Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У низу годишњица и јубилеја који ће ове године бити обележени у свету, и код нас, на првом месту ће се, тачно за 25 дана, наћи два века од рођења природњака, и оца модерне биологије, творца теорије о природној селекцији односно пореклу врста и еволуцији, Чарлса Дарвина.
Две стотине година од рођења Чарлса Дарвина 12. фебруара неће бити једини јубилеј који ће бити прослављен, нарочито у великој Британији. Још један датум везан за Дарвиново име „пада” у ову годину – то је 24. новембар 1859. године, дан објављивања Дарвиновог капиталног дела које је променило поглед на постојање живих врста на Земљи. Наиме, тачно тог дана из штампе је изашла Дарвинова књига „Постанак врста путем природног одабирања” у којој је изнет принцип „по којем се свака промена, ако је корисна, чува...” и који је славни научник назвао природном селекцијом.
Сам појам еволуције није била оригинално Дарвинов; он се јављао и пре њега, али Дарвинова заслуга јесте у томе, научници се слажу, што је одговорио на питање како се она одиграва, односно открио „механизам еволуције, а то је – природна селекција.” Његово чувено петогодишње путовање „Биглом” отворило му је очи: „уверио се у супротно од онога што је раније мислио – да је свака врста настала одвојено и самостално, остајући непромењена од почетка света – и да нове врсте настају из старих, као одговор на промене услова у животној средини.”

Дарвин је рођен у Шрузберију, Енглеска, а умро је 19. априла 1882. године. Никада није био, како је говорио, атеиста у оном смислу да негира постојање Бога. Агностик би била тачнија дефиниција мог става, рекао је једном. Иако припадник Англиканске цркве, из биографских података се види да је престао да верује у хришћанство 1851. године, после смрти своје десетогодишње кћерке Ени. Англиканска црква, пак, односно њени најревноснији припадници, нападали су Дарвина због теорије о пореклу врста; Црква никако није могла да прихвати да је „и човек, као сваки живући организам на земљи, настао као резултат еволуције.” Ипак, у септембру 2008, уочи Дарвиновог јубилеја, Англиканска црква је објавила саопштење у којем стоји да је 200-годишњица Дарвиновог рођења право време да се извини Дарвину због тога што га је погрешно разумела и зато што је, „лоше реагујући у првом тренутку, охрабрила друге да га и даље не разумеју.”
Поводом 200 година од Дарвиновог рођења, новчић са његовим портретом и – преко пута, сликом мајмуна, требало би да у Енглеској буде само један од начина обележавања овог јубилеја. Поред реконструисаног „Бигла”, очекује се и комплетирање Сабраних Дарвинових дела на Интернету. Објављено је да пројекат води Универзитет Кембриџ, да је већ дигитализовано више од 50.000 страница и 40.000 фотографија, да је приступ слободан, а да су обезбеђени преводи на немачки, дански и руски језик.
Са највећим, међутим, нестрпљењем познаваоци светске научне и научно-популарне литературе очекују ново дело славног Ричарда Докинса (1941), енглеског етолога и еволуционисте, заговорника идеје да је ген главна јединица селекције у еволуцији. Докинсова књига подупире теорију еволуције, и њен је излазак најављен у САД („Фри Прес”), тачно 24. новембра 2009. на 150. годишњицу објављивања Дарвиновог „Постанак врста”. Ричард Докинс, кога у свету науке зову Дарвиновим ротвајлером (алузија на Томаса Хакслија који је бранећи Дарвина „зарадио” надимак „Дарвинов булдог”), озбиљан је и „један од најупорнијих и најжешћих критичара теорије креационизма по којој је живот и универзум створило „божанско биће, без икакве везе са еволуцијом.”
Докинс кога је часопис „Тајм” 2007. године прогласио једним од 100 најутицајнијих људи у свету написао је неколико светских бестселера, од којих су два преведена код нас: „Себични ген” и „Заблуда о Богу”. Београдски издавач „Хеликс” са оба Докинсова дела успева да оствари циљ који је изабрао: да српско тржиште књига обогати најбољим светским насловима из области популарне науке. „Хеликс” и ову, најновију Докинсову књигу коју свет ишчекује, најављује под насловом „Само теорија?”. Дело ће одмах бити преведено на више од двадесет језика међу којима је и српски, а у њему, каже наш издавач, Докинс на јасан и разумљив начин приказује теорију еволуције и објашњава како смо до ње дошли и на каквим доказима почива ова филигранска грађевина.
Од београдских издавача за сада и „Плато books” најављује да ће обележити годину Дарвиновог рођења, и то књигом Џ. Браун „О Дарвиновом пореклу врста”. Овај јубилеј биће и прилика издавачкој кући „Лагуна” да, можда, обнови своја два издања „Дарвинових награда” у којима се наводе примери о томе како људи унапређују људску врсту тако што сами себе елиминишу са овог света захваљујући грешкама које чине а које су у супротности са здравим разумом (нпр: лопов краде електрични вод а не искључи струју, човек упаљачем осветљава канту са бензином, возач ставља руку у кесу у коју је претходно ставио змију…). Таква Дарвинова награда постоји и несрећно само потврђује тезу славног научника о природној селекцији.
А. Цвијић
Илустрација Д. Стојановић