Јуче и данас

Јовањдан, један од празника посвећених светитељу и пророку који је најавио долазак Спаситеља и крстио га на реци Јордан, прослављља се данас у свим храмовима Српске православне цркве и у православним домовима као једна од најчешћих српских слава.

Према предању, многи су мислили да је Јован обећани месија, али је он, препознавши Исуса када је слушао његове прве јавне проповеди, рекао: 

"То је јагње Божије које узе на себе грехе света".

У Цркви је светитељ познат и као Јован Претеча, а његов празник сврстава се у ред највећих пророчких празника, јер се за Светог Јована, најближег следбеника и блиског рођака Исуса Христа, везује почетак мисије Спаситеља и почетак хришћанске проповиједи.

Овај празник се слави дан после Богојављења, као сећање на Крштење Исусово и улогу светитеља који је припремао народ за нову веру.

"Ја вас крштавам водом, али онај што иде за мном јачи је од мене... Он ће вас крстити Духом Светим и огњем", речи су Светог Јована који је крштавао народ у реци Јордан и позивао на покајање.

На православним иконама Свети Јован је најчешће представљен са крстастим штапом у левој руци и написом 

"Покајте се, јер је близу Царство небеско".

Галерија слика „Сава Шумановић” у Шиду обележиће 22. јануара пригодним програмом 120 година од рођења великог уметника.

Поред промовисања нове сталне поставке у делимично измењеном простору, планирано је да се та свечана прилика искористи да се галерија захвали свим пријатељима куће, институцијама, установама и појединцима који су у претходном периоду помогли и подржали њене програме.

Сава Шумановић (1896-1942) један је од најзначајнијих сликара 20. века.

Рођен у Винковцима, када је имао четири године преселио се са породицом у Шид, гимназију је похађао у Земуну, а Вишу школу за умјетност и обрт завршио је 1918. у Загребу са најбољим оценама када је почео и јавно да излаже своја дела.

У својим раним делима, Шумановић је инсистирао на атмосфери и спретно користио бојене сенке и танке слојеве боје. Поред сликарства, бавио се илустрацијом, графиком и сценографијом.

Године 1920. отишао је у Париз и изнајмио атеље на Монпарнасу. Учитељ му је био Андре Лот, истакнути ликовни педагог правца аналитичког кубизма, а дружио се са Растком Петровићем, Модиљанијем и Максом Жакобом.

Утицаји кубизма су видљиви у тој, али и у каснијим фазама сликаревог рада, па Шумановићева дела остају најрепрезентативнији пример домаћег кубистичког сликарства.

Сава Шумановић је 1927. године насликао „Доручак на трави” (детаљ на слици) , који је наишао на одличне критике у Француској.

Википедија - највећа онлајн енциклопедија на свету коју свако може да уређује, 15. јануара обележила је пуних 15 година од настанка.

Википедија је настала 2001. године као подршка Нупедији, енциклопедији коју су писали стручњаци. Сада њоме руководи непрофитна Задужбина Викимедија. Википедија тренутно има више од 37,9 милиона чланака, од чега је више од 5 милиона на верзији писаној енглеским језиком. Ову највећу енциклопедију у људској историји створило је више од 80 хиљада добровољаца широм света. Википедија је постала један од топ 10 сајтова на свету 2007. године, и једини непрофитни сајт у врху посећености - сваког месеца има више од 15 милијарди прегледа.

„Википедија преиспитује дефиницију знања“, каже оснивач Википедије Џими Вејлс. „Будући да свако може да је уређује, Википедија и други пројекти Викимедије показали су да знање може бити колаборативно, динамично и да сви треба да га стварају. Оно што је својевремено изгледало као невероватна идеја, прерасло је сва очекивања за ових 15 година, захваљујући стотинама хиљада добровољаца широм света који су то омогућили.“

Такође Викимедија Србије је 15. јануара обележила свој јубилеј.

Анђелија Лазаревић, сликарка и књижевница. Милош Црњански ју је готово силом натерао да штампа своје стихове и прозу

Припадала је групи младих и образованих жена, које су писањем и деловањем обогатиле српску културу у првој половини 19. века. Данас је, међутим, као и многе хероине тог кова и доба - готово заборављена. Није то смело да се догоди Анђелији Лазаревић...

- Но, то су све наша посла, као народ смо склони забораву и много тога нисмо свесни - каже др Зорица Хаџић, са новосадског Филозофског факултета, која се истраживачким радом потрудила да дело ове књижевнице и сликарке помери са маргине интересовања критичара уметности.

Анђелија је рођена 1885. године у Београду, као ћерка угледног лекара и књижевника Лазе Лазаревића и Полексије, женског потомка политичара Николе Христића. Имала је тек неколико година када је постало очигледно да је од оца наследила дар за писање и нежно здравље. Била је веома даровита и врло несрећна млада жена. 
- Њен живот је, углавном, био саткан од патњи. Детињство и младост провела је отимајући се од туберкулозе, а на крају је упала у посед друге, много страшније болести. Поживела је једва четрдесет година и успела да иза себе остави пажње вредно књижевно и сликарско дело. Стварала је отимајући од смрти - каже саговорница "Живота плус".

Атанасије Јевтић, пензионисани епископ Српске православне цркве, у отвореном писму јавности оштро је реаговао на новогодишњи ауторски текст премијера Вучића.

"Ретко је и оваква каква је ова титоистичка 'и после Тита Тито Србија' имала на врху власти таквог дилетанта и примитивца какав је Вучић", између осталог стоји у тексту Атанасија Јевтића, који обилује увредљивим епитетима. Он је оптужио премијера да је "приватизовао и небеску и земаљску Србију, и као сваки неокомунистички мутант прогласио се за самозваног господара неба и земље".

"За њега, самозваног скоројевићког окупатора и предратора и Земље и Неба јединствене небоземне Србије, као и за сличне му садашње окупаторе распетог Косова и Метохије, амеронатоовце и Тачијеве учековце, Косово и Метохија су 'мртви' Космет погодан изгледа само за фамозну базу Бондстил и за жуте куће, јер им је небоземна Србија над Косметом 'мртва', тако да се, по форензичару Вучићу, у њој 'само умире', а не и живи – на њој, и за њу и њоме", наводи Јевтић. Он се пита који је то живот премијер Вучић обећао српској деци на Косову и Метохији и додаје да "није ваљда фамозна продаја магле око ЗСО".

Из кабинета премијера Вучића нису желели да коментаришу оптужбе пензионисаног владике Атанасија Јевтића, док из Патријаршије СПЦ о ставу цркве према владичином писму нисмо успели да добијемо, јер је у току обележавање Божића.

Подсетимо, премијер Вучић је за новогодишњи број 'Вечерњих новости' написао ауторски текст, у којем је изнео своја размишљања о задацима који су пред Србијом у 2016. године и нагласио да "следеће и сваке наредне године ни случајно не пожелимо да нам било шта падне с неба, да нас било шта заустави, већ да у свакој од тих година нешто створимо, изградимо, освојимо и зарадимо. Сами..." 

Пре тридесет година данашњи митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић започео је архијерејску службу

Човек је тајна. А шта је човек, Господе, ако не божји слуга? И Христ је био човек. И као богочовек остао је тајна. А човек Богу посвећен, заветован пастви својој где год да је ногом крочио. Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић пре тачно 30 година започео је архијерејску службу, а пет година касније митрополитску, у завичају – Његошевој Црној Гори, и од тада у столици Светог Петра Цетињског обнавља дух, зида, крови и фреска богомоље народу свом.

Када се, испраћен сузама Банаћана, вратио у родну Црну Гору, осветлио је душу посусталом православном народу, обнавља им запуштене и порушене цркве и манастире. Вредан је чуђења и хвале податак да је од доласка обновио и изградио 652 црквена здања, али још вредније да је народ вратио у Цркву, подмладио свештенство и монаштво, па су данас, после четврт века, оне исте опустеле богомоље постале кошнице сада пуне верника, обновљеног духа и обновљене наде.

Свештенство Митрополије црногорско-приморске данас представљају образовани монаси и свештеници са академским титулама: на Цетињу се говоре и преводе руски, енглески, шпански, грчки и старогрчки, немачки, француски арапски, турски, пољски, бугарски, италијански, македонски списи и књиге.

Данас се навршава 100 година од Мојковачке битке у Првом светском рату у којој је војска Краљевине Црне Горе, уз велике жртве, зауставила аустроугарску офанзиву и помогла војсци Краљевине Србије да се повуче из правца Пећи преко Црне Горе и Албаније ка Јадранском мору и Крфу.

Битка на Бадњи дан и Божић, јануара 1916. године у околини Мојковца, представљала је завршну фазу војне операције црногорске Санџачке војске, која је бранила фронт од Вишеграда до Мојковца од октобра 1915. до јануара 1916. године.

У црногорској Санџачкој војсци на Мојковцу било је 6.500 слабо наоружаних војника, под командом сердар Јанка Вукотића. Они су се супротставили аустријској сили коју је чинило 20.000 војника под командом генерала Вилхелма фон Рајнера, опремљених пушкама "маузеркама", 45 топова и десетинама митраљеза и огромном количином муниције. Снаге генерала Рајнера обезбеђивала су крила 53. и 62. аустријској дивизији са укупно 14.000 добро наоружаних и обучених војника.

На Бадњи дан, 6. јануара 2016. године, генерал Рајнер издао је наредбу за напад, мислећи да ће у околини Мојковца наићи на неспремну црногорску војску.

Црногорска војска по организацији, техничкој спреми и обучености није могла да се мери са савременим војскама тог доба.

Српски патријарх Иринеј позвао је све расељене Србе, посебно са Косова и Метохије, да учине све што могу да се врате у своје домове. У Божићној посланици објављеној на сајту Цркве, патријарх Иринеј посебно је поздравио Србе са Косова и позвао их да истрају у вери.

"Апелујемо на све прогнане и избегле са ове наше свете српске земље, као и све прогнане и избегле са својих вековних огњишта, из Далмације, Лике, Славоније, Барање, са Баније и Кордуна, као и из разних крајева Босне и Херцеговине, да учине све што до њих стоји да се врате на своја вековна огњишта, да их обнове, унапреде и сачувају за покољења која ће доћи", наводи се у посланици.

Патријарх је навео да је, међутим, грех поменути невољнике, страдалнике и прогнанике српског рода, а не сетити се свих невољника, страдалника и прогнаника из других народа и земаља, ма које вере они били.

Поглавар СПЦ је посебно поменуо људе са Блиског и Средњег Истока, у Украјини и у Африци.

"Сећајмо их се молитвено и помозимо им делатно кад можемо и колико можемо", навео је патријарх Иринеј.

Према његовим речима, људи и народи су се у савременом свету веома удаљили од Бога и међусобно, што доводи до многобројних злочина. 
"Видимо да се највећи грех, грех убијања човека и читавих људских заједница, свакодневно врши, и то, често, у име Божје. То је за нормалан ум и разум непојмљиво. Питамо се: зар је могуће да неко са именом Божјим на уснама убија невину децу, жене, заробљенике и прогнанике?

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Кравици код Братунца сутра ће бити служен парастос за 158 настрадалих Срба из овог места и суседних заселака, од којих су њих 49 убиле муслиманске снаге из Сребренице на Божић, 7. јануара 1993. године.

После парастоса, присутни ће прислужити свеће код централног спомен-обилежја у Кравици за покој душа свих 3.267 настрадалих Срба из регије Бирач, а делегације ће положити цвеће и тиме ће се обележити 23 године од великог српског страдања на подручју ове братуначке месне заједнице.

Удружење за друштвена истраживања и комуникације из Сарајева данас ће у овом граду обележити 23 године од страдања Срба у Кравици, код Братунца, а сутра ће активисти овог удружења присуствовати комеморацији у Кравици, где ће полагањем венца одати почаст настрадалим жртвама.

Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, где су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало /од којих пет није пронађено ни после 23 године/.

Међу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и две жене. 
Тога дана село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избегавши сигурну смрт.

Поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј рекао је садашњим и будућим житељима Косова и Метохије да треба да буду јединствени у свим питањима.

"Наша порука свим Србима, најпре онима који су смогли снаге и храбрости и остали на својим вековним огњиштима, да и поред многих невоља и опасности којима су свакодневно изложени, остану на земљи својих отаца и предака", рекао је патријарх у интервјуу за приштински часопис „Јединство“.

"А онима који су избегли и који су прогнани, да се врате, обнове своје спаљене домове и поврате своју узурпирану имовину", додао је патријарх. Он је рекао да прогнани Срби са Косова не смеју изгубити наду на повратак својим домовима, иако спаљеним, својим светињама и гробљима својих предака. 

Упутан да прокоментарише своју изјаву да ће Срби своје светиње бранити свим људским средствима, али ако треба и силом, он је одговорио да се светиње бране истином, историјом и културом. 

"Када на ове чињенице насрне сила која их не поштује и не уважава онда се истине, нажалост, бране силом. Молимо се Господу да никада не дођемо у прилику да земљу бранимо силом. Богу хвала, наш народ никада није користио силу да осваја туђе земље, али је био принуђен да се брани и силом. Уздамо се у Божју помоћ да ће у међународним односима побеђивати разум и добра воља", казао је патријарх. 

Патријарх је додао да су свети храмови којим је украшена косовскометохијска земља нада и утеха да ће српска "Палестина" и српски Јерусалим бити и за свагда остати света српска земља.