Недељом од 12 до 14 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 184

У Хрватској је обележен Дан сећања на Јадовно 1941, усташки логор смрти у коме су током Другог светског рата у НДХ страдале десетине хиљада људи.

Комеморација у организацији Српског народног већа (СНВ), Координације јеврејских општина у Хрватској, Епархије горњокарловачке и Савеза антифашистичких бораца и антифашиста одржана је код централног споменика код Шаранове јаме, једне од 32 јаме на Велебиту у које су усташе бацали своје жртве, саопштио је СНВ.

Председник СНВ Милорад Пуповац истакао је да је ово место било једно од најстрашнијих у Другом светском рату.

Према његовим речима, овде се људи нису скупљали на рад јер није било ни погона, ни насеља, само жица, чувари и заточеници, а идеја слободе 1940-их укаљана је усташком идеологијом којој је било најважније да људе лиши њихових живота, слободе и идентитета.

„Окупили смо се да кажемо 'не' таквој идеји, али и да покажемо да смо спремни да се раме уз раме боримо за другачије идеје државе и слободе. Ово место и окупљање не сме бити средство мржње, посебно не према братском хрватском народу који нису подржавали а ни стајали уз тај покрет и ту државу - казао је Пуповац. Он је истакао да СНВ од држае очекује да омогући оваква окупљања и комеморације жртвама, али и да се уклони плоча са усташким поздравом у Јасеновцу.

Наставак...

Један од најаутентичнијих песника домаће књижевности и највећи српски боем друге половине 20. века напустио нас је на данашњи дан 1986. године.

Мирослав Антић отишао је са овога света пре тачно 31 годину, али је остао бесмртан. И данас живе његови стихови, песме и анегдоте, па се чини да је и Мика ту - слика у свом родном Мокрину, одмара пловећи Тисом или испија прву јутарњу кафу у београдској "Последњој шанси".

Иза овог "последњег боема 20. века" остало је небројано песама и прича. Мика је живео аутентично и непоновљиво, а тако је и умро, на данашњи дан 1986. године.

У књизи "Сутрадан после детињства" Немање Ротара којем је Мика Антић био ујак, аутор је записао и невероватну причу која се збила непосредно након смрти великог уметника.

Мика Антић умро је башти своје кући у Улици Михаила Бабинке у Новом Саду баш дана када је примио Авнојевску награду. У том тренутку већ је био оболео од рака вилице и хирурзи су му одстранили део језика.

Чињеницу да више не може да говори песник је тешко поднео. Много је пио и, скоро фанатично, сликао. Тада је настао циклус предивних слика сунцокрета "боје сунца" коју је Мика добио мешајући окер са златним прахом.

И тако је Мика Антић умро са златом на рукама! Покушали су да му оперу руке, али прах није силазио.

Мика је лежао на одру док су му шаке светлуцале као у библијској причи. На онај свет песник отишао је златних руку.

Курир.рс/Дневно

У склопу обележавања празника, установљеног на пролећном заседању Сабора СПЦ, одржана седница Одбора за Јасеновац

Спомен на жртве нацистичког злочина почињеног 1943. године у Пиви, постао је део православног календара, одлучио је Свети архијерејски сабор СПЦ на недавно завршеном пролећном заседању.

Нови верски празник обележаваће се 7. јуна, а установљен је у знак сећања на 1.290 људи који су побијени од 6. до 12. јуна 1943. у овом делу Црне Горе.

У месту Доли, 7. јуна убијене су 522 особе, од којих су 109 била деца млађа од 15 година. Баш због тога Доли представља највеће стратише у овом крају и постао је место помена свих страдалих Пивљана.

Злочин у Пиви одиграо се током Пете непријатељске офанзиве, познате и као Битка на Сутјесци. Одмазду је извршила злогласна СС дивизија „Принц Еуген”. Већина страдалих побијена је недалеко од манастира Пиве, где су и сахрањени. На том месту је 2004. године подигнута црква посвећена Трећем обретењу Светог Јована Крститеља, који се прославља такође 7. јуна. У овом храму, епископ Јоаникије је први пут преломио славски колач и освештао жито у славу Новомученика пивских.

Два дана касније, одржана је седница Одбора за Јасеновац СПЦ-а. Свету литургију служио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслуживање умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија и епископа пакрачко-славонског Јована (Ћулибрка), док је домаћин био владика Јоаникије. 

Наставак...

Највећем српском авијатичару 20. века Тадији Сондермајеру, данас су открили бисту и на њу положили венце градоначелник Синиша Мали, директор Ер Србије Дане Кондић и директорка Директората цивилног ваздухопловства Мирјана Чизмаров, а представник Српске православне цркве ју је освештао.

Овом свечаном догађају, у парку на углу улица Косте Стојановића и Палмотићеве, присуствовали су и потомци великана, представници Удружења линијских пилота Србије ДЦВ, Ер Србије и Скупштине града Београда који су иницирали и организовали постављање бисте Сондермајеру.

Тим поводом, градоначелник Београда Синиша Мали рекао је да је веома поносан што је имао част да открије спомен обележје пиониру српске авијације и, како је додао, најзаслужнијем човеку за оснивање цивилног спортског ваздухопловства на југословенским просторима.

„Његови подвизи остају записани у историји Србије и њеног ваздухопловства, док данас, њена авио компанија засигурно исписује сопствену историју пратећи стопе великана”, рекао је Мали. Он је подсетио да је Тадија Сондермајер био један оснивача и дугогодишњи директор друштва за ваздушни саобраћај „Аеропут”, првог српског и југословенског авиопревозника којим је утемељена савремена путничка авијација на овим просторима.

„Са изузетним пијететом сећамо се његових подвига које има у српској и војној и цивилној авијацији. Током једне ваздушне битке у Првом светском рату преживео је обарање авиона и стекао ожиљке за цео живот, рекао је Мали напомињући да је Сондермајер био и припадник најелитније француске јединице „Роде”.

Наставак...

Споменик Тибору Церни, једном од 108 припадника Војске Југославије који су страдали у одбрани реона карауле Кошаре, када су их 1999. напале удружене снаге терористичке ОВК, регуларне албанске војске и НАТО снага, откривен је данас у Дебељачи код Ковачице. 

Споменик су открили мајка погинулог Церне - Ката Церна и председник Србије Александар Вучић, који је и положио венац на споменик, интонирана је химна Боже правде...

Венце и цвеће положили су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, начелник Генералштаба генерал Љубиша Диковић, дипломатски представници Белорусије, Кипра, Катара, Венецуеле, Мјанмара, Кубе и Мађарске и представници борачких организација.

Напад припадника ОВК био је силовит и ОВК је заузела караулу, али није успела да дубље продре на Косово и Метохију, што је био основни циљ напада.

Војска Југославије имала је 108 погинулих, а ОВК више од 200.

Пролећа 1999., на свега стотинак граничара ударили су терористи ОВК, тако и припадници регуларне албанске војске и НАТО снага.

Агресори су такође на располагању имали 24 хеликоптера типа Апач, 30 тенкова, 24 оклопна транспортера и 24 вишецевних бачача и 67 дана су дејствовали на наше војнике.

Наставак...

У својој богатој прошлости, Сремски Карловци били су поприште многих догађаја, посебно везаних за српску, а донекле и европску историју.

Овде је склопљен чувени Карловачки мир, којим је 26. јануара 1699. године окончан шеснаестогодишњи рат европских народа с Отоманском империјом и започела њена пропаст. Карловци, који се после овог догађаја налазе у границама Хабзбуршке монархије, од 1713. постају седиште српских митрополита, а од 1848. до 1918. и патријарха.

Од три политичка догађаја значајна за српску историју, два су се одиграла у Карловцима: Мајска скупштина 1848. године, на којој је 1/13. маја проглашена Српска Војводина и коначно су јавно прокламовани захтеви српског народа (територијална аутономија и избор српског војводе), које је обећао и гарантовао још аустријски цар Леополд, уочи Велике сеобе Србе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, и Благовештански сабор 1861. године.

У Карловцима је 12. јуна (1848), дошло и до оружане битке за седиште Српског народног покрета и Српске Војводине, када су место напале мађарске трупе под командом генерала Јаноша Храбровског. Детаље овог догађаја, нажалост мало запостављеног на рачун других револуционарних и националних збивања током 1848/49, открива у својој новој књизи „Српска Војводина - Битка за Карловце” историчар др Жарко Димић, управник Архива САНУ у Сремским Карловцима.

Наставак...

На Тјентишту су данас обележене 74 године од Битке на Сутјесци, највеће битке коју су партизанске снаге водиле у Другом светском рату.

Против 120.000 немачких, италијанских, бугарских снага и снага усташке НДХ, уз подршку 300 авиона, борбу је водило 20.000 партизана, са којима је био Врховни штаб и Централна болница са 3.000 рањеника.

Офанзива је завршена пробојем партизанских снага, њиховим извлачењем из обруча и наставком покрета према југоисточној Босни. У овим борбама погинуло је више од 7.000 бораца Народноослободилачког покрета.

На централном споменику народним херојима, Спомен-костурници на Тјентишту положено је цвеће, а после тога присутнима су се обратили званичници.

Између осталих, обележавању годишњице Битке на Сутјесци, које су заједнички организовали одбори влада Републике Српске и Србије за његовање традиција ослободилачких ратова, присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић и предсједник Социјалистичке партије Петар Ђокић.

У име Народне скупштине Републике Српске присуствовала је четворочлана делегација - народни посланици Вељко Марић, Слободан Протић, Недељко Милаковић и Зоран Пологош.

Наставак...

Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација гарантује територијални интегритет и државни суверенитет СР Југославије, односно Републике Србије.

Зато тачком 10 ове резолуције, Савет безбедности „овлашћује генералног секретара да, уз помоћ одговарајућих међународних организација, успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, и које ће обезбедити прелазну управу при чему ће успостављати и надгледати развој привремених демократских институција самоуправе, како би се обезбедили услови за миран и нормалан живот свих становника Косова”.

Резолуцијом је дефинисао да ће одговорности међународног безбедносног присуства које ће бити распоређено и деловати на Косову укључивати следеће аспекте:

1. Одвраћање од обнове непријатељстава, одржавање и, према потреби, наметање прекида ватре, обезбеђивање повлачења и спречавања повратка на Косово снага савезне и републичке војске, полиције и паравојних јединица, осим како је предвиђено у тачки 6 анекса 2; 

демилитаризацију Ослободилачке војске Косова (ОВК) и других наоружаних група косовских Албанаца, како се захтева у ставу 15;

Наставак...

Запослени на Богословском факултету у Београду убудуће неће моћи да без "посебног архијерејског благослова" наступају јавно и на било који начин учествују у средствима јавног информисања.

Обавештење о томе Деканату, односно професорском колегијуму и свим запосленима на тој високошколској образовној установи, упутио је лично патријарх Иринеј.

Они који прекрше ово правило против њих ће, како је најављено, бити покренут црквенодисциплински поступак.

Ово упозорење патријарха српског дошло је пошто је, како је раније саопштено, петицију против изучавања Дарвинове теорије еволуције потписало, између осталих, и "пет свештеника".

Поводом те петиције, огласио се затим један број наставника и сарадника Православног богословског факултета Универзитета у Београду оценивши да у "програму наставе биологије, на свим образовним нивоима, не постоји ништа што би тренутно могло да замени теорију еволуције". 

Дарвинова теорија била је тема и последњег Светог архијерејског сабора СПЦ, после којег је саопштено да су архијереји разматрали "излишан и у суштини бесмислен проблем, а реч је о уплитању групе наставника и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији еволуције".

Танјуг

„Пошта Србије“ данас је у Београду представила и пустила у оптицај поштанску марку поводом 180 година од успостављања званичних дипломатских односа Велике Британије и Србије.

Централни мотив на пригодној марки представљају портрети кнеза Милоша Обреновића и сер Лојда Џорџа Хоџиса са српским и британским новинама, а штампана је у тиражу од 25.000 примерака.

„Пошта Србије“ на тај начин обележава јубилеј дипломатије, подсећајући на 1837. годину када су топови са Калемегданске тврђаве означили долазак првог дипломатског представника Уједињеног Краљевства пуковника Џорџа Лојда Хоџиса у тадашњу Кнежевину Србију.

На промоцији марке у музеју ПТТ, руководилац Сектора за корпоративни маркетинг и одговорност „Поште Србије“ Нела Бојовић рекла је да објављивањем пригодног издања марке то јавно предузеће даје свој допринос учвршћивању дипломатских веза и продубљивању сарадње две земље. Она је истакла да нова поштанска марка представља подсећање на најистакнутије представнике две државе.

„Изложба која прати поштанску марку је приказ заједничке историје две државе као и личности из свих области друштвеног живота које су својим трудом и постигнућима учиниле још богатијим односе Србије и Велике Британије“, истакла је Бојовићева. Она је додала да је данас пуштена у оптицај марка која је симбол сарадње и дуге традиције билатералних односа између држава и „симболична порука за снажније односе међу земљама посебно у овим данима великих изазова“.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 184