Јуче и данас

Манастири Свети Роман, Наупаре, Покров Богородице у Ђунису плене архитектонском лепотом, аутентичношћу, духовношћу и радо их походе добронамерници из земље и окружења. Њих је протеклих дана посетио патријарх српски г. Иринеј, обилазећи западноморавски крај, чији је центар град Крушевац, некадашња средњевековна српска престоница.     
Патријарха су у Крушевцу дочекали свечано и молитвено. У селу Станци патријарх Иринеј је освештао цркву посвећену Светој великомученици Недељи, а у селу Крвавица освештан је парохијски дом. На Светој Литургији био је и градоначенлник Крушевца, Десимир Павловић. Приређен је културно уметнички програм, млади у живописним народним ношњама су играли кола, рецитовали, верници су разговарали са патријархом о увек актуелним темама вере, свакодневног живота и вечног спасења. Патријарх је посетио и цркву Посвећену Светом Николи у селу Коморанима, у чијој се порти налази најстарија школа у Србији из 1824. године. Патријарх се сусрео и са монахињама у манастиру Покрова Пресвете Богородице у Ђунису, где се уређује манастирско имање. Овај манастир већ сто година привлачи вернике, познат је по бројним чудесним исцељењима. Заправо је на чудесан начин и подигнут. Предање каже да је сеоска девојчица пошла на извор да захвати воду и срела, како је записано у манастирским аналима, Богородицу која јој је казала да ту треба подићи цркву. Исте године, 1898. је изграђена црква брвнара. Осамдесетих година прошлог века, захваљујући ктиторима из земље и иностранства, сазидана је лепа црква, извор уређен и данас је то једно од највећих светилишта у Србији. У октобру, када се слави празник Покрова Пресвете Богородице, окупља се по неколико хиљада верника.

Великог научника, кога се и код нас и у свету обично сете два пута годишње – на датум рођења и датум смрти, у једном дому удаљеном 9.000 километара од Србије спомињу сваки дан. Ако ни због чега другог, онда када се Симонида и Роберт Јут обраћају свом сину Николи, студенту биоинжењеринга, који је име добио по Симонидиној слави, сестри Николети и – генију Николи Тесли.

–У септембру ћемо после 10 година поново у нашим рукама имати сва права за документарни филм и књигу „Тесла:господар муња” и тренутно размишљамо о преводу на друге језике и дистрибуцију. Иначе, управо смо примили телефонски позив у којем су нас обавестили да смо номиновани за национални Еми награду за наш прошлогодишњи документарац „Света поља” – прича нам Симонида Јут коју смо пронашли захваљујући др Јасмини Вујић, професорки са Берклија.

– Ово двоје људи су највише допринели промовисању живота и рада Николе Тесле у последњих 30 година, а добили су најмање признања за то. Током рада на књизи и филму замало нису банкротирали, па су морали да пренесу ауторска права на PBS (за филм) и Barns and Noble Books (за књигу) – објашњава нам др Вујић.

Она је сасвим случајно пронашла информацију о књизи, коју је касније користила и као уџбеник, јер се спремала да на годишњицу бомбардовања 2000. године први пут на једном универзитету у свету уведе предмет о Тесли. Маргарет Чејни, која је била гост на овом предмету, тада јој је рекла за Симониду и Роберта и филм који је управо требало да крене с приказивањем на америчкој телевизији. Пре званичне промоције у јавности, филм је приказан студентима на Берклију.

Мир, тишина, мирис тамјана и смешак монаха и монахиња добродошлица су намерницима током посета манастира Шабачке епархије. Манастири Радовашница, Чокешина, Соко Град имају своје приче а заједнички циљ, са земље се уздићи на небо, волети Господа, волети ближње. Како то раде монаси у њима пише после посете манастирима Љиљана Синђелић Николић.
Време је за ручак а игуманија манастира Чокешина мати Ана позива нас у кухињу. Молитва над трпезом, скромна храна и моја бојазан „можда није требало да им се придружимо, да ли ће бити сад и за њих“. Бећарац од паприке и парадајза из баште, домаћи краставци и јаја, све укусно. Остаде и за друге путнике ако дођу. Крај манастира у великом дворишту, на веранди препуној цвећа увек има посетиолаца, служе их кафицом, соком. Свако би хтео да поприча са м. Аном а она редовно нађе време и нико не оде разочаран и тужан.
„Када с љубављу идемо кроз живот све нам је лакше. Оно што би волели да нама чине људи требало би и ми њима да чинимо“, каже игуманија манастира Чокешина. По легенди манастир је задужбина војводе Милоша Обилића, који је започео градњу уочи Косовске битке 1389. године. Рушен и обнављан током векова дочекао је и наше дане и сведочи о истрајности и труду оних који воле Господа и Богородицу којој је манастир и посвећен.
Данас су ту монахиње које негују баштицу, зидају нови конак како би посетиоци могли и да преноће и на прави начин осете атмосферу и гостољубивост. Ту су забележени бројни примери чудесних исцељења над иконом Пресвете Богородице Чокешинске.

Хидроелектрана на реци Ђетињи код Ужица обележава 110 година рада, саопштила је Електропривреда Србије и најавила да ће тим поводом бити организована међународна конференција о обновљивим изворима енергије.

„Само четири године после хидроелектрана на Нијагари, у Србији је изграђена хидроелектрана по Теслиним принципима. Поводом тог јубилеја на Мећавнику, у Дрвенграду, организује се Међународна конференција о обновљивим изворима енергије и одрживом развоју”, саопштио је ЕПС.

Конференција почиње у уторак, 20. јула, а најављено је присуство министра рударства и енергетике Србије Петра Шкундрића и министра за заштиту животне средине Оливера Дулића, као и представника ЕПС-а и електропривреда из региона.

ЕПС је најавио и да ће конференцији присуствовати и режисер Емир Кустурица и представници компанија која имају искуства у коришћењу обновљивих извора енергије.

У Меморијалном центру Поточари код Сребренице обележено је 15 година од убиства више од 8.000 Бошњака, почињеног од стране припадника Војске Републике Српске у јулу 1995. године.

У Меморијалном комплексу у Поточарима сахрањено је 775 сребреничких жртава које су, у међувремену, идентификоване.

Комеморацији у Поточарима присуствује више десетина хиљада људи, највиши званичници земаља региона, представници више европских држава, САД и међународних организација.

Председник Србије Борис Тадић, који по други пут присуствује комеморативном скупу, у Меморијалном комплексу је положио венац на коме пише: "Невиним жртвама председник Србије Борис Тадић".

Председник Србије је изјавио да изражава жаљење због злочина који су се десили. Тадић је истакао да Србија неће одустати од трагања за починицима ратних злочина, како би људи наставили да живе заједно.

"Ја као председник Србије нећу одустати од трагања за преосталим кривцима и ту пре свега мислим на Ратка Младића", рекао је Тадић, и додао да је 11. јул изузетно тежак дан за породице настрадалих, али и за све људе на простору бивше Југославије.

"Ово је трагедија бошњачког народа, али и свих људи који су живели на простору бивше Југославије", рекао је председник Србије.

Ова страница историје не може да се затвори све док не буду осуђени сви они који су за то криви, рекао је Тадић.

Српски научник и проналазач, несумњиво један од највећих умова у историји Никола Тесла рођен је на данашњи дан, 10. јула 1856. године у селу Смиљан у Лици.
Поводом 154. годишњице његовог рођења Музеј "Николе Тесле" у Београду издао је каталоге најзначајних тематских изложби реализованих у протекле четири године, које су биле посвећене чувеном научнику, на шест це-деова у српској и енглеској верзији.
Данас, на дан рођења овог научника, и у понедељак, 12. јула, сручњаци музеја ће посетиоце провести кроз здање у којем се налази највећа светска збирка докумената о Теслином животу и раду.
Заинтересовани су у прилици да у дигиталној форми разгледају "Теслин чудесни свет електрицитета", Дипломе Николе Тесле", "Књиге из Теслине библиотеке", "Часописи из Теслине личне библиотеке", "Теслина фонтана" и "Тесла у Београду 2. јуна 1892. године", рекао је директор Музеја Владимир Јеленковић.
"Сви патенти и решења Тесле и данас функционишу, без обзира на све техничке иновације које су унете у његове изуме, све је и даље базирано на његовом раду", рекао је Јеленковић.

На дан Св. муч. Акилина и Св. Трифилије, 26. јуна 2010 године као никад до сад српски кичинерски храм Свете Тројице био је испуњен не само српским народом већ и осталим православцима који су дoшли да дочекају мошти и икону Светог Јована Шангајског.
Мошти из Сан Франциска је донео Преосвећени Епископ чикашки Г. Петар из Руске Православне Цркве на поклон и духовну радост нашем светом храму где ће у Кичинеру заувек и остати.
У 17 часова је служено вечерње богослужење и акатист Светом Јовану уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа канадског Г. Георгија, Епископа Петра и осам свештеника. Верном народу се обратио Епикоп Петар испричавши истините анегдоте о Светом Јовану Шангајском којима је он као младић био сведок. Владика Петар је као младић био чтец и ипо-ђакон код Владике Јована тако да је провео неколико година служећи са овим светитељем.
Пред сам крај вечерњег богослужења и акатиста око 19 часова чудом Божјим стигла је икона Светог Јована, која је била изгубљена или због сигурноносних разлога задржана на Торонском аеродрому при доласку са Владиком Петром из Сан Франциска. Случајем тог дана био је самит 20 државника (Г-20) у Торонту, па је безбедност на аеродрому подигнута била до највећих граница.

Српска православна црква и верници данас обележавају Ивањдан, празник Рођења светог Јована Крститеља или Претече чије се име везује за крштење Исуса Христа на реци Јордану и сви догађаје који су тог дана означили почетак новог завета и проповеди хришћанске вере.
Ивањдан је један од три празника посвећених светом Јовану Крститељу који је у хришћанској цркви познат и као Претеча јер је први најавио долазак Исуса Христа и проповеди нове вере. Сматра се да је свети Јован претходио Господу Исусу Христу – његовој проповеди и рођењу.
Свети Јован је рођен шест месеци пре Исуса Христа па се у православној цркви на Ивањдан, поред сусрета Богородице и Јелисавете, мајке Јована Крститеља, помиње и потоње рођење Исусово.
Према Јеванђељу по Луки, Богородица је после Благовести посетила своју блиску рођаку Јелисавету и саопштила јој да ће родити сина. У Четворојеванђељу је записано такође да је рођењем Јовановим испуњено пророчанство анђела о дару Божјем Захарију и Јелисавети који су у дубокој старости добили потомство.

Наши најбољи кошаркаши памте 29. шампионат Старог континента у Атини из 1995. За данашњи мали-велики јубилеј, 15 година од шестог злата наших најбољих кошаркаша (звали смо се Југославија – Србија и Црна Гора), угледале су светлост дана, да се подсетимо, не само незаборавног финала, већ и својеврсног марша, без грешке кроз девет битака, мајстора кошаркашког заната, дугогодишње ноћне море ривала, селекције којој је само небо било лимит, пред којом ни НБА дружини није било свеједно...
Било је злата плавих кошаркаша пре и после те спарне јулске атинске ноћи у “ОАКИ”, али велики сребрни пехар који је први високо подигао капитен Жарко Паспаљ, нешто је посебно, не само због, до тада, најжешће европске конкуренције. У тај наслов првака стале су три године бесаних ноћи и сивих, дугих дана санкција, страствене нетрпељивости противника задојених приземним политичким потребама, али и неспортског прекорачења свих граница доброг укуса и васпитања.
А ти чаробњаци у плавом, каквих је било и биће, у пет деценија европске и светске “страховладе”, тону медаља, у ноћи 2. јула, у ноћи “бити или не бити”, они су били много више од игре. Јачи од свих ривала, сила са трибина, провокација, ма били су комплетни, непоновљиви шампиони земље иза невидљиве бодљикаве жице.

Грачаница 1. јули 2010. год. Достављамо писмо које је Митрополит Амфилохије, Мјестобљуститељ Епархије Рашко-призренске 29. јуна 2010. год. упутио као своје лично и братско обраћање умировљеном Епископу Рашко-призренском Г. Артемију, одговарајући истога дана на његово писмо, упућено на адресу Епархије. С обзиром да је Преосвећени Епископ Артемије одлучио да данас своје писмо објави у дневном листу Политика, Епархија Рашко-призренска осећа обавезу истине ради (а нипошто ради отварања јавне медијске полемике) објави одговор Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија на Епархијском интернет-сајту.
Његовом Преосвештенству Г. Артемију
Умировљеном Епископу Рашко-призренском и Косовско-метохијском
Ваше Преосвештенство,
Одговарамо Вам поводом Вашег „Отвореног писма“ упућеног 29. јуна 2010. године на наше име, као администратора Епархије Рашко-призренске.
На почетку Вашег писма, Преосвећени брате, тврдите да овакво Ваше поступање „на значи да се мешате или да желите да се мешате у нашу власт и управљање ЕРП“. При том придодајете да „ипак не можете мирно и незаинтересовано гледати и слушати шта се догађа са Вашом духовном децом коју сте деценијама „с муком рађали“ и „одгајали...“ Даље у Вашем писму говорите о претешким казнама због „наводне кривице“ Ваше „духовне деце“ – самовољног напуштања манастира, оптужујући нас и неке са нама (у ствари Св. Арх. Синод и Св. Арх. Сабор), да смо узрочници тих поступака неканонским решавањем Вашег („монтираног“) случаја, којим смо „нарушили и разрушили сваки Канонски и Црквени поредак“ и унели „пометњу и раздор“ у целу СПЦ.