Румуни су од приче о Влад Чепешу Дракули, суровом владару који је противнике набијао на колац, напаравили златну коку. На њему највише данас зарађују туристичке агенције непрестано подгревајући причу о најпознатијем наводном вампиру Европе.
Од Београда до Сигишоаре, родног места грофа Дракуле, ваздушном линијом је 365 километара, аутобусом се стиже за петнаестак сати. Оно што путника из Србије озбиљно уздрма је сазнање колико је Румунија данас не само испред Србије него и својих дојучерашњих недостижних суседа, попут Мађарске.
За Сигишоару, и челу околну регију, нема зиме све док свет занима прича о вампиру. Сигишоара је најочуванији средњевековни град Румуније. Језгро старог града је невелико, али доноси леп приход, поготову што је у светској баштини под заштитом УНЕСЦО-а.
На маленом простору је Кула са сатом у којој је скроман Историјски музеј. Улазница вреди за три поставке, између осталог и за једну просторију у којој су справе за мучење. Који корак даље је Дракулина родна кућа у којој је ресторан. Ту су Кула ковача и Кула кројача, Кула ужара и остаци Куле златара.
Како се праве новци - између осталог, подгревањем легенде
Током 16. века у Сигишоари је било 15 гилди и 20 еснафа. Можда су онда мајстори лепо зарађивали, али сада су Румуни велемајстори да дођу до пара од посетилаца у потрази за вампиром.
Румуни вешто подгревају легенду: у Немачкој живи Влад Дракула, дане проводи покушавајући да се докопа Британије јер му у Немачкој екстремисти не дају мира.
Тај Влад Дракула није у сродству са румунским вампиром. До недавно се звао се Отомар Бербиг, онда је упознао Дракулине потомке и схватио да може штогод да се заради.
Пошто је било јасно да вампирска породица неће имати мушког наследника ако се нешто одређено не предузме, принцеза Дракула је Отомару даровала титулу и презиме. Нови принц је купио дворац у Немачкој, опремио га по свом укусу и фама је наставила да живи.
Обилазак свих значајних Дракулиних знаменитости
Типична филмска прича о грофу Дракули, по роману Брама Стокера из 1897. године једноставна је и наивна: часовник откуцава поноћ, подиже се поклопац мртвачког сандука, излази гроф Дракула. Огрнут тамним плаштом, хитрим корацима излази из свог трансилванијског дворца и креће у ноћ.
Агенције довлаче путнике на причу о посети Бистрици, трансилванијском граду у који је Стокер сместио радњу романа Дракула. Смештај је у хотелу Цороана де Аур у коме је одсео јунак романа Џонатан Харкер. Вечера у Дракулином тобожњем двору. Посета наводном Дракулином гробу.
Дракулин замак други на „Форбсовој" листи
Замак Бран, у којем је можда боравио влашки војвода Влад Цепеш познатији као Дракула, на обронцима румунских Карпата, око 200 километара северно од Букурешта, избио је на друго место најскупљих имања на свету на листи америчког магазина "Форбс".
Вредност грађевине и околних ливада и шума процењена је на 140 милиона долара. Прво место заузео је некадашњи дом америчког новинског магната Рандолфа Херста на Беверли хилсу, чија је вредност 165 милиона долара.
Вредност имања је у предању да је у замку живео владар румунске провинције Влашке (1456-1462) Влад Цепеш, кога је Стокер крајем 19. века прогласио за вампира и крвопију Дракулу.
РТВ
Ауторска права Радио Оаза 2026