Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Јуче и данас

Страница: 1 2 3 ... 187

На данашњи дан 1984. године преминуо је Душко Радовић, песник, писац, новинар, уредник дечјих редакција Радија и Телевизије Београд и аутор популарне емисије Студија Б "Београде, добро јутро" и једна од највећих легенди српске престонице.

Иако данас ужива култни статус они мало старији Београђани сигурно ће се сетити да је Душко пред крај живота "скинут" са репертоара Студија Б, као и тога да је потпуно нестао из јавности. 

Ево шта се уствари десило и коме је "сметао" Душко Радовић.

- Редакцијски телефони на врху “Београђанке” усијали су се тог јутра, датум скоро нико и не памти, али, кажу, било је то негде између 1982. и 1983. године.

Београђани зову Студио Б. Прошло 7.15, а нема Душка. ПАНИКА! Нека музика свира, али одзвања тишином, сви се упињу али џаба - на таласима који се шире од Теразија према Калемегдану не чује се онај промукли глас да их после оног легендарног “Београде, добро јутро!” пробуди, отрезни, каже оно што сви мисле, али не умеју, или, можда, не смеју да кажу…

Испоставиће се убрзо да се тај глас и то “Београде, добро јутро!” више никада уживо неће чути са таласа велеградског радија. Угасиће га политички моћници. 
“Гашењу” Душка Радовића, легендарног писца, песника, радио и ТВ водитеља претходиће, по суду Партије, велики и сваким даном све већи број “неподобних” политичких афоризама којима урбана легенда буди поспане Београђане ушушкане у привидни спокој осамдесетих.

"Јеси чуо шта је онај лудак јутрос рекао?!"

Наставак...

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. године, уочи католичког празника Велике Госпе, усташе су у логорима Слана на острву Пагу и Јадовно на Велебиту извршиле масовну ликвидацију преосталих логораша.

На Пагу је побијено најмање 791, а на Велебиту 1.500 жртава. 

"Згрожене монструозношћу злочина и бројем побијених заточеника, италијанске окупационе снаге су од Независне Државе Хрватске преузеле цивилну и војну власт на том подручју и наредиле затварање логора смрти", каже за Срну председник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић. 

Додатни разлог за забринутост Италијана био је масовни устанак Срба у Лици против усташке тираније. 

"Желећи да униште трагове злочина и побију остатак заточеника у кратком року, усташки наредбодавци су мотивисали џелате са додатних 100 куна по сату клања. Ноћ уочи католичког празника Велике Госпе, злочинци су у ували Слана на острву Пагу поклали преостале заточенике, мушкарце жене и дјецу", подсећа Басташић. Он каже да су усташки злочинци ујутро, 15. августа, довршили крвави пир, после чега су се, пијани и крвавих униформи, прикључили процесији која се кретала улицама Пага и завршила у католичкој цркви у центру града. 

Наставак...

У цркви рођења пресвете Богородици у Гораждевцу данас је одржан парастос младићима Ивану Јововићу и Пантелији Дакић, које су пре 14 година убиле и даље непознате особе из аутоматског оружја, док су се купали у реци Бистрици. Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић поручио је да Србија и српски народ не заборављају своје жртве.

Ђурић, који је после парастоса положио венац на споменик жртвама у НАТО бомбардовању и деци страдалој на Бистрици, нагласио је да држава Србија не заборавља многострадалну српску Метохију, која је у претходним деценијама била жртва плана за истребљење српског народа са ових простора, који је готово у потпуности успео.

„И зато на данашњи дан помињемо не само Пантелију и Ивана и све младиће чија су имена изгравирана на трагичном споменику који се налази у језгру највеће преостале срппске енклаве у Метохији, и сећамо се десетине хиљада других који су страдали само зато што су српске националности, било да су убијени на својим српским праговима, било да су протерани са својих огњишта”, рекао је Ђурић. Он је навео да не можемо говорити ни о демократији ни о људским правима док год људски живот не вреди ништа и док се не зна или наводно не зна име оних који су одговорни за најстрашнију етничку мржњу и прогон на овим просторима. Управо је многострадална Метохија, казао је Ђурић, била највећа жртва шовинистичког дивљања о чему сведоче трагичне судбине хиљада наших људи.

Наставак...

Тадија Р. Сонденмајер (*19. II 1882, Београд – †10. Х 1967, Београд) био је син познатог пуковника др Романа Сонденмајера, који је у Мајском преврату 1903. оперисао рањеног пуковника Аписа, док му је мати Станислава била ћерка ђенерала Димитрија Ђурића (1838–1893). Велики испит зрелости положио је 1909/1910. у Другој Београдској гимназији. Определио се да студира техничке науке у Немачкој. Када је започет Први балкански рат 1912, Тадија прекида студије и враћа се у Београд где се као добровољац пријављује за војску. Учествовао је у оба балканска рата у коњици где је добио не само чин трупног потпоручника, већ, пошто је био храбар у борбама, и сребрну медаљу „Обилић”.

Униформу није био поштено ни скинуо када започе и Велики рат, где је био пребачен као водник у IV коњички пук „Великог кнеза Константина Константиновича”, тако да је и ту учествовао у свим операцијама ослобођења Београда децембра 1914. Тадија је био у првој извидници која је ушла у град док су у њему још биле многе аустроугарске јединице. Као и у претходна два рата он је, за период 1914/1915, унапређен у чин поручника и додељен му је златни „Обилић”. 
Прешавши Албанију, Тадија се са пролећа 1916, пријавио за тромесечни извиђачки курс, у бази у Седесу, која је била недалеко од Солуна. По свршетку обуке долази у Вертекоп (исто близу Солуна), где је до краја 1917. у ескадрили био прво извиђач, а затим, од јуна исте године, и као војни пилот, за шта се углавном сам и оспособио.

Наставак...

Становници Главинаца, села подно Јухора, око седам километара од Јагодине, којих је 524 по последњем попису, подигло је у селу споменик српском сељаку, јединствен у Србији.

Споменик је рад академског вајара Ивана Марковић, од бетона у боји бронзе.

Приказује сељака, у природној величини, у народној српској ношњи са мотиком на десном рамену и тестијом (земљаном посудом за воду) у левој, иза кога, на око метар, иде жена, забрађена марамом, са корпом хране у десној и малом мотиком у левој руци, како иду на њиву.

"Реч је о највероватније једином споменику сељаку у Србији, имамо споменике научницима, песницима, јунацима... споменик пчели, крави, кукурузу и ко зна коме и чему још, али немамо споменик сељаку, који храни све", рекли су мештани Главинаца.

Председник Месне заједнице Главинци и одборник у Скупштини града Зоран Глигоријевић, каже да су га подигли мештани у захвалност "селу и традицији".

Споменик је 3. августа открио најстарији становник Главинаца Живко Васиљевић. Он има 93 године и целог живота се бавио пољопривредом. 
Споменик је подигнут на регионалном путу Јагодина - Рековац, на раскрсници путева који воде ка Јагодини, Крагујевцу, Рековцу и планини Јухор.

Наставак...

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је данас поводом Дана сећања на све страдале православне Србе у војно-полицијској акцији "Олуја" да можда у читавој историји није било толико братоубилаштва колико у 20. веку и да су Хрвати довршили оно што је започео Анте Павелић.

Митрополит Амфилохије, који је у манастиру Дуљево у Паштровићима крај Будве, са свештенством служио Свету архијерејску литургију и парастос жртвама "Олује", рекао је да је саможивост и самољубље основа сваког убиства и свакога братоубиства.

- То је основа и овога братоубиства кога данас наша браћа Хрвати прослављају као свој велики историјски подвиг, као основу стварања своје државе и своје власти - каже владика Амфилохије. Он је рекао да српски народ, побијен и прогнан са својих вековних огњишта не може, наравно, прихватити такво обележавање тог злочина.

- Ми смо народи који говоримо истим језиком, корење нам је исто. Судбина нам је историјска иста, од иза Карпата, па ево до овде на Балкану. А у исто време верујемо у истога Бога. Отимати од других - то је само сатанска идеологија. То сатанско семе трује људе и народе да се међусобно убијају и кољу. А отето је проклето, давно је рекао народ - поручио је митрополит црногорско-приморски.

Владика Амфилохије каже да се то већ види и у Хрватској.

Наставак...

Имена хрватских пилота који су бомбардовали колоне српских избеглица на територији БиХ позната су хрватском правосуђу, али оно одбија да их процесурира и казни.

Директор "Веритаса" Саво Штрбац за ЕуроБлиц открива да о злочинима Хрватске војске за време акције "Олуја" већ дуго размењује информације са Тужилаштвом БиХ које је, према његовим речима, отворило кривични предмет против 42 лица.

Међутим, Штрбац истиче да власти Хрватске на сваком кораку саботирају истрагу о злочинима ХВ на Петровачкој цести, у Сводни код Новог Града, као и у близини граничног прелаза код Двора на Уни где је, према до сада прикупљеним подацима, почетком августа 1995. убијено најмање 13 српских цивила, док их је око 100 теже и лакше рањено.

- Имао сам прилику да незванично "прелетим" по поверљивим документима хрватске војске о узлетима њихових борбених авиона МИГ-21 7. и 8. августа 1995, где се прецизно наводе локације сa којих су узлетали, опис борбених мисија и бомбардовања српских "моторизованих и оклопних колона" код Бравска и Сводне. Пилоти који су учествовали у тим "борбеним" задацима - а у ствари се радило о ракетирању колона немоћних српских избеглица - били су Данијел Боровић, Иван Селак и Ивица Вандић - тврди Штрбац.

Наставак...

Британска хуманитарка која се у Првом светском рату бринула о српским рањеницима у вароши подно планине Таре основала је сиротиште за ратну сирочад, а заузврат је, уз благослов владике Николаја, сахрањена у порти тамошњег православног храма

Вла­ди­ка Ни­ко­ла­ј је благословио проширење сиротиштаЋерка шкотског барона, Евелина Скарлет, истакнути борац за женска права (Фо­тографије Не­над Ма­рић за изложбену поставку парохијског дома)Ужи­ва­ла је у би­ци­кли­зму, пе­ца­њу, стре­ља­штву, ло­ву и пу­то­ва­њи­маСиротиште за ратне сирочиће у Бајиној Башти Вла­ди­ка Ни­ко­ла­ј је благословио проширење сиротиштаЋерка шкотског барона, Евелина Скарлет, истакнути борац за женска права (Фо­тографије Не­над Ма­рић за изложбену поставку парохијског дома)

Литијом која ће проћи кроз варош и завршити се молитвом на гробу британске хуманитарке Евелине Хаверфилд у порти Храма Светог пророка Илије у Бајиној Башти, тамошња црквена општина обележиће век и по од рођења хероине Првог светског рата чије име слави градић у подножју планине Таре. Свечана поворка биће организована 2. августа на црквену славу, Светог пророка Илију, неколико дана пре Евелининог 150. рођендана, а чињеница да је гроб ове протестанткиње једини у порти православног храма само говори о поштовању које јој указују Бајинобаштани.

Владимир Васиљевић, старешина храма, истиче да Евелина Хаверфилд ту почива уз дозволу владике Николаја Велимировића са којим је била у контакту и који је према њој гајио велико поштовање. Сачувано је и владичино писмо у којем јој је 1920. године, десет дана пре него што је преминула од последица упале плућа, дао благослов за проширење сиротишта за ратне сирочиће које је основала у Бајиној Башти годину дана раније.

Наставак...

Савез антифашистичких бораца Републике Хрватске обележава Дан устанка у Србу, а удружење Хрватска академска заједница домовине и дијаспоре истовремено најављује постављање спомен плоче на родну кућу усташког заповедника Јуре Францетића, пишу хрватски медији.

Поводом Дана устанка 27. јула 1941. године у Србу је уприличен народни збор којим је одата почаст устаницима и цивилним жртвама палим 1941. године.

На прославу су позвани и председница Колинда Грабар-Китаровић, премијер Андреј Пленковић и председник Сабора Гордан Јандроковић, али нико од њих неће доћи, преноси Дневник.хр.

Присутнима се обратио Милан Сурла, борац 6. личке дивизије Никола Тесла, који је рекао да већина њих није ишла у партизане да би се борила за комунистичку власт већ против окупатора те да је антифашизам заједнички Хрватима и Србима.

У име Антифашистичке лиге РХ говор је одржао Зоран Пусић.

„У Србу се догодио масовни народни устанак подстакнут страшним злочинима које су усташе Макса Лубурића починили над становницима овог краја. Устанак су организовали људи који заслужују наше најдубље поштовање јер су се супротставили фашизму док је он био на врхунцу”, казао је Пусић. Он је рекао да је недопустиво да премијер оснива комисију како би се одлучило што учинити са плочом са натписом „За дом спремни” у Јасеновцу.

Наставак...

Била је то наизглед само још једна од многих побуна Срба против турског окупатора. А онда, Први српски устанак је под вођством Ђорђа Петровића прерастао у рат за национално ослобођење и утабао стазу за стицање независности Србије. Због тога је, према речима историчара Дејана Ристића, Карађорђе утемељивач нововековне српске државе.

Двестогодишњица његовог погубљења у ноћи између 25. и 26. јула 1817. прилика је да се да савремени вредносни суд о њему и надогради све оно на чему смо му захвални, истиче Ристић у разговору за „Политику”.

Још пре 1804. године, Ђорђе Петровић се супротстављао османској власти, најпре као хајдук, а затим и у аустро-турском рату и борбама у Кочиној крајини. Потом се вратио у Београдски пашалук, којим је крајем 18. и почетком 19. века владао Кара Мустафа-паша, благ и наклоњен Србима који су га назвали „српска мајка”. Али, у пашалук почетком 19. века долазе дахије – одметнути јаничари. Они се најпре стављају у службу паше, а онда га убијају и заводе страховладу у пашалуку која кулминира „сечом кнезова”, подсећа Ристић.

Погубљење десетина највиђенијих Срба определило је преживеле народне прваке да се 15. фебруара 1804. окупе у Орашцу, где доносе одлуку о подизању устанка. Карађорђа бирају за вођу, на предлог Станоја Главаша који је одбио да стане на чело побуне. Карађорђе је тај избор невољно прихватио, напомиње Ристић.

Наставак...
Страница: 1 2 3 ... 187