Јуче и данас

Печат кнеза Лазара пронађен је у остацима средњовековног града Рудника што потврђује да је ту постојала владарска резиденција. Археолози Филозофског факултета у Београду и Музеја Рудничко-таковског краја пронашли су металну плочицу, матрицу са угравираним владарским грбом, карактеристичним шљемом, украшеним бивољим роговима и натписом: 

"Господин Лазар, кнез све српске земље".

Печат је урезан у негативу као слика у огледалу да би се читао правилно после отискивања у воску или злату. Археолози истичу да је ову матрицу могао да носи само кнез Лазар или његов најближи сарадник са двора.

Проналазак печата потврђује да је у Руднику постојала владарска резиденција и доказује да је кнез Лазар боравио у Руднику и ту издавао повеље. 

Печат је израђен од аутентичне легуре коју су направили овдашњи металурзи и подсећа на "велики типар", којим је оверена повеља светогорском манастиру Пантелејмону, али и на печат са писма Дубровчанима.

Титула коју је Лазар користио на рудничкој матрици и тип витешког шљема старији је од приказаног на рељефу у Хиландару и указује да је овај печат кнез користио у раној фази владавине, вероватно из периода 1373. године.

У Спомен парку Шумарице данас је, у присуству председника Србије Томислава Николића, служен молебан и одржана коморативна мировна манифестација „Велики школски час” у знак сећања на 21. октобар 1941. када је у том граду стрељано више хиљада грађана.

Венце пред Споменика стрељаним ђацима и професорима поред председника Николића, положили су и представници републичке скупштине, владе, амбасадори Немачке, Француске, Словачке, БиХ, Црне Горе, Кине и Палестине, као и представници амбасада Руске Федерације, Израела, Белорусије и Румуније.

Традиционално венце испред Споменика положили су и представници Прве крагујевачке гиманзије, Градске управе, верских заједница, као и борачких удружења. Обележевању сећања на масовно стрељање цивила присуствовали су и наследници убијених, као и велики број ђака и грађана Крагујевца.

Председник Николић рекао је у изјави новинарима да му је драго што велики број грађана и ђака са пијететом и даље долази у Спомен парк Шумарице.

„Време се мало променило и некад смо били много агресивнији према онима који су нам то радили. Сада време прави заборав и окрећемо се будућности”, рекао је Николић и додао да ће Србија увек памтити данашњи дан.

Ове године, у оквиру „Великог школског часа”, изведен је сценски приказ под називом „Између неба и земље”, по делу „Нишчи”, крагујевачког писца Видосава Стевановића, који је урадио и сценарио. За сценски приказ у којем су учествовали глумци Књажевско-српског театра, Стевановић је урадио и сценарио, музику Зоран Христић, а редитељ је Јано Чањи.

Полагањем венаца на спомен облежја и одавањем почасти ослободиоцима данас је обележена 71. годишњица ослобођења Београда у Другом светском рату.

Председник Србије Томислав Николић положио је венце на Споменик ослободиоцима Београда у Другом светском рату, као и на споменик Црвеноармејцу. Николић је после полагања венаца, уз војне и државне почасти, одао пошту свима који су учествовали у ослобођењу српске престонице током 1944. године.

"Србија је поново на искушењима, ако свако од нас доносећи одлуке има пред собом ваше дело и жртву, нећемо погрешити. Не смемо", речи су које је Николић уписао у спомен-књигу.

Државну церемонију поводом Дана ослобођења главног града предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

"Ми смо народ велике и славне антифашистичке прошлости а многи већи народи него што је српски не могу да се похвале таквим доприносом у борби за ослобађање човечанства", рекао је Вулин. Нагласио је и да је "управо зато на нама да не будемо мањи од својих предака" истакавши да је на нама "да памтимо њихова достигнућа и њихову победу". На нама је и "да наставим да живимо за оно што јесте антифашизам", рекао је Вулин који је претходно положио венце на Споменик олободиоцима Београда и Споменик црвеноармејцу.

У Канади се у понедељак завршавају парламентарни избори који би се и пре отварања биралишта могли да назову историјским. Ту условну одредницу већ имају по најдужој предизборној кампањи у савременој историји – 78 дана.

Расписани су још 4. августа, а одржавају се пре установљеног фиксног датума, 19. октобра.

У другој највећој земљи на свету која се од Атлантика до Пацифика простире на готово 10 милиона квадратних километара, а има само 35 милиона становника, око 26,4 милиона њених држављана са правом гласа бираће 338 посланика за 42. сазив парламента у Отави, 30 више него пре четири године.

Право учешће на изборима има и најмање стотинак хиљада Канађана српског порекла и досељеника других народности из бивше Југославије.

У једној од најнеизвеснијих изборних трка своје кандидате имаће 23 партије. Међу њима су и неке које су пре “изборна егзотика” него што заиста имају шансе да бар један њихов кандидат буде изабран: Пиратска, Марихуана, Комунистичка, Марксистичко-лењинистичка…

Осим водеће три (Конзервативна, НДП и Либерална) остале партије немају шансе за победу. А победник је, према предизборним истраживањима јавног мњења неизвеснији но икад у новије време.

Православни верници често греше у тумачењу обреда. Смисао окупљања око иконе и свеће - захвалност Богу

У понедељак је био Михољдан, недељу дана касније Томиндан, следи Света Петка, Свети Лука, па Митровдан... Почиње "сезона" крсних слава, јединственог православног, породичног обичаја Срба, од прошле године уписаног у Регистар нематеријалног културног наслеђа Унеска. Наш народ обележава више од 80 крсних слава. Свети Никола "чува" највише српских православних породица, а најчешће се славе још Аранђеловдан, Јовањдан, Ђурђевдан, Стевањдан... 

Поштујући суштину православног, хришћанског обележавања свеца заштитника куће и породице, већина свечара славу обележава иконом уз коју су принети свећа, освештани колач и жито (кољиво), често и вино. Истовремено, међутим, "од куће до куће" има и много различитих славских обичаја, који немају никакве везе са православљем и црквеним канонима. Обично су, кажу свештеници, последица верске неукости или укорењеног наслеђа насталог у тешким временима за народ и цркву.

Отац Јован Бабић, трећи парох храма Светог архангела Гаврила у Београду, каже да му искуство показује да су најчешће заблуде оне о месту где би требало да буде икона у кући, о потреби освећења колача и(ли) жита, "подели" светаца на живе и мртве, као и такозваним посним и мрсним славама.

Велики научник и проналазач Михајло Пупин, који је рођен на данашњи дан 1858. године, није хтео да умре док се не помири са Николом Теслом.

Двојица великана посвађала су се јер је Пупин тврдио да је уствари Маркони први регистровао патент. Тесла то Пупину никако није могао да опрости и од тада нису говорили.

Када је, међутим, Пупин, пао у постељу, пред саму смрт марта 1935. године захтевао је да се види са Теслом. У мирењу им је помогла Наталија, мајка професорке Видосаве-Виде Јанковић (96), чији је отац Радоје био генерални конзул у Чикагу и Њујорку (1926-1937), поверљиви официр који је носио ордење руском цару Николају Романову, и блиски пријатељ краља Александра Карађорђевића, Михајла Пупина, Иве Андрића, Ивана Мештровића.

Пупин је наиме тог хладног марта рекао својој ћерци Вави да му доведе Теслу у болницу, у којој је лежао. Она је позвала Наталију и буквално јој казала:

"Папа не жели да умре пре него што се види са господином Теслом" и замолила је да то учини.

Велики Тесла, без обзира на размирице из прошлости, послушао је Наталијине молбе и посетио Пупина. Приликом тог сусрета ни Пупун а ни Тесла нису крили сузе. Ипак, о чему су разговарали током пола сата, колико је трајала посета помирења, остала је тајна.

Убрзо, после тога, Пупин је умро.

Агенције

На данашњи дан рођен је познати писац Иво Андрић, једини српски и југословенски нобеловац, чији су романи и приповетке обележили епоху.

Андрић је студирао књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, где је и докторирао историју са тезом "Развој духовног живота у Босни под утицајем турске владавине". Био је члан Српске академије наука и уметности.

У Првом светском рату хапшен је и интерниран, а између два светска рата био је амбасадор Југославије у Берлину.

У младости је писао песме - "Екс понто", "Немири", "Лирика".

Његова најпознатија дела су романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника", "Госпођица", "Проклета авлија" и "Омер-паша Латас" /недовршен/.

Андрић је написао и низ сјајних приповедака - "Немирна година", "Жеђ", "Јелена, жена које нема", "Знакови", "Деца", "Кућа на осами", путописи и скице "Стазе, лица, предели" и бројне друге.

Нобелову награду за књижевност добио је 1961. године.

Користећи народна предања, легенде, историјску фактографију, али и богатство маште и осећања свијета, Андрић је својим делима подигао монументалну књижевну грађевину.

Срна

Речима "Немате више да бринете за ваше животе, који више не постоје. Зато напред у славу!" мајор Драгутин Гавриловић ушао је у историју када је пре сто година охрабрио браниоце Београда пред одлучујућу борбу са аустроугарским и немачким снагама. Његов војнички пут настављен је и током повлачења преко Албаније и пробоја Солунског фронта. За време Другог светског рата био је заточен у логору код Нирнберга.

Чета 10. кадровског пука, којим је командовао Драгутин Гавриловић, фотографисана непосредно пред одлучујућу битку 

Чета 10. кадровског пука, којим је командовао Драгутин Гавриловић, фотографисана непосредно пред одлучујућу битку

У јесен 1915. године Београд је био на великим искушењима. Аустријске јединице искрцале су се на обалу Дунава и направиле утврђења, одакле су нападале. Браниоци су пружали снажан отпор, а улице Београда биле су разрушене. Према неким подацима, српска и аустријска војска су на одређеним местима биле удаљене само 30 метара. 
Изгледи да се Београд одбрани били су скоро никакви. Међутим, српски војници су ушли у борбу да би војсци, влади и народу омогућили повлачење преко Албаније. Тог седмог октобра, мајор Драгутин Гавриловић окупио је своја три вода, као и остатке већ расутих јединица испред кафане "Јасеница", и загрмевши пуним гласом одржао говор који се препричава већ сто година и који је ушао у војне енциклопедије и уџбенике реторике.

Најодликованија жена Првог светског рата Милунка Савић умрла је на данашњи дан тачно пре 43 година.

Милунка Савић учествовала је у Балканским ратовима представљајући се као мушкарац. После рата, посветила се улози мајке и хранитељке, а и школовала је више од 30 деце.

Жена која је обележила Велики рат, Милунка Савић умрла је пре 43 година. Носилац је војне златне Карађорђеве звезде са мачевима, златне медаље за храборост "Милош Обилић", Легије части ИВ степена, Легије части В степена, француског Ратног крста  и споменица (Албанска споменица и споменица Солунског фронта 1915-1965).

Рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке. Учествовала је у Балканским ратовима под именом Милун Савић. Шишала је косу и повија груди како се не би открило да је жена. Милункина "тајна" откривена је пошто је у Брегалничкој бици (1913) рањена у груди.

Ипак, због успеха који је показала у борби рат је завршила са чином каплара српске војске.

У Првом светском рату била је део чувеног "Гвозденог пука", најелитнијег Другог пука српске војске "Књаз Михаило". За показано јунаштво у Колубарској бици одликована је златном медаљом за храброст "Милош Обилић". Милунка је преживела и велику аустро-угарску и бугарску офанзиву и повлачење преко Албаније. 
У јесен 1915. године Милунка је тешко рањена у главу у Македонији и тако повређена повлачила се преко Албаније. После неколико месеци опоравка вратила се на Солунски фронт где је учествовала у биткама које српска војска води на лето и јесен 1916. године.

Државна комеморативна свечаност посвећена очувању сећања на више десетина хиљада страдалих на стрелишту у Јајинцима почела је одавањем почасти и полагањем венаца страдалима.

Комеморацију, која се одржава уз највише државне и војне почасти, предводио је председник Србије Томислав Николић. Пошту страдалима одали су и потпредседник Скупштине Србије Верољуб Арсић, министар одбране Братислав Гашић, представници Српске православне цркве, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић, као и представници дипломатског кора, удружења грађана и СУБНОРА.

Председник Републике Томислав Николић изјавио је да Србија на добар начин учествује у европским и светским збивањима, а да је због оних добрих људи који су обележили прошлост неопходна истрајност у борби за просперитетну државу, као месту трајног мира. Николић је додао да је борба за равноправан положај Србије у светској политици тешка и понекад мучна. Он је поручио да су прошлост изградили и обележили добри људи и да је због њих потребна истрајност у борби за просперитетну Србију, као месту трајног мира. 
Председник Србије Томислав Николић се уписао у спомен књигу и навео „Вечито ће трајати Србији сећање на вас и борба да се не понови. Због вас и због наше деце".