Амерички стручњаци сматрају да су на прагу откривања ефикасне „топилице” масних наслага са струка. Лабораторијска испитивања на животињама показала су да се редовним уносом боровница може смањити количина сала у централном делу тела, које се сматра најопаснијим непријатељем здравља.
Тема једне од последњих студија спроведених на Универзитету у Мичигену била је веза између смањења масних наслага на струку и повећаног уноса боровница.
Стручњаци Истраживачког центра за кардиоваскуларне болести при том универзитету тврде да су боровнице одличан савезник у борби против сала, али и да могу бити веома корисне у превенцији метаболичког синдрома, обољења срца и крвних судова.
„За сада смо сигурни да у лабораторијским условима животиње одлично реагују на исхрану допуњену прахом боровнице", наводе истраживачи.
Након 90 дана „дијете" научници су констатовали да су се наслаге масноћа у абдоминалној регији смањиле, као и да је ниво триглицерида нижи, док је побољшана осетљивост на инсулин.
Група лабораторијских животиња, које су добијале боровнице у праху у оквиру исхране која је била нешто сиромашнија мастима, имала је још боље резултате, а уз то је забележено и смањење телесне масе.
Мања телесна маса, укупна количина масти у организму и регулисана величина јетре, довољан су разлог за додатна истраживања.
Увећана јетра доводи се у везу са гојазношћу и осетљивошћу на инсулин, што су први знаци дијабетеса. Иако је неопходно спровести детаљније тестове који би потврдили ове резултате и за људе, научници подсећају на резултате испитивања утицаја редовног уноса свежег сока на факторе ризика појаве кардиоваскуларних болести. Само три недеље свакодневног уноса сока од овог воћа довољне су да се контрола глукозе и инсулина у организму поправи, тврде амерички стручњаци. Очекује се да додатне анализе, осим потврђивања теорије код људи, покажу које количине боровница су неопходне за најбоље резултате, као и у ком облику, када и колико пута дневно је потребно уносити ово, без сумње, корисно воће. Масне наслаге на струку, то јест оне које се налазе око унутрашњих органа сматрају се за највеће непријатеље здравља. Утешно је то што се сала у овом делу тела најлакше отарасити. Метаболички синдром Метаболички синдром је низ здравствених тегоба и поремећаја који повећавају ризик од развоја болести срца и крвних судова и дијабетеса. Овај синдром присутан је код чак 20 одсто становништва, а са годинама ризик од оболевања расте. Стручњаци процењују да је у САД, због великог броја гојазних особа, и до 25 одсто популације склоно да током живота оболи од метаболичког синдрома.
РТС
Ауторска права Радио Оаза 2026