Добродошли на веб презентацију Радио Оазе

На миси у селу Рашићи дон Иван Турић, свештеник у Жупи биоковској, рекао је да су Хрватску 1941. године створили "Хрвати са нашим поглавником и усташама. Четници су нас хтели поубијати, да нас нема, а Тито и партизани су им у томе помагали".
То је само део реченица, пише Слободна Далмација, којима се дон обратио жупљанима на миси одржаној поводом откривања споменика жртвама четничког покоља 1942. године.
"Јосиповић каже да је партизанска капа лепа, а ја му поручујем да је лепша усташка. Мени данас плету ту капу", рекао је дон Турић, коментаришући недавну изјаву председника Хрватске Иве Јосиповића о антифашистичком покрету у Хрватској.

Француски генерал Филип Морион данас је практично истеран из Меморијалног центра у Поточарима, пише портал дневниаваз.ба. Мориона су из Поточара најуриле чланице удружења "Мајке Сребренице", које му нису дозволиле да пристуствује одавању поште Бошњацима страдалим у геноциду у јулу 1995. године.
Председница удружења Хатиџе Мехмедовић рекла је да је Морион најавио посету, али да му је удружење поручило да није добродошао.
"Знао је Морион да је овде непожељан. Није смео да се састане са нама и дошао је овде пре него што је било најављено. Када смо га виделе у Меморијалном центру истерале смо га", каже Мехмедовић.

На киосцима у Црној Гори данас се појавило прво издање Граматике црногорског језика, ауторског тима састављеног од црногорских и хрватских лингвиста.
Рад на првој службеној граматици црногорског језика трајао је две године, а њени аутори су црногорски лингвиста Аднан Чиргић и хрватски стручњаци Иво Прањковић и Јосип Силић. Један од њених аутора, Аднан Чиргић, рекао је за дневник Побједа да је савремени црногорски језик у својој првој граматици „добио адекватан опис”.
„У Црној Гори су коначно створени услови за одбацивање комплекса инфериорности и језичке подређености неким другим културним центрима из којих се донедавно креирала језичка политика”, рекао је Чиргић.

Ураган Ерл приближио се источној америчкој обали, снажни налети ветра и киша захватили су острва код америчке савезне државе Северна Каролина, а почињу да се осећају и у југоисточном делу Вирџиније.
Метеоролог Џереми Шулц из Националне метеоролошке службе изјавио је јутрос да је киша захватила појас дуг 225 километара у Северној Каролини и да се протеже до јужног врха Залива Чесапик у Вирџинији. Ветар дува брзином од 50 километара на сат, а према извештају станице обалске страже на рту Хатерас налети ветра су пред поноћ достизали брзину од 108 километара на сат.
Један део аутопута 12 у Северној Каролини је затворен због изливања океана, пренела је агенција АП.

Председник Турске Абдулах Гул изјавио је јуче у Сарајеву да је његова земља "спремна да прошири постојећу политичку и економску сарадњу" са БиХ. Он је такође истакао да Босна и Херцеговина мора да "брзо и храбро" делује на путу европских интеграција.
Ипак, ову посету прате неслагања унутар Председништва Босне и Херцеговине, јер је српски члан Небојша Радмановић одбио да присуствује вечери са турским председником, јер је, како тврди, програм посете турског председника Харис Силајџић самоиницијативно допуњавао и мењао.

Косовски премијер Хашим Тачи понудио је нови почетак у односима Приштине и Београда, који је под све већим притиском Европске уније да одговори на исти начин, преноси данас британски лист Гардијан (Тhe Guardian). Тачи је у коментару на интернет страни Гардијана навео да је „неизбежно да Косово и Србија сарађују као две независне државе”. Овај позив за нове преговоре Приштине и Београда уследио је после „отвореног упозорења” шефа британске дипломатије Вилијема Хејга, који је у Београду рекао да Србија угожава своје евроинтеграције одбијањем да се суочи с независношћу Косова.
„Хејг је рекао српском председнику Борису Тадићу да одбаци резолуцију (чији је предлог Србија поднела УН). Ако одбије, захтев за чланство Србије у ЕУ биће у проблему, упозорио је Хејг. Ако Тадић пристане, Британија ће бити њена највећа присташа у настојању да уђе у ЕУ”, наводи Гардијан.

Министар културе Србије Небојша Брадић и академик Матија Бећковић, открили су данас, на 100. рођендан Скендера Куленовића, спомен плочу на згради у којој је песник живео до смрти 1978. године. Име песника Куленовића увек повезујемо са најсуптилније грађеним хуманистичким порукама, рекао је Брадић. Он је истакао да је Куленовић један од највећих твораца језика који је знао, осећао и носио у себи страствену моћ трагања за оном речи која је непотрошена, прецизна и лепа. Поздрављајући постављање плоче на згради у којој је Куленовић живео, Бећковић је рекао да нема града који се не би поносио таквим суграђанином ни зграде која се не би дичила таквим знамењем.

Шеф Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац очекује да ће Судско веће Хашког трибунала прогласити кривим хрватске генерале Анту Готовину, Ивана Чермака и Младена Маркача за злочине почињене над Србима у току и после операције "Олуја" у августу 1995. године у Крајини и изрећи им далеко веће казне од оних које је предложило Тужилаштво.
"Уверени смо да ће оваква пресуда хрватским генералима бити изречена до краја ове или најкасније у пролеће наредне године, уколико Судско веће Хашког трибунала буде објективно и ако се буде придржавало кривично правних стандарда у међународним оквирима", рекао је Штрбац, коментаришући завршетак суђења тројици хрватских генерала пред Хашким трибуналом.

Бивши британски премијер Тони Блер објавио је у својим мемоарима да је одиграо кључну улогу у НАТО бомбардовању Србије 1999. године и да је његово инсистирање на војном решењу ставило под велики притисак одличне личне односе које је имао са тадашњим америчким председником Билом Клинтоном.
У мемоарима насловљеним „Путовање”, у поглављу „Косово” које заузима око 30 страна, Блер пише о својој улози у НАТО бомбардовању СРЈ, због, како је навео, „етничког чишћења на Косову”, пренео је Би-Би-Си.

Компаније „Луфтханза” и „Ер Берлин”, два највећа немачка превозника, оценили су најновије повећање такси на карте за летове као „катастрофалан корак” који ће лоше утицати на пословање авиокомпанија.
Немачка влада одлучила је да се таксе уведу на све летове из земље почев од 1. јанаура, укључујући и карте које су почеле да се резервишу од среде, пренеле су агенције. За сваку карту према 52 европске дестинације, према тој одлуци, плаћаће се такса од осам евра, 25 евра за летове ка 50 аеродрома у Азији и Африци и 45 евра за све остале дестинације.
Јасмин Борн, портпарол „Ер Берлина” изјавила је да је увођење такси „права катастрофа” која ће донети корист само буџету, али ће лоше утицати на пословање превозника.