Дешавања у организацији Радио Оазе

Љубитељи позоришне уметности у Кичинеру протекле суботе имали су лепу прилику да у свом граду, који се оваквим манифестацијама не може баш подичити, виде представу Српског позоришта из Торонта, "Јеси ли то до’шо да ме видиш", Миме Караџића а у режији Ђорђија Живковића. На жалост, ову прилику искористило је свега педесетак поклоника позоришне игре, који су те суботње вечери у овдашњем REGISTRY THEATRE истински уживали у чарима које позориште може да пружи.
Најављена као урнебесна комедија, представа "Јеси ли то до’шо да ме видиш", Миме Каравића, јесте то само на први поглед, јер када се "разгрне" завеса која гледаоце тера на смех из сцене у сцену, онда се пред публиком појави горак окус збиље, јер ова представа као да је преписана из живота. Радња се одвија средином шездесетих година прошлог века, па иако јој је у основи тема  актуелног тренутка тог времена, то јест женидба сина, која, "политички", није подобна за главног јунака Горчила, кога маестрално глуми Ђорђије Живковић, потка саме представе је не тако давна прошлост, а то је време Информбироа. А зна се- за или против- преполовило је тадашњу Црну Гору, а онај ко је први "потегао", у Удбу, да пријави најближег пријатеља, није завршио на оном чувеном Отоку. И цели садржај ове "урнебесне комедије", која је у ствари једна опора драма, врти се око вечне теме- ко је кога издао и ко се због тога каје или не.

У суботу 7. новембра на сцени Registry Theatre, Кичинеру и околини се представила ново позоришна група "d.g.d. Polet Production" из Торонта са комадом "Нова покондирана тиква" аутора Златана Фазлагића.
Изузетно лепо и топло суботње вече можда може да буде изговор за слабу посету, међутим да сте много пропустили доказ су коментари скоро свих посетилаца који су могли да се прочитају са лица на изласку из сале. Сигуран сам да је свако понео кући толико потребне позитивне енергије које су са сцене публици несебично слали Ивана Обрадовић, Јасминка Мандић, Зоран Миленковић, Дејан Петковић, Виктор Гинић и Ксенија Виличић Јовшић.
Треба дефинитивно поменути оригиналан и свеж текст Златана Фазлагића о новокомпонованим богаташима у отаџбини (читај Београду).
Јавите се својим коментарима о представи.
Коментар на представу у Торонту

У недељу вече сцена "PRINCESS CINEMA" - 6 Princess Street W. Waterloo, угостила је глумце "Зоне 416", непрофитне организације, у коју се удружила група ентузијаста, са жељом да се посвете културним садржајима који би обогатили свакодневицу српске заједнице.
У том настојању чланови "Зоне 416" већ су се огледали и у традиционалном извођењу текста Бранислава Нушића представом "Госпођа министарка". Овога пута са "Ожалошћеном породицом 2008", Нушићев текст није ни схваћен нити третиран као табу. Оригинални текст узет је како га је Нушић и сачинио, оријентир за белешку о нашим наравима, а нарав, природа људског бића мења се тешко или никако.
Јер како другачије схватити текст у којој велика група наследника из родног краја долази у Торонто да подели ујкино благо. Луцидна и свежа прича држи пажњу све време, на велико задовољство малобројних који су на крају представе дуготрајним аплаузом испратили све оне који су омогућили 100 минута изванредног менталног задовољства.

О представи написали:
Фестивал позоршта у Отави, ОФСЕТ 2008:
Они који нису видели представу у недељу навече, не знају шта су пропустили. Љиљана Марковић и Диана Василић из Српског позоришта Торонто, почастиле су нас глумачким остварењима којих се ни једна позоришна сцена на свету не би постидела. Хвала им!
Радован Гајић:
...У суботу увече, 29. септембра 2007. године нисам био у позоришту, нисам присуствовао представи “Траг људских зуба” по тексту Мирјане Ојданић. Био сам у прихватилишту за пребијене, малтретиране жене, мајке. А сигуран сам и сва публика у сали позоришта. Водиле су ме Диана Василић и Љиљана Марковић и снажно су ме потресле. Оставиле су у мени дубоки траг женског бола, какав себи никада нисам ни пожелео да приуштим. Страсну и потресну поетску нит спровеле су на сцени смело и до краја.
Смисаоност тој нити дали су редитељи Срђан Рајшић и Војин Васовић. Хвала....
Са гостовања у Чикагу:
"Ljiljana and Diana, I want to thank you again for coming to perform for us this past weekend at our Center. Your performance was heart-rending and uplifting all at the same time. I hope that you'll come to perform for us again sometime soon!"
Са наступа у Кичинеру 12. априла 2009. године у Registry theatre, преслушајте коментар посетилаца, одмах по завршетку представе у којој су Љиљана и Диана поново оставиле неизбрисив траг на све присутне.
Хвала!

Ову познату монодраму Миме Караџића многи су видели давно на телевизији, или су са собом понели видео касете, или ДВД од куће, када су долазили у ове крајеве. Један од главних разлога је сигурно био оригиналан текст, провокативна тема, добра глума и изузетан осећај док се гледа.
Све то и много више, посетиоци су имали прилику да доживе 15. марта у просторијама Princess Twin Cinema, 46 King St. North у Waterloo-у. Изузетно расположен Ђорђије Живковић, шта би тек било да је сала била пуна, пренео нам је миље давно заборављених обичаја из отаџбине, тачније Црне Горе. Малобројна публика је уживала у језичким бравурама, сценским ефектима и геговима Ђорђија, иначе члана Српског позоришта у Торонту, и сигурно је напустила салу широког осмеха и понела кући пуно срце.
Преслушајте кратак одломак из представе са Ђорђијем Живковићем

Звонко Богдан и тамбурашки оркестар Радио-ТВ Нови Сад, одржали су у недељу 22.фебруара у сали Српског културног центра у Ватерлуу концерт за памћење.
Три сата непрекидне цвирке и песме, као и пре две године, није оставило равнодушне посетиоце, играло се и певало уз староградско-панонске хитове који вечно трају, на задовољство публике свих генерација.
Колаж фотографија: Андреј Павловић
Овде можете да преслушате део концерта, са акцентом на амбијент: КОНЦЕРТ ЗВОНКА БОГДАНА

Дођите на представу 'Пулс Театра'. Наше 'Луде бубе' ће својом игром и песмом победити зимску хладноћу, разгалити ваша срца и уз помоћ Снешка Белића показати вам...
На овај позив, 18. јануара 2009. године, и поред лошег времена одазвао се завидан број малишана и родитеља. Млађани глумци Младена Обрадовића (Саша Самарџија, Катарина и Софија Ђого, Ања Трајковић), успели су да анимирају најмлађу публику Кичинер-Ватерлуа, Гвелфа и околине. Остварен је леп и квалитетан контакт, тако да је млада публика била активан учесник збивања на сцени. Певало се, одговарало на питања, аплаудирало...
Било је право задовољство видети толико задовољства на лицима наших најмлађих, што је у исто време била и порука:
- Мислите и на нас, јер и ми знамо, хоћемо и можемо да негујемо матерњи језик и културу далеко од Србије!
А знали су, били су изванредна публика – за свако поштовање, уз обећање - мислићемо на вас!
Упознајте се са радом Младена Обрадовића и "Пулс театра"!
Исто вече занимљиву изложбу фотографија, рађених у "Пикасо техници", имао је и наш суграђанин Илија Малеш.

Најатрактивнија локација у Торонту, брод 'Captain John's', био је место где су многи из Торонта, Кичинера, Хамилтона... изабрали да проведу 'најлуђу' ноћ и сачекају Нову 2009. Годину.
Слике су ту да комплетирате утиске заједно са аудио записом, нарочито за оне који нису били, јер звук који су производили 'Боеми', на задовољство многих, можете већ сада и ви да преслушате:
Колаж песама и игара
Ако ипак имате критике, сугестије да ово дружење буде још боље - ЈАВИТЕ СЕ

Отац Драгиша и мајка Зорица имају четворо деце, ћерке Веру и Наду и синове Слободана и Миодрага. Ћерке и син Слободан су тројке. Долазе из Србије због низа хируршких операција за њихову слепу децу. После порођаја тројке су биле у инкубатору услед чега је двоје деце потпуно ослепело. После прве операције у Бостону, дечак и девојчица једва да могу да препознају веће објекте испред њих. Додатни хируршки захвати би им омогућили да поврате вид. Средства неопходна за операцију су велика и неопходна.
Ове млади људи иако без физичког вида имају богат духовни вид. Бог их је подарио са прелепим гласовима, а они су тај дар искористили за извођње традиционалних Српских народних и духовних песама. Сви који су их чули се слажу у једноме. Њихово певање код публике изазива јединствено узбуђење и усхићеност. У исто време изазива и радост и тугу.

У суботу 21. јуна 2008. године, на броду 'Captain John's', Оne Queen's Quay West у Торонту, одржано је 15. по реду (Ко би рекао да је већ прошло толико временa!), дружење под називом 'Хеј салаши'.
Госте је увесељавао Душан Сувајац и Горан Гојевић са пријатељима. Посебно задовољство је била играчка тачка Академије Бате Марчетића, коју су присутни са одушевљењем поздравили.
Спонзори забаве били су, између осталих: 
- World TV,
- Malev,
- Бањалучко пиво,
- Соколова ракија...
Колаж слика урадио Андреј Павловић