писац и сликар Ђура Јакшић /1838-1878/, који је преминуо на данашњи дан 1878. године, био је најизразитији представник романтизма у српској књижевности и један од најдаровитијих српских сликара 19. века.

Писао је родољубиве, сатиричне и социјалне лирске, као и епске песме.

Сликарство је учио у Сегедину, Темишвару, Пешти, Великом Бечкереку /Зрењанину/, Бечу и Минхену. Затим је био учитељ у многим местима у Србији и предавао цртање у Крагујевцу, Пожаревцу и Јагодини.

Ђуру Јакшића његови савременици описивали су као страственог, маштовитог, са ватреним емоцијама и бунтовног и слободољубивог.

Писао је романтичарске песме о слободи и стиховане лирске исповести. У самом врху српске романтичарске поезије су његове песме: "На Липару", "Поноћ", "Мила", "Падајте, браћо", "Отаџбина", "Ја сам стена" и "Ноћ у Горњаку".

Ђура Јакшић написао је и драме у стиховима "Сеоба Србаља", "Јелисавета, књегиња црногорска" и "Станоје Главаш" и око 40 приповедака.

Јакшић је био боем. Дане и ноћи проводио је у београдским кафанама. Упркос туберкулози, писао је и сликао.

За православне вернике сутра почиње шестонедељни Божићни пост, који претходи најрадоснијем хришћанском празнику Рождеству Христовом - Божићу.

Припрема за Божић, који се прославља 7. јануара, потпуна је ако верник на крају шестонедељног поста приступи светим тајнама исповести, покајања и причешћа.

Пост је темељ хришћанског пута и прва неопходност на путу спасења, па Црква пост сматра значајним за духовни живот својих вјерника, али и веома моћним средством за постизање пуног спасења.

Према тумачењу Светог владике Николаја Велимировића, пост се састоји у уздржавању од мрсне хране, злих мисли, похотних жеља и рђавих дела, као и у умножавању молитава, доброчинстава и ревносном упражњавању хришћанских врлина, јер је подвиг поста телесни и духовни.

Циљеви су, поучава владика Николај, “очишћење тела, јачање воље, уздизање душе изнад тела, а све ради прослављања Бога и поштовања његових светитеља”.

Пост се заснива на примеру самог Исуса Христа, који је на хлебу и води постио 40 дана пре него што се суочио са Сатаном.

Током овог поста употреба уља је дозвољена свим данима, осим среде и петка, када се једе храна спремљена на води.