Јуче и данас

На данашњи дан 1961. године, дакле пре 55 година, полетео је први човек у свемир. Са космодрома „Бајконур“, у 9 часова и 7 минута по московском времену, од Земље се одлепио брод „Вaсток 1“ са пилотом-космонаутом Јуријем Алексејевичем Гагарином.

„Вaсток 1“ је само једанпут облетео око наше планете и за то му је требало 108 минута.

Пошто је постојала велика вероватноћа да мисија не успе и Гагарин погине, направљена су три саопштења за штампу, један у случају успеха и два у случају неуспеха.

Контролори на Земљи су тек после 25 минута установили да је достигао стабилну орбиту.

„Вастоком 1“ је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летелице нису били сигурни како ће људско биће да реагује на бестежинско стање, па су ручне контроле биле закључане како Гагарин не би сам управљао летелицом (шифра за откључавање контрола је била постављена у „Васток 1“ у случају да се деси нешто непредвиђено).

Аутоматски систем је подесио „Восток 1“ у положај за укључивање повратних ракета отприлике један сат од почетка лета. 
Ракете су се укључиле изнад западне обале Африке, близу Анголе, око 8.000 километара од предвиђеног места за слетање и гореле су око 42 секунде.

Због ограничења у погледу масе није било резервних ракета. Капсула је имала залихе за 10 дана које ће омогућити живот и природно опадање орбите у случају да ракете не одраде свој посао како је планирано.

Јасеновац, Јадовно, Пребиловци, јаме на Велебиту нису дело заведених или изманипулисаних људи, већ производ државне политике Независне Државе Хрватске и напора целе те државе да физички истреби српски народ, рекао је антрополог Србољуб Живановић. 

"Геноцид над Србима нису водиле усташе, већ сам врх Католичке цркве на челу са Алојзијем Степинцем", рекао је Живановић, једини професор медицине Државне комисије која је истраживала број жртва у Јасеновцу и председник Међународне комисије за истину у овом НДХ логору са седиштем у Лондону. Истичући да је истина о Јасеновцу и броју страдалих прикривена, Живановић је за "Вечерње новости" навео да је Државна комисија судских антрополога бивше СФРЈ за само три месеца рада 1964. године дошла до закључка да је на стратиштима дуж реке Саве и у логорима НДХ убијено 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. Он каже и да су се стручњаци уплашили бројева до којих су дошли после прве фазе испитивања масовних гробница на стратишту у Доњој Градини, са друге стране Саве од логора Јасеновац. 

"У гробнице, широке шест, а дубоке осам метара, наслагани су једно на друго, по 27 особа, старих и младих. У Доњој Градини наишли смо на жртве које су садистички убијане из мржње и са великом страшћу", рекао је Живановић. Он је навео да је око 20 одсто жртава живо закопано у јаме. 

У раним јутрањим часовима 6. априла 1941. године и без објаве рата започео је напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију.

Тим нападом Југославија је увучена у Други светски рат, а у више ваздушних напада на Београд од 6.30 тог јутра па током наредна два дана учествовало је 484 немачких авиона, од чега 234 бомбардера и приближно 120 ловачких авиона.

Прецизан број жртава никада није утврђен, најчешће се узима да их је било 2.274. Немачке процене говориле су да је жртава бомбардовања било између 1.500 и 1.700.

У Београду је у бомбардовању уништен и добар део стамбеног фонда и инфраструктуре, али и бројни споменици објекти културе, међу којима и национална библиотека.

Пожар у Народној библиотеци, која се тада налазила на Косанчићевом венцу, однео је око 350.000 књига, укључујући и бројне рукописе и разне старине.

Априлски напад на Југославију је био одмазда за 27. март 1941. када су оборени влада и намесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић. Пуч од 27. марта практично је одредио судбину Југославије и трасирао њен пут ка блоку земаља противница нацистичке Немачке. Пуч је извршен у један сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација о преврату доспела у народ, у Београду и другим српским градовима а понегде и широм Југославије (Далмација), избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу.

Србину украли комплетну кућу! 

Цела породична кућа са комплетним намештајем породице Радета Мартића у селу Мајске пољане код Глине украдена је 1. априла и камионом одвезена у непознатом правцу, саопштио је данас Документационо-информациони центар "Веритас" из Београда. 

Ову вест данас је "Веритасу" јавила ћерка покојног Радета, Мира Мартић, која као избеглица живи у Гроцкој у Србији, а поседује држављанство и Србије и Хрватске. Њен покојни отац кућу је саградио почетком седамдесетих година 20. века, а у тој кући је са породицом живeо све до августа 1995. године, када је због хрватске акције "Олуја" избегао у Србију. Раде се 2000. године вратио у Мајске пољане, где је кућу затекао уништену. Он је кућу обновио, уз помоћ Норвешког савјета за избеглице. Три године касније, 2003, Раде је умро, а иза њега су остали ћерка Мира, која је више пута годишње одлазила на породично имање, ћерка Нада која такође живи у Србији и син Жељко који живи у САД, а сваке године одмор је проводио у тој кући. 

Жељко је први сазнао за крађу, тако што га је, како наводи "Веритас", у недељу телефоном обавестио "пријатељ" и послао му преко фејсбука слику на којој се виде само темељи породичне куће. Истог дана на Жељкову молбу један други "пријатељ" је обавестио полицију у Глини о крађи куће, која је почела потрагу, али за сад без резултата. 
Интересантно је, како се наводи у саопштењу "Веритаса", да у селу нико ништа није видео, иако је за демонтажу куће било потребно и више људи и време од најмање два дана. 

Некадашњи епископ рашко-призренске епархије Артемије негирао је у Вишем суду у Београду оптужбе тужилаштва да је са сарадницима оштетио фонд те епархије намењен за обнову манастира на Косову и Метохији. На припремном рочишту, које је било затворено за јавност, некадашњи епископ изјаснио се да није крив, као и да ће одбрану изнети када почне главни претрес који је јаван. Бранилац Артемија, Бранислав Тапушковић, рекао је за „Политику” да ће припремно рочиште бити настављено 10. маја пошто је на данашњем „вођена велика полемика”.

– Тужилаштво је после пуних седам година од почетка поступка предложило саслушање чак 38 нових сведока у вези са обнове манастира на КиМ. То је, према мом мишљењу, довољно за спровођење нове истраге – казао је Тапушковић. Он је додао да ће се одбрана у наставку припремног рочишта изјаснити о тим и другим доказним предлозима тужилаштва, а коначну одлуку који ће се докази изводити и сведоци саслушавати донеће суд.

Припремно рочиште у поступку против некадашњег епископа Епархије рашко-призренске Артемија (Марка Радосављевића) и још троје окривљених, јуче је одржано из другог пута. Претходно је одложено због промене поступајућег судије, јер уместо Зоране Трајковић поступак сада води Бојан Мишић.

Према наводима оптужнице коју је против њих подигло Више јавно тужилаштво у Београду, некадашњи епископ Епархије рашко-призренске Артемије, његов некадашњи секретар Симеон Виловски, власник и директор Привредног друштва „Епархијски центар Раде Неимар” и Јелена Шубаревић оштетили су Српску православну цркву за више од милион и по динара.

Војни пуч и масовне народне демонстрације пре 75 година одредили су судбину Југославије и трасирале њен даљи пут ка блоку земаља противница нацистичке Немачке.

Пуч је извршен у један сат по поноћи, 27. марта 1941. године, а чим је информација доспела у народ избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу.

У Београду, другим српским градовима, али и широм Југославије грађани су узвикивали пароле "Боље рат него пакт" и "Боље гроб него роб".

Британски лидер Винстон Черчил изјавио је тада да је "Југославија пронашла своју душу". Пучем је поништено потписивање протокола о приступању Југославије Тројном пакту (Немачка, Италија и Јапан) од 25. марта.

У име краљевске владе, после мучних преговора, а након оцене да је Југославија стратегијски у безизлазном положају и да се никаква помоћ од савезника не може добити, у Бечу су протокол о приступању Тројном пакту потписали министар председник Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар Марковић.

Уклоњено је намесништво, чија је прва личност био кнез Павле Карађорђевић, а малолетни краљ Петар Други је проглашен пунолетним. 
Планери и извођачи пуча били су припадници неформалне групе, углавном, ваздухопловних официра и појединаца из редова јединица гарде.

Централна личност пуча био је ваздухопловни генерал Душан Симовић, потоњи председник владе, али је неподељено мишљење да је иза њега стајао генерал Бора Мирковић. Истакнуту улогу је имао и мајор Живан Кнежевић.

Сребреница је била злочин против човечности, али не и геноцид, тврди бечки дневник „Стандард” поводом пресуде изречене некадашњем председнику РС Радовану Караџићу. Лист наглашава да пресуда Караџићу није никакво изненађење, укључујући казну због геноцида у Сребреници.

Питање да ли је убиство 8.000 мушкараца и дечака у источно-босанском граду пре 21 године био геноцид је нешто што се данас подразумева политички, историјски и правно, али то га не чини исправним, подвлачи дневник. Сребреница је био стравичан масакр, ратни злочин, злочин против човечности, али не и геноцид, тврди „Стандард”. Лист истиче да Караџић заслужује свих 40 година уатвора на које је осуђен, али не и због овог, јединственог злочина.

„Стандард” подсећа да је геноцид од 1948. као појам уведен у међународни закон, и он означава посебне намере уништавања једне националне, етничке, расне или верске заједнице. Тај појам одговара за холокауст, Стаљинове масовне депортације читавих народа, масовно убиство Јермена током Првог светског рата, као и убиство стотине хиљада припадника племена Тутси од стране Хутуа у Руанди 1994.

Брутални осветнички акт не спада у ту категорију злочина, наводи новинар „Стандарда” Ерих Фрај у свом коментару. Он је указао да 8.000 жртава, имајући у виду да су Бошњаци милионски народ, то не представља геноцид.

Неко ко жели да избрише један народ не штеди све жене, подсећа „Стандард”.

Навршава се 17 година од НАТО агресије и бомбардовања некадашње СР Југославије и Србије, а за жртве, међу којима је био велики број цивила и деце, као и за разарање цивилних објеката, школа, болница до данас није нико одговарао, нити је отворено питање одговорности и ратне одштете. 

Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана. СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. 

У НАТО операцији, која је у Србији позната као "Милосрдни анђео", осим људских жртава, повећаног броја малигних обољења, уништене животне средине, материјална штета процјењује се на више од 30 милијарди долара. Током бомбардовања које је трајало од 24. марта до 10. јуна 1999. године убијено је најмање 2.500 лица, више од 12.500 рањено, коришђене су графитне бомбе, као и муниција са осиромашеним уранијумом, што је изазвало енормно повећан број обољелих о тумора, а те последице ће тек бити видљиве у наредним годинама. 

Током 78 дана бомбардовања погинуло је или нестало укупно 1.008 припадника војске и полиције, теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, међу њима 2.700 деце, рањена су 5.173 војника и полицајца, а десетак особа се и даље воде као нестале. НАТО авијација је избацила више од 23.000 бомби и уништила око 50 одсто производних капацитета СР Југославије.

Ни 12 година после мартовског погрома на Косову и Метохији, правди нису приведени организатори насиља, у којем је протерано око 4.000 Срба и уништено 800 српских кућа и запаљено 35 верских објеката. За три дана насиља убијено је 19 особа, од чега 11 Албанаца.

У тродневном насиљу, покренутом наопаким тумачењем несреће у којој су страдала три албанска дечака, убијено је 11 Албанаца и осам Срба. Осим 19 жртава насиља, како гласи званична верзија догађаја, шест лешева допремљених у приштинску мртвачницу никада није идентификовано. Око 900 особа, Срба, Албанаца и припадника међународних мисија је повређено. Протерано је више од 4.000 Срба.

Више од 800 објеката, укључујући 35 цркава и манастира, тешко је оштећено или потпуно уништено. Према проценама Унмика, у нередима је, на 33 локације, учествовало око 60.000 Албанаца. Повређено је више од 100 припадника Кфора и полицајаца УН, а запаљена су и 72 возила међународних снага.

Статистика Организације за европску безбедност и сарадњу показује да је, због мартовског насиља, косовско правосуђе покренуло 400 случајева.

Према извештајима полиције Унмика, у међусобним обрачунима међународних полицајаца и њихових косовских колега, неколико полицајаца је рањено, али мотиви тих сукоба, уколико није била реч о производу општег хаоса, нису баш најјасније расветљени.

Истовремено, талас насиља покренуо је серију политичких догађаја, попут извештаја специјалног изасланика шефа Уједињених нација Каја Ејдеа и опсервација западних званичника да је нерешен статус био један од кључних покретача немира, што је четири године касније коришћено као алиби за једнострано проглашење независности Косова и подршке САД за такав потез косовских Албанаца.

На данашњи дан 1856. рођен је Степа Степановић, један од највећих јунака српске војне историје. Исте године, у Липлисту код Шапца, почела је да ради једна од првих основних школа у том крају, која данас носи његове име.

У Липлисту код Шапца, на данашњи дан 1856. године почела је да ради једна од првих основних школа у том крају, која данас носи име по Степи Степановићу.

"Из народа сам потекао, са народом сам стално", говорио је често Степа Степановић. Био је свестан великих искушења која долазе и способан и спреман да брани слободу и пружи енергичан отпор непријатељу.

"Веома сам поносна што сам ученица ове школе која носи име по славном војводи. Он је био оличење скормности, јунаштва, и праведности, где год се појављивао уливао је наду у победу", каже Теодора Тодоровић, ученица ОШ "Војвода Степа".

У битку на Церу, ушао је са чином генерала. Волео је животиње а посебно коње. Иако је већ била слепа, са фронта је довео кобилу Вилу. На занимљиве сегменте из његовог живота, на свечаној академији, поводом јубилеја, присутне су подсетили и ученици и запослени у школи у Липолисту.

"Захваљујући посети Рудолфа Арчибалда Рајса, који је боравио овде 3 месеца да види злочине аутроугарске војске, писао је овде о Степи-'Степа је био сељачки син, син каквих данас мало има, који је волео и сачувао особине српског сељака и народне традиције", каже Добросав Тушановић, директор школе "Војвода Степа".