Рушење авалског торња у НАТО бомбардовању 1999. године житељи Београда су доживели врло емотивно, јер је био више од грађевине. Био је сигуран знак да смо код куће, могао се видети из свих делова града, а са терасе видиковца на торњу, валовита и плодна Шумадија, била је као на длану. Стога је било и за очекивати да ће једнога дана, поново, Београд да добије свој светионик.
Иницијатор акције за изградњу торња је уредник Радио телевизије Србије Милош Бата Милатовић, Удружење новинара Србије, а око осам милиона евра, колико је коштала изградња, донирали су грађани, Град и Република, а радови су почели  2007. године. Нови торањ на старом месту је нешто виши од претходног, али поново највиши на Балкану. Има 204, 68 метара, истог је облика, али технички осавремењен. У средишту грађевине су два лифта која за мање од минут превозе посетиоце до врха торња. На 122 метра је видиковац, а испод њега ресторан који је, у сваком погледу, на највишем нивоу. То је један ниво куполе торња, испод кога се налазе ПТТ и ТВ сала.
Торањ на Авали је пројектован да издржи потресе јаче од девет степени Меркалијеве скале, а у њега је уграђено око четири хиљаде тона армираног бетона, док су материјали од којих је грађен отпорни на високе температуре. Пројектанти су прорачунали да ће се врх торња, при ударима београдске кошаве, максимално померати 60 центиметара, док ће амплитуда померања антене бити до једног метра. Када је реч о стабилности торња треба рећи да су три крака која су у основи грађевине, укопана у земљу скоро девет метара.
Над Београдом је поново засијао авалски торањ, грађевина која је у правом смислу лепота и знаменитост града. Баш као што је и планина Авала, од центра града удаљена свега 15 километара. Она је развође  две престоничке реке, Саве и Дунава, богата је рудама и минералима за које су знали још стари Римљани. На њој расте око 600 биљних врста, има уређене пешачке стазе,  па је омиљено излетиште Београђана и гостију, а посебно планинара. Авала је прича о српској историји, о бурним ратним временима, на која највише подсећа споменик Незнаном јунаку и споменик совјетским ратним ветеранима.
Међународни Радио Србија/Јелена Глигорић