Свуда у свету се коси планинска трава, али само је у Србији, изворни начин косидбе прерастао у манифестацију са вишедеценијском традицијом. Сваке године, првог викенда по Петровдану, хришћанском празнику, на планини Рајац, замиришу откоси, заори се песма, оживе обичаји и ужива се на косачким трпезама. Тако ће бити од 16. до 18. јула.
На северозападу Србије, око сто километара од Београда, налази се планина Рајац, царство шумарака и цветних ливада, идилични предео који је, по предању, због рајског изгледа добио то име. Лепота планине још пре неколико векова била је инспирација путописцима, а данас је и незаборавна слика коју туристи понесу из овог краја. Посебно ако одмор проводе у време манифестације којом се обележава завршетак кошења ливада.
Косци су у народној ношњи, са сламеним шеширима и извезеном, шареном торбом на рамену. У живописним ношњама су и водоноше, домаћице, трубачи, певачи. Уз звук трубе, одигра се Ђидијско коло, отпева косачка песма, а потом се у свечаном дефилеу креће према врху планине, где је изабрана ливада за косидбу.
Предводи их ђидија, најстаситији међу косачима, онај на коме се заустави највише девојачких уздаха. Мештани кажу да је ђидија увек био најгиздавији Шумадинац, чија је песма одзвањала рајачким пространством, а вештина у том најтежем од свих пољских радова, засењивала је све друге косаче.
У недељу, када је главни део програма, ту титулу може да понесе и потомак викиншких ратника или неко од ведрих, распеваних пријатеља из Словеније, или неки упорни и вешти Кинез. Јер, последњих година на Косидби учествује све више гостију из разних крајева света. Ђидија има част да следеће године на овој манифестацији предводи косаче.
Косци заузимају место и снажно замахују косама које фијучу и режу тврду планинску траву. Правило је да сви замахну косама у исти мах и да праве откос приближно исте ширине. Жири оцењује и квалитет и ширину откоса, па се зато косци вредно припремају за такмичење. Много зависи и од алата, па се за ту прилику спремају и специјално отковане косе.
Водоноше су ту да косачима утоле жеђ, водом из тестија, коју доносе са хладних извора. Из земљаних посуда које се зову бардак, служи се надалеко чувена ракија препеченица, којом се косци крепе, од ње се добија снага, боље ради, а мање пије вода на петровданским жегама. Мирис свежих откоса меша се са мирисом косачког ручка, који на ливади постављају домаћице.
Косидба на Рајцу је јединствена, а организатори туристичких догађаја у Србији прогласили су је за најуспешнију у 2007. години, у конкуренцији више од 1.000 туристичких манифестација. Предстојећег викенда, стари обичај косидбе окупиће најбоље мајсторе у овој дисциплини на ливадама Рајца. Организатори су припремили богат културно-уметнички програм, народно посело и изложбу пољопривредне механизације и очекују долазак више хиљада гостију из земље и окружења.
Јелена Глигорић, MPC
Ауторска права Радио Оаза 2026