Недељом од 12 до 14 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 119
Топола, варошица у срцу Шумадије, колевка је династије Карађорђевића и центар српске државности с почетка 19. века. Овде прошлост и садашњост причају своју причу о устанку и његовом вођи, краљевима, задужбинама и градитељима, о манастирима и црквама, о чувеним винима и виноградарима, о традиционалној храни и гостољубивости.
Према предању, настала је на месту где су се укрстила четири путна правца, месту састајања и сачекивања где је изникло и разгранало се велико стабло тополе, по коме је с временом цело насеље добило име. Опленац, брдо на чијим падинама лежи варош, име је добило по кривим стаблима која су на њему расла, а користила су се за оплен, део сеоских запрежних кола. Плодно земљиште и умереноконтинентална клима погодују пољопривреди, пре свега виноградарству. Варошица подсећа на насеље из 19. века.
Црква светог Ђорђа на Опленцу је објекат аутентичне лепоте и рафинираног изгледа. Грађена је као храм и маузолеј владарске породице Карађорђевић у српско-византијском стилу.
Парастосом пред спомеником погинулим српских борцима из Првог светског рата на планини Гучево, изнад Бање Ковиљаче данас је обележена 94. годишњица Гучевске битке. Парастос су служили свештеници лозничке цркве, а годишњица битке из Првог светског рата се традиционално обележва на Преображење. Гучевска битка вођена је непосредно после Церске битке у којој је српска војска однела и прву савезничку победу у Првом светском рату. Током ратних операција 1914. године централни положај српских снага на планини Гучево означен је као кота смрти, а борбе, које су почеле 8. септембра, трајале су 55 дана. У част погинулим српским борцима на врху планине подигнута је Спомен костурница, у облику пирамиде, висока 16 метара. Споменик је 1929. године подигло Удружење резервних официра и ратника, као трајно сећање на Гучевску битку.
Бета
Град домаћин: Стокхолм, Шведска, није било противкандидата
Број земаља учесника: 28
Број такмичара: 2.407 (2.359 мушкараца и 48 жена)
Број такмичења: 102 у 14 спортова
Медаље освојило: 18 земаља
Отварање: 5. мај
Затварање: 27. јул
Место: Олимпијски стадион у Стокхолму
Олимпијске игре у Стокхолму прве су на којима су учествовали спортисти са пет континената. Први пут у ери модерних игара такмичања су одржана у току месец дана, од краја јуна до краја јула, а само отварање било је значајно раније.
На Олимпијским играма 1912. последњи пут су додељиване медаље од чистог злата, већ од следећих игара медаље су биле од сребра са позлатом.
Неколико догађаја остају у разним ’нај’ рубрикама. Најдужи меч у историји рвања грчко-турским стилом било је полуфинале на Играма у Стокхолму. Извесни Рус Мартин Клајн и Финац Алфред Асикаинен рвали су 11 часова и 40 минута, а победник, Рус Клајн добио је касније сребрну медаљу јер због исцрпљености није могао да наступи у финалу.
Обраћајући се деци Душко Радовић се обраћа малим људима, упућује их у тајне живота који је пред њима. У делу опуса посвећеног одраслима, он се обраћа великој деци, помажући им да пронађу део себе који су затурили. Како, ухваћени у коштац са животом, са невиношћу не би изгубили и душу 
Боле Милорадовић, Био једном један лав..., уљани пастел, 1989. У аутобиографском и аутопоетичком тексту под насловом „Шта сам то радио” Душан Радовић (29. 11. 1922–16. 8. 2008) каже: „Када данас погледам – ШТА САМ ТО РАДИО – чини ми се да сам више експериментисао, тражио како се све може писати за децу него што сам писао и остваривао неке своје могућности.”
На први поглед, ова изјава може да делује као израз претеране, пригодне скромности. Међутим, у наставку текста, Радовић објашњава: „Сви други пишу своје песме и приче, сеју и негују свој цвет, а ја себи личим на геометра који тражи, мери и утврђује шта све припада деци и литератури за децу.”
Друга изјава помаже нам да и прву посматрамо у новом светлу, а читав Радовићев текст претвара у врхунску поетичку самоанализу. Јер, заиста, једна од кључних тајни вредности Душковог дела састоји се у томе што је подручје дечје литературе успео да – у тематском, формалном и суштинском смислу – до неслућених граница прошири.
Задужбина краља Петра Првог из Тополе, у оквиру програма обележавња јубиларне 90. годишњице окончања Првог светског рата, организује сутра изложбу под називом "Краљ Петар Први Ослободилац - Војнички и владарски пут краља Петра у Првом светском рату".
Изложба ће, под покровитељством Министарства рада и социјалне политике, свечано бити отворена дан уочи обележавања годишњице смрти краља Петра Првог Првог - 15. августа, у изложбеном простору Карађорђевог града у Тополи.
Поставка садржи око 70 оригиналних фотографија из времена Првог светског рата које приказују ратни пут краља Петра Првог, регента Александра, краљевића Ђорђа, Владе Краљевине Србије, Врховне команде, војске, цивилног становништва и савезника од 1914. до 1918. године.
Посебну вредност представљају ратни дневник краља Петра Првог из периода 1915. и 1916. године, бележница регента Александра, ордење додељивано током Првог светског рата, периодичне публикације, међу којима су и две свеске "Новина српских", објављених на грчком јонском оству Крф 1917. године, шири преглед српске и француске штампе и друго.
Радио Оаза RSS