Некад се мислило да су јединци саможиви, себични, слабије социјално прилагођени. Углавном се о њима говорило у негативном контексту, а о деци која се нису уклапала у стереотип говорило се "дивно дете, као да није једино у породици".
Уколико се померимо од предрасуда, приметићемо да оне у већини случајева нису тачне. Неки стручњаци истичу да је теже васпитавати једно дете, јер се деца која имају браћу или сестре лакше сналазе у спољном свету.
Објашњења су врло једноставна - деца која имају браћу и сестре већ се у породици срећу са различитим личностима, уче да деле, али и да решавају проблеме са другима. Јединци више времена проводе сами, па тако некој деци друштво недостаје, док нека уопште не пате за браћом и сестрама. Такође, родитељи са једним дететом ни у ком случају не би требало да осећају грижу савести, јер увек треба имати у виду да предрасуде углавном нису тачне.
Правила заправо нема јер то какво ће бити дете много више зависи од начина васпитања, него од тога да ли је породица бројна или не. То, срећом, нема ни много везе са новцем, јер темељ који деци дајемо није материјалне природе. Не заборавите, може се размазити и занемарити и једно и петоро деце, и у подстанарској гарсонијери, и у вили са базеном.
Кућа и породица простор су где усвајамо темељне вредности, где би требало да налазимо подршку када смо у проблемима, али и санкције кад урадимо нешто глупо и непромишљено.
Породица треба да нас усмерава према радним навикама и сазнању да живот, осим забаве, носи и обавезе које нам нису увек најдраже. Спољни свет је место где сазнајемо да нису све заједнице исте, где учимо да прихватамо различитости и решавамо ситуације које те различитости доносе. Породица нам даје подлогу за решавање свега овога, али само пракса у спољном свијету нас заиста чини социјално прилагођенима.
Опасности које вребају родитеље јединаца су у претераној контроли и заштити, а сами јединци знају да буду склони тражењу помоћи од родитеља. Природно је линијом мањег отпора звати маму и тату да реше проблем, али ту замку треба избећи.
Ако дете добро припремимо на спољни свет и ако му дозволимо да у свој свет позива друштво у мери у којој је то њему потребно, пријатељи ће вероватно надокнадити жељу за браћом и сестрама.
За утеху онима који и даље жале што немају више деце, додајмо да су јединци често маштовити и креативни, што се приписује чињеници да доста времена проводе сами.
Унутрашњи светови и ликови могу да буду дивна подлога за развој личности. Кад маштовито дете проводи довољно времена у друштву вршњака и кад је добро социјално прилагођено (тј. кад свет маште није компензација за усамљеност), оно лако може да израсте у самосвесну особу која нема потребу да ради све што раде и остали у друштву.
Закључује се да није проблем у томе имамо ли једно или више деце, већ како ћемо да искористимо карте које смо добили.
Извор - Т Портал