Екатарина Велика
Михајловић као носилац права на име "Катарина II" ускраћује им могућност да се и даље користе њиме, па бенд мења назив у "Екатарина Велика" и 1985. године издаје такође истоимени албум, који добија повољне критике и скреће пажњу на бенд, са великим хитовима "Очи боје меда" и "Модро зелено".
Албум из 1986. године, "С ветром уз лице", лансира групу на сам врх југословенске рок сцене, где са Миланом Младеновићем на челу остаје све до 1994. године, издајући серију успешних албума.
Током рада са "Екатарином Великом", Младеновић сарађује као продуцент на албумима бендова "Густаф и његови добри духови" и "Фит". Заједно са осталим члановима бенда, Младеновић се 1985. године појављује у филму Горана Марковића "Тајванска канаста", а следеће године и у филму Дарка Бајића "Црна Марија" где игра главну улогу и за који је написао нумеру "Bus Station".
Крајем осамдесетих пише музику за једну позоришну представу, а 1992. године са члановима група "Партибрејкерс" и "Електрични оргазам" формира састав "Римтутитуки", чија је музичка активност концентрисана на антиратну пропаганду, и са којим снима сингл "Слушај 'вамо!".
Сингл издаје Радио Б92, а промовисан је концертом на камиону који је кружио улицама Београда.
У лето 1994. године Младеновић путује у Бразил, где са дугогодишњим пријатељем Митром Суботићем - Субом и неколико бразилских музичара снима албум "Angel's Breath".
У августу 1994. године, после наступа "Екатарине Велике" на Фестивалу у Будви, Младеновић је пребачен у болницу где је установљено да има рак панкреаса.
Милан Младеновић (36) је умро 5. новембра 1994. у Београду, где је и сахрањен је на Новом гробљу. Његовом смрћу "Екатарина Велика" је престала да постоји.
Рачунајући и раздобље када се звао "Катарина II", бенд је издао укупно седам студијских албума - "Катарина II" (1984), "Екатарина Велика" (1985), "С' ветром уз лице" (1986), "Љубав" (1987), "Само пар година за нас" (1989), "Дум дум" (1991), "Неко нас посматра" (1993), као и три жива албума.
Најпознатији хитови су "Очи боје меда", "Tattоо", "Модро и зелено", "Буди сам на улици", "Као да је било некад", "Ти си сав мој бол", "Новац у рукама", "Земља", "Поред мене", "Љубав", "7 дана", "Људи из градова", "Круг" и "Пар година за нас".
У новембру 2006. године песма "Пар година за нас" је изгласана за најбољу југословенску песму свих времена у анкети слушалаца радија Б92.
Младеновић је у једном интервјуу 1992. године рекао да је "Пар година за нас" најбоља песма коју је "Екатарина Велика" направила.
Бојан Печар умро је у Лондону од срчаног удара 13. октобра 1998. у 37. години, а Маргита Стефановић 18. септембра 2002. године у Београду у 43. години.
Многи музичари сматрају да је "Екатарина Велика" један од најзнaчајнијих бендова на простору бивше Југославије и на југословенској рок сцени уопште.
РТС