– Она је највећа према транссексуалцима, који су добили оцену минус 4,5, а следи геј популација и бисексуалци са минус 4,1, док су лезбијке добиле оцену минус 3,9. Једини који су добили  позитивну оцену јесу хетеросексуалци и то 3,2 – казао је Бранковић и додао да нетрпељивост према сексуалним мањинама расте са порастом година живота, а опада са порастом образовања.
У градовима најцењеније професије су спортисти и забављачи, а у селима пољопривредници, свештеници и лекари. Најнепопуларнији су политичари, судије, адвокати и приватни власници великих фирми.
– У млађој генерацији преовлађује изразито негативан став према „жестоким момцима”. Ипак, у групи 18 до 24 године шест одсто каже да су им те особе блиске, три одсто да су им изразито блиске, а у групи 25–30 година је још више симпатизера. Док пет одсто сматра ове особе блиским и још толико изразито блиским – навео је Бранковић резултате истраживања.
Жарко Требјешанин, професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију, казао је да није изненађен због чињенице да су код нас израженији колективни страхови, јер су они повезани са ситуацијом у којој се земља налази – у стању рата или кризе.
– Ови страхови се врло реални и актуелни, а нарочито су повезани са државним проблемима. Када погледамо резултате етничке дистанце видећемо да је она мања него што је била раније – образложио је Требјешанин и истакао да је ово истраживање показало и то да је у Србији присутна хомофобија која је, у ствари, одраз нетолеранције.
Ово истраживање рађено је на узорку 2.400 грађана, узраста од 18 и више година, а правилно су заступљени полови, старосне и образовне групе.
В. Дугалић, Политика