Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

Labour Day се обележава као државни празник у Канади првог понедељка у септембру од 1894. године. Међутим, порекло Labour Day-а у Канади може да се прати до бројних локалних демонстрација и прослава у ранијим деценијама. Овакви догађаји су попримили политички значај 1872. године, када су априлске радничке демонстрације у Торонту, у знак подршке штампарима у штрајку, директно довеле до доношења Закона о синдикатима, Trade Unions Act, закона који је потврдио легалност синдиката.

Десет година касније, 22. јула 1882, огромна радничка прослава у Торонту привукла је пажњу америчког радничког вође Питера Џеј Мегвајра, који је организовао сличну параду у Њујорку 5. септембра те године. 

Синдикати повезани са Knights of Labor и Америчком федерацијом рада у Канади и Сједињеним Државама касније су промовисали параде и фестивале првог понедељка у септембру... ДАЉЕ

Српска православна црква данас обележава празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина, који је један од највећих хришћанских празника посвећен Богородици. Празник је успомена на смрт Богородице и према  јеванђелском предању, дан када се она „вазнела на небо“ и „предала свој дух у руке Спаситеља“.

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 28. августа, односно 15. августа по јулијанском календару.

Празновање Успења Богородице установљено је 528. године по жељи цара Маврикија који је 15. августа (према Јулијанском  календару) победио Персијанце. 

Од тог датума сви хришћани славе тај празник.

У поподневним часовима 24. августа 1914. године српска војска налазила се на Сави, тадашњој граничној линији. Пораз инвазионих трупа генерала Оскара Поћорека био је потпун и на данашњи дан Срби су постигли тријумфалну победу у Церској бици.

Ова победа била је прва савезничка победа у Првом светском рату, што је имало огроман значај. Углед Срба овом изузетно је порастао, а намера Поћорека да победом честита рођендан владару, старом Францу Јозефу, 18. август, претворила се катастрофу.

Процене о броју жртава разликују се. Претпоставља се да су Срби имали преко 3.000 погинулих са приближно 15.000 рањених, док је супротна страна имала око 8.000 мртвих и око 30.000 рањених. Заробљено је 4.500 аустроугарских војника.

На данашњи дан 1998. године, на путу Велика Хоча-Зочиште, отети су новинари Радио Приштине Ђуро Славуј и Ранко Перенић. Чланови породице, новинари, представници УНС-а, мисије ОЕБС-а, окупили су се на месту где су последњи пут виђени, поручивши још једном да их траже и не одустају од расветљавања њихове судбине и одговорних за њихову отмицу и нестанак.

Поред плоче на којој пише „Тражимо их“, председница огранка УНС-а на КиМ, Ивана Вановац, рекла је да "као што новинари не одустају када започну неку причу, исто је и са захтевом за расветљавање судбине несталих колега".

"Иако ризикујемо, и јавности и међународним представницима и представницима правосуђа смо постали чак и досадни са причањем, ризиковаћемо да будемо досадни и наставићемо да изговарамо исту реченицу и захтев који упућујемо већ годинама уназад", поручила је Вановац. 

Код спомен-комплекса „Церска битка” у Текеришу код Лознице данас ће бити обележена 111. годишњица битке на Церу, прве савезничке победе у Првом светском рату. Церска битка, која се одиграла током августа 1914. године, представља једну од најзначајнијих и највећих победа Српске војске у читавом току Првог светског рата. 

То је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције.

Остваривши победу у чувеној Церској бици припадници  српске војске предвођени генералом Степом Степановићем пружили су пример безмерне храбрости и патриотизма који је остао уткан у колективну свест нације све до наших дана.

Радио Оаза

Победа на Церу подигла морал целог савезничког света

Српска православна црква данас обележава празник Преображења Господњег, који је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор, када он најављује своје страдање и славу.

Према Јеванђељима, Исус је треће године своје земаљске проповеди на Тавор повео своје ученике Петра, Јакова и Јована и пред њима се појавио преображен "са лицем сјајним као сунце и хаљинама светлим као снег".

Преображење Господње је у православљу познато и као летње Богојављење, јер су се и тада, како пише у Јеванђељу, отворила небеса и зачуо глас Бога Оца - "Ово је Син мој љубезни... њега послушајте". 

Исус, који се преобразио на Гори у присуству Мојсија и пророка Илије, најавио је небеску снагу нове вере и своју улогу Цара над царевима која надилази старозаветне законе и пророке.

На локалитету "Шанчеви на Иванковцу" код Ћуприје, обележена је 220 годишњица од прве велике победе Карађорђевих устаника, над регуларном турском царевом војском.

Бој на Иванковцу је један од догађаја који је свакако обележио историју Србије.

На само неколико километара од Ћуприје, 18. августа 1805. године одиграла се чувена иванковачка битка.

Бој на Иванковцу, означио је крај борбе против јањичара и почетак рата народа Србије против турског царства у Европи. Историјска је чињеница да је ово први отворени окршај српских устаника, под командом Карађорђа Петровића и непосредним руководством Миленка Стојковића и Петра Добрњца, са регуларном турском војском, предвођеном Хафиз-пашом.

У овом боју, Срби су извојевали победу над бројнијом и наоружанијом војском отоманског царства, натеравши је на повлачење према Нишу.

У цркви Светог Ђорђа на Опленцу данас је обележена 104. годишњица смрти краља Петра Првог Карађорђевића, а венце на гроб краља Петра Првог положили су министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић, делегације Министарства одбране и Војске Србије, принц Александар Карађорђевић са породицом, као и представници општине Топола, задужбине краља Петра Првог и чланови удружења за неговање традиције ослободилачких ратова Србије.

Старовић је истакао да је годишњица смрти краља Петра И Карађорђевића прилика да се присетимо лика и дела можда највећег и најважнијег нововековног српског владара, који је већи део свог живота  провео у иностранству, пошто је из Србије отишао приликом абдикације свог оца кнеза Александра Карађорђевића 1858. године.

Српска православна црква и њени верници обележавају сећање на пренос моштију Светог Стефана, првог великомученика. У народу овај дан се назива и Светим Стефаном летњим или Стеваном Ветровитим.

Свети Стефан, рођак апостола Павла, прозван је архиђаконом, првим међу ђаконима, јер је први од седморице кога су рукоположили свети апостоли.

Постављен је у службу за помагање сиротиње у Јерусалиму. Хришћанско учење каже да је чинио велика чуда и помагао људима а сва његова добра дела помињу се у Светом писму Новог завета.

Први је страдао за хришћанску веру, па је назван и Првомученик Стеван. Као проповедник у Јерусалиму, каменован је до смрти. На овај дан, који се слави као Свети Стефан летњи или Стеван Ветровити, обележава се откриће и пренос његових моштију на Сион где су и сахрањене.

За православне хришћанске вернике почео је двонедељни Великогоспојински пост. Један је од најстрожих постова, обележава се у знак сећања на смрт Богородице и дан када се успела на небо.

Госпојински пост најкраћи је од четири велика годишња поста и траје две седмице од 14. до 28. августа, односно Велике Госпојине.

Пост је строжи од Божићног и Апостолског- због великог поштовања према Пресветој Богородици, православни хришћани овај пост посте као и Васкршњи.

Током следеће две седмице, једе се храна припремљена на води, осим у дане викенда, када су дозвољени уље и вино, и на Преображење, када може да се једе и риба.

Први пут овај пост спомиње у списима Теодора Студита, 826. године. Коначно је утврђен на Цариградском сабору 1166.